Na samoj crkvi nalazi se i nekoliko spomen ploča - posvećenih herojima, koji su Srbiju branili tokom NATO agresije 1999. godine, ali sam hram podseća i na važan simbol hrišćanstva.
Na 975 metara nadmorske visine i manje od dva sata vožnje od Beograda, u planinskom naselju Divčibare smeštena je prelepa crkva Svetog Pantelejmona.
Nalazi se tik uz potok Žujan i odmah pored parka, pa je ovo mesto odličan izbor za porodicu sa malom decom, koja se nakon što zapale sveće i sa roditeljima pomole u crkvi mogu uputiti u park nadomak hrama. A taj park je moderan, pun penjalica, ljuljaški, klackalica, tobogana i svega drugog što je deci mlađeg uzrasta izuzetno zanimljivo.
Miloš Škrbić
Park za decu prekoputa crkve
I nije ovo mesto namenjeno samo roditeljima sa decom, tu se možete uputiti i sami, jer oko crkve ima klupa koje gledaju na reku, koja sporo odmiče.
Miloš Škrbić
Budući da je vazduh izuzetnio čist ovde i da je proleće u jeku, ako se ovde uputite uživaćete u svim čarima buđenja pririode na planini, okruženi borovima i drvećem. Podsetiće vas ova slika na sve blagodeti prirode, kojih u gradu ima sve manje, dok nadomak crkve u senci grana slušate dečiji hor sa razglasa hrama.
Za portal religija.rs rado je o ovoj neobičnoj svetinji govorio starešina hrama Svetog Pantelejmona na Divčibarama - otac Stefan Sirovljević.
O tome kako je izabrano mesto za izgradnju ove crkve i da li je pre nje tu postojala druga svetinja i zašto je baš Sveti Pantelejmon značajan za ovaj kraj, naš sagovornik kaže sledeće:
- Poznato je da se protojerej Milan Tripković (koji je u jednom periodu svoje službe bio paroh u Krčmaru – selu ispod Divčibara) početkom 20. veka zalagao da se na Divčibarama podigne crkva. Ova protina inicijativa mirovala je sve do 1940.godine, kada su krajem jula Divčibare posetili Sveti Vladika Nikolaj, tada episkop žičkii mitropolit skopski Josif Cvijović. Mitropolit i vladika došli su s namerom da odaberu mesto gde će se graditi crkva. Drugi svetski rat je sprečio početak gradnje bogomolje. Na dan Svetog Pantelejmona, 9. avgusta 1995. godine osveštano je zemljište za gradnju prve divčibarske crkve i na njemu je podignut krst. Crkva je izgrađena na prostoru koji se nalazi na levoj obali potoka Žujana, između dve česme, na mestu gde se od 1926. godine, kada je formirano letovalište, održavao narodni vašar na dan Svetog Pantelejmona. Na dan hramovne slave 2000. godine osveštan je i postavljen krst na hram. Arhijerejsko osvećenje same bogomolje obavio je Episkop šabačko – valjevski Lavrentije na dan Svetog Pantelejmona 2001. godine.
Printsceen/TV Hram
Sveti Vladika Nikolaj
Na samoj crkvi nalazi se i nekoliko spomen ploča - posvećenih herojima, koji su Srbiju branili tokom NATO agresije 1999. godine, ali sam hram podseća i na važan simbol hrišćanstva.
- Hram na Divčibarama prvenstveno predstavlja lepotu vskrsenja Gospodnjeg, ali do koje se dolazi sa velikom mukom i golgotom. Period bombardovanja (u kojem je trajala izgradnja hrama) doneo je veliko stradanje našeg naroda svuda, a i na Divčibarama. Moramo se setiti i vojnika Siniše Radića i Željka Savičića, koji su nastradali od NATO agresije na Kraljevom stolu (Divčibare) te 1999. godine. Na mestu njihovog stradanja podignut je i spomen-hram posvećen Svetom Georgiju, a na Hramu Svetog Pantelejmona postavljena je ploča za večno sećanje.
Objašnjavajući značaj hrama za lokalno stanovništvo Divčibara, otac Stefan ističe njegovu duhovnu ulogu - ne samo za meštane Divčibara, već i za stanovnike okolnih mesta, kao i za turiste koji posećuju ovaj kraj.“
- Veliki je trud svih sveštenoslužitelja koji su služili i služe da Divčibare, pored toga što su vazdušna banja, budu i duhovna banja svim ljudima koji prilaze Gospodu. Sila Božja privlači mnoge ljude u hramove tako je i sa Hramom Svetog Pantelejmona, gde često od turista čujem da na Divčibare dolaze da bi mogli da učestvuju na Liturgijskom sabranju i uznose molitve Gospodu i Svetom Pantelejmonu. Sam hram, njegova lepota i lepota porte predstavljaju duhovni, ali i geografski centar Divčibara, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Da li meštani redovno dolaze na bogosluženja?
- Meštana na Divčibarama nema mnogo. Jedan deo njih je redovan na svim bogosluženjima, ali ima određeni broj turista koji već godinama u određenom periodu borave na Divčibarama i tada dolaze na bogosluženja. Ljudi kada izađu iz mesta boravka i dođu na odmor ili rad negde gde ih niko ne poznaje često osete veću slobodu, tako da ima dosta mladih ljudi koji traže duhovnu pomoć i utehu u hramu Svetog Pantelejmona. Moderni svet u kome živimo, gde je sve veoma lako dostupno, jeste u periodu velikih i savremenih iskušenja od kojih čovek treba da se čuva od najmlađeg pa do najstarijeg doba.
Kako biste opisali svoju parohiju? Da li vernici poštuju crkvene praznike, tradiciju i redovno učestvuju u bogosluženjima i ima li više mladih ili starih stanovnika?
- Uzevši u obzir da je valjevski kraj blagosloven Svetim Vladikom Nikolajem i Avom Justinom, parohijani poštuju crkvene praznike. Prilikom odgovora na ovo pitanje moramo uzeti i oblik posla (turizma) kojim se uglavnom većina parohijana bavi na različite načine, a praznicima su najzauzetiji. Na Divčibarama nema dovoljno uslova za formiranje redovne parohije, zato je rad sveštenika više misionarskog karaktera, gde se svi držimo zajedno kao jedna velika porodica i međusobno pomažemo. Bogosluženja posećuju svi, od najmlađih do najstarijih žitelja, neko češće, neko malo ređe, ali u hramu se sabiraju svi.
Duhovnost u svakom detalju
Miloš Škrbić
Molitva u crkvi i razgovori sa Bogom, a potom odmor uz knjigu u prirodi i to bez obzira na to da li knjigu imate kod sebe ili ne. Razlog za to je biblioteka na otvorenom, postavljena pored crkve, nedaleko od parka. Možete se poslužiti štivom, a po odlasku knjigu jednostavno vratiti na svoje mesto.
Da li se u ovom hramu nalaze mošti svetaca i ako da – kojih?
- U Hramu postoji tron Svete Petke, gde se nalaze čestice moštiju Svete Petke, koje je hramu darivao tadašnji iguman manastira Kaona, blaženopočivši Episkop valjevski Milutin. Čestice moštiju Svetog Vladike Nikolaja žičkog i ohridskog darivali su monasi manastira Lelić. Svetogorski monasi su darodavci čestice moštiju Svetpg Pantelejmona. U hramu postoji i tron Svetog Vasilija Ostroškog, gde se nalazi svetinja– vozduh (prekrivač svetih darova i moštiju) Svetog Vasilija Ostroškog, koji je hramu divčibarskom darivao iguman manastira Ostrog.
Da li su se do sada dogodila neka čudesna isceljenja ili druga duhovna svedočanstva vezana za ovaj hram?
- Postoji više svedočanstava o blagodati Božjoj koja se na čudesan način izliva na ljude koji prilaze Gospodu sa velikom verom, ljubavlju, pokajanjem i molitvom. Kako u Hramu Svetog Pantelejmona na Divčibarama tako i u drugim svetinjama. Sveti Ava Justin nas podseća da: "Božija sila nije ograničena prirodnim zakonom, ali ona uvek deluje u skladu s ljudskim spasenjem." Tako sila nije ograničena ni prostorom ni lokacijom i izobilno se daruje ljudima. Sledujući misli Ave Justina, dolazimo do zaključka da ne treba verovati u Gospoda zbog čuda već: "Istinska vera rađa se iz pokajanja, ljubavi i susreta sa živim Bogom.“ Iz žitija Svetog Pantelejmona vidimo da on nije činio čuda da bi ljudi verovali u čuda – već da bi došli do vere u Hrista
Crkvena prodavnica - riznica knjiga i osveštanih stvari
Miloš Škrbić
U crkvenoj prodavnici može se naći veliki broj ikona, knjiga, brojanica, manastirskih proizvoda, ali i suvenira vezanih za Hram Svetog Pantelejmona i Divčibare. U knjigama duhovne i crkvene tematike možete pronaći savete i rešenja za brojne životne nedoumice.
Za kraj sagovornik poručuje:
- Hram Svetog Pantelejmona na Divčibarama nije samo lepa građevina u srcu prirode, već duhovno središte koje okuplja ljude iz svih krajeva. Ono što je posebno značajno jeste da istaknemo živi odnos sa Bogom, kao što nas uče Sveti Vladika Nikolaj i Ava Justin. Poseta ovoj crkvi je poziv svakom čoveku da se vrati sebi, Bogu i bližnjima. Ona nas uči da i mi, kao Sveti Pantelejmon, budemo lečitelji ljubavlju, molitvom i verom.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
Vladika Nikolaj kroz priču o svešteniku i crkvenjaku Isi prikazuje opasnost od predrasuda i negativnog mišljenja o drugima, upozoravajući na to kako negativnost može obmanuti i iskriviti stvarnu sliku društva.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U temišvarskoj Sabornoj crkvi, uz molitve hiljada vernika i prisustvo arhijereja iz Srbije i Rumunije, svečano je proslavljen novi svetitelj čiji je kult godinama živeo u narodu — a sada je zauzeo mesto među svetima Crkve.
Na današnji dan, 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Bogorodica se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U temišvarskoj Sabornoj crkvi, uz molitve hiljada vernika i prisustvo arhijereja iz Srbije i Rumunije, svečano je proslavljen novi svetitelj čiji je kult godinama živeo u narodu — a sada je zauzeo mesto među svetima Crkve.
Na samo 130 kilometara od Skoplja, sestre manastira Svetog Georgija čuvaju zanat koji se prenosi šapatom – njihove rukotvorine nose najviši poglavari pravoslavnih crkava.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
