ŠTA SPAJA ISUSA U PRIZRENU I MONA LIZU? Otkrivamo sve tajne svetinje - jedan natpis u njoj posebno intrigira

Crkva Bogorodice Ljeviške je drevna srpska pravoslavna svetinja u Prizrenu, u južnoj pokrajini Kosovo i Metohije. Ktitor obnovljene katedrale je bio Milutin, kralj svih srpskih zemalja i pomorskih, praunuk Svetog Simeona Nemanje i zet vizantijskog cara Andronika II Paleologa, i njegova freska krasi jedan zid manastira. 

Privatna arhiva

 

Anđela Nedeljković, diplomirani teolog, sagovornica portal religija.rs, objašnjava da se prva obnova svetinje dogodila krajem 13. veka i da je jedna freska odneta u Narodni muzej u Beogradu.

- Crkva Bogorodice Ljeviške ima svoju istoriju još od kraja 10. ili početka 11. veka (najkasnije 1019. godine). Prva obnova dogodila se u 13. veku u vreme Svetog Save i Stefana Prvovenčanog i iz tog perioda u hramu je ostala jedna freska do danas. Prilikom restauracije vršene 1950/1953. godine pronađene su tri, ali su dve odnete u Narodni muzej u Beogradu - navodi Nedeljković.

Privatna arhiva

 

Dok stoji ispred freske Bogorodice Milostive sa Hristom Hraniteljem, ona za čitaoce portala religija.rs objašnjava duboko značenje ovog svetog prikaza.

- To je freska Bogorodice Milostive (Eleuse) sa Hristom Hraniteljem (Krmiteljem) u naručju. Jedinstvenost ovog prikaza ogleda se u korpici koju drži Bogorodica. Ona daje svog sina svetu, koji kao hranitelj nama pruža sve što nam je potrebno - pojašnjava teološkinja.

Privatna arhiva

 

Anđela Nedeljković navodi da je kralj Milutin početkom 14. veka crkvu zatekao u lošem stanju, nakon čega je odlučio da je obnovi.

- Svoj sadašnji izgled crkva je zadobila sa obnovom kralja Milutina. Kralj Milutin je zatiče u lošem stanju, te je poslove na izgradnji i obnovi vršio protomajstor Nikola, a hram su oslikavali poznati freskopisci iz Soluna,  Evtihije i Mihailo Astrapa - pojašnjava i otkriva da se radi o freskopiscima koji su oslikali Gračanicu, Kraljevu crkvu u Studenici, Staro Nagoričino, Perivleptu na Ohridu.

Izdvaja da je posebno interesantno to što je kralj Milutin naslikan na crvenoj pozadini, a to je uglavnom bilo rezervisano za vizantijske careve..

Privatna arhiva

Kako kaže u hramu je opstalo 30 posto fresaka iz tog perioda, dok je većina stradala usled pretvaranja crkve u džamiju (najverovatnije u 18. veku).

- Turci su ispikovali sav freskopis i naneli novi sloj maltera, s obzirom na to da islam ne dozvoljava prikaz živih bića, te su morali da prekriju freske. Godine 1912. crkva je vraćena nakon oslobođenja teritorije u Balkanskim ratovima, a restauratorski radovi su vršeni 1950/1953. godine. Taj projekat je podrazumevao skidanje maltera unutar hrama i otkrivanje fresaka, kao i skidanje kreča sa fasade. Crkva je nažalost stradala još jedanput, u martovskom pogromu 2004. godine, kada su albanski ekstremisti uneli gume i burad sa naftom koje su zapalili i tada su zidovi hrama zadobili sloj gareži. Dve trećine hrama je očišćeno od tada - rekla je Nedeljković.

Isus Prizrenski, pa Mona Liza

Privatna arhiva

 

Poseban kuriozitet  vezan je za fresku rađenu tehnikom kakvu vekovima kasnije viđamo na Leonardovoj Mona Lizi, a koja predstavlja Isusa Hrista.

- Freska Hrista Hranitelja prizrenskog (zaštitnika grada Prizrena = od reči sohraniti što znači sačuvati, zaštititi) naslikana je u 3D tehnici. Deluje kao da nas Hristos posmatra i ukoliko se krećemo kao da nas prati pogledom, poput Mona Lize. To izražava umeće freskopisaca, koji su na isti način naslikali još nekoliko fresaka u Gračanici. Zanimljivo je pomenuti i da freske u crkvi Bogorodice Ljeviške predstavljaju prodor i izraz renesanse Paleologa u našoj umetnosti.

PROČITAJTE JOŠ... I ovu fresku srpskog manastira nazivaju pretečom Mona Lize

Privatna arhiva

 

Zanimljiv je i jedan natpis iz crkve, nastao u periodima previranja, a kojim nepoznata osoba arapskim slovima poručuje "Zenica oka moga gnezdo je lepote tvoje".

Vera opstaje uprkos nedaćama!

Privatna arhiva

 

Vernost i istrajnost u očuvanju svog identiteta vezali su srpski rod za svetinju, koju nam je ostavio kralj Milutin. Hramovi igraju ključnu ulogu u duhovnom životu vernika, često postajući simbol identiteta i okupljanja.

Ovaj hram, iako u maloj zajednici, privlači mnoge posetioce, a kako kaže Anđela Nedeljković, važno je održavati život u njemu i podsećati jedni druge na značaj tog mesta.

- U hramu se danas održavaju bogosluženja, ali ne svake nedelje, uglavnom za Bogorodičine praznike i ktitorsku slavu. Hram posećuju mnogi, kako naši hodočasnici, tako i strani turisti. Hram je toliko poseban i na svakog ostavlja utisak: na nekog freska, na nekog istorija, na nekog žica koja se nalazi oko hrama. Ono što je važno jeste da održavamo život u ovom hramu i ovom gradu, iako tako malo Srba živi ovde. Poseban apel nemamo, osim da podsećamo jedni druge da dolazimo na izvor svog identiteta. Jedan musliman je prepoznao lepotu hrama i izrazio svoje oduševljenje kroz stihove pesnika; kako tek onda mi Srbi treba da doživimo ovaj hram - zaključuje Anđela Nedeljković, diplomirani teolog i sagovornica portala religija.rs.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara