Igumanija Manastira Temska delila je mudrosti o tome kako očuvati krotkost pred nepravdom i objašnjavala zašto oproštaj i tišina imaju moć da poraze uvrede. Pravednik uvek pronalazi put do pobede, ma koliko teška situacija izgledala.
U današnjem vremenu, kada su reči postale oružje koje lako rani, mnogi se suočavaju sa bolom izazvanim uvredama. Nepravedne reči često udaraju u najosetljivije delove duše, ostavljajući ljude povređene i uznemirene. Posebno kada osećamo da je uvreda nepravedna, kao da se ceo naš svet poljulja i tražimo način da odgovorimo, da se odbranimo. Ali, da li je ta odbrana uvek potrebna?
Mati Efrosinija, nedavno usnula u Gospodu igumanija Manastira Temska, svojim mudrim i duboko duhovnim savetima pokazuje put smirenja i mudrosti u trenucima uvrede. Ona nas podseća na reči koje je Hristos izgovorio na krstu: „Oprosti im, Oče, ne znaju šta čine“.
Upravo to nas je učila mati Efrosinija – da treba oprostiti onima koji nas uvrede, jer često ne razumeju težinu svojih reči. Umesto da reagujemo u besu, ona savetuje – prećutimo.
- On će onda da se postidi. Čuvajte uvek smirenje. Đavo beži od smirenja - govorila je mati, jer kad odgovorimo tišinom i smirenjem, krivac se sam suočava sa svojom greškom.
Smirenje je ključna vrednost u borbi protiv napada, kako ona kaže. U vremenu gde se materijalno bogatstvo visoko vrednuje, mati Efrosinija uvek je podsećala da pravednik nikada ne propada. Citirajući cara Davida, ona podvlači važnost duhovnog bogatstva: „Rodih se i ostarih, i ne videh pravednika da propadne i deca da mu gladuju.“ Pravda je tanka, skoro neprimetna, ali dugovečna. Istina i pravda uvek izlaze na videlo i donose pobedu, čak i kad izgleda da je bitka izgubljena.
Suština njenog saveta leži u smirenju i veri u Božansku pravdu. Sve što nas boli i opterećuje nije bitno na duži rok – ono što jeste važno je kako reagujemo i da li uspevamo da sačuvamo svoj mir i dostojanstvo. Samo onaj ko ostane pravedan i smiren može da odnese pravu pobedu, onu duhovnu, koja vodi u večnost.
Iskrena duhovna povezanost sa Bogom i svetima može doneti utehu i isceljenje u trenucima fizičkih i duhovnih izazova. Sveti oci uvek ističu da nas Gospod čuje u svakom trenutku i na svakom mestu, ali molitva u sabranju nosi poseban blagoslov zajedništva. U trenucima kada je božanska ljubav nadjačala ljudsku slabost, Sin Božji je zaplakao zbog sveta. Ove retke scene pokazuju dubinu Njegovog saosećanja prema ljudskom bolu i patnji. Ova poznata izreka, proizašla iz biblijske priče, ne samo da oslikava ljudsku sklonost ka skepticizmu, već i otkriva duboku potragu za verom i razumevanjem, podsećajući nas na borbu između vere i nepoverenja koje nas sve dotiče.
youtube/Duhovnici
Duhovna riznica
02:20 | 07.10.2024
ZAŠTITA I OSLONAC KADA JE NAJTEŽE: Ova molitva je izvor snage u vreme bolesti
Duhovna riznica
14:00 | 08.10.2024
MOLITVA KOD KUĆE ILI U CRKVI: Koji je pravi način da se obratimo Bogu?
Duhovna riznica
16:14 | 18.10.2024
ZBOG ČEGA JE ISUS ZAPLAKAO: U Svetom pismu zabeležena su samo tri slučaja kada su Hristosu potekle suze
Duhovna riznica
14:50 | 19.10.2024
KAKO JE SVETI TOMA U NARODNOJ IZRECI POSTAO NEVERNI TOMA: Sumnja koja inspiriše generacije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
U trenucima kada nas reči povrede, učenja svetih otaca pružaju utehu i savete o tome kako zadržati duhovni mir. Otkrijte zašto uvrede, poput eha u pustinji, uvek pronalaze put nazad do onih koji ih izgovore.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
