Smešteno na Administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom selo Štava, koje je nekada bilo poznato po rudnim bogatstvima i lekovitim izvorima, danas je gotovo pusto.
Nemi svedok prohujalih vekova je crkva Svetog Mine, na čijim freskama su predstavljeni svi važniji događaji i sveci iz hrišćanske istorije.
Crkva Svetog Mine vezuje se za Milutinovo i vreme kada je ovo mesto bilo važan trgovački i rudarski centar na putu za Dubrovnik.
- Sama crkva je zadužbina Kralja Milutina. Sagrađena je krajem 13/14. veka. Naime ovu crkvu je posvetio svom sinu Stefanu Dečanskom koji se slavi inače istoga dana kada i Sveti Mina - kaže Nataša Todorović, turizmolog.
Iako jednobrodna građevina, arhitektonski skromnog izgleda, koja je gotovo jedan metar ukopana u zemlju, svojom unutrašnjošću može da zaseni mnogo veće građevine tog tipa.
- Oslikana je negde u 17. veku u doba Pajsija Prvog slikalo je četiri slikara za koje se smatra na osnovu njihovog ikonografskog izražavanja i rukopisa da su poreklom Grci. Kompletno slikarstvo je rađeno naravno u vizantijskom stilu sa tamnoplavom osnovom i crvenim bordurama i akcentima - navodi istoričar umetnosti Dragan Popović.
U porti crkve pronađeno je četrdesetak sarkofaga i mermernih spomenika iz perioda od 13. do 17. veka, a u neposrednoj blizini otkriveni su tragovi 215 topionica u kojima se topila ruda gvožđa, olova, srebra i zlata.
- Zaista se ovde radi o specifičnoj vrsti olovne rude sa velikim primesama srebra, takođe je poznata i ruda gvožđa. U poslednje vreme je prepoznata jača aktivnost ljudi koji idu u nadi da će pronaći nekakvo blago baš zbog tih silnih toponima i glasina koje ovde kruže o bogatim rudama - kaže Milan Savić, arheolog.
Ovo mesto predstavlja i nezaobilaznu turističku atrakciju za sve goste koji borave u obližnjoj Lukovskoj banji. Za te namene opremljena je prostorija u staroj školi koja predstavlja svojevrstan muzej.
- Gde zapravo gosti mogu da vide nadgrobne ploče koje su od velikog značaja, koje su pronađene na ovom prostoru koji datira iz 16. i 17.veka. To su mermerne ploče na kojima su prikazani čak i likovi ljudi - kaže Nataša Todorović, turizmolog.
U kuršumlijskom kraju ima više od 70 svetinja koje predstavljaju važnokulturno nasleđe od Nemanjića do danas, piše "RTS".
BONUS VIDEO: U ovom manastiru se čuvaju mošti Svetog Lazara: I dalje ima trepavice na kapcima
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Poznato je da Svedržitelj nikada u ruci nije držao oružje i da je vazda na mir pozivao, a u njegovim rukama knjiga je uvek simbolozovala svetlost baš takvih božanskih poruka. Pa otkuda onda mač u ruci Isusa Hrista na fresci u Visokim Dečanima?
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
Uz arhijerejsku liturgiju i dirljivo pojanje fočanskog hora „Pobratimstvo“, vernici su primili poruke o duhovnom sazrevanju i svedočanstvu neprekinute svetosavske tradicije u slovenačkoj prestonici.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jevtimija Velikog po starom, odnosno Sretenje Gospodnje po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Prikazanje Gospodnje, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
