Nakon što je arhiepiskop Elpidofor poklonio predsedniku Sjedinjenih Američkih Država zlatni simbol hrišćanstva i uporedio ga sa Svetim carem Konstantinom, usledila je oštra reakcija iz Turske – od zahteva za oduzimanje pasoša do poziva na progon.
Kada je nedavno arhiepiskop Amerike Elpidofor, arhijerej Carigradske patrijaršije, u Beloj kući predsedniku Donaldu Trampu darovao zlatni krst, izgovorio je reči koje su odjeknule širom sveta:
- Krst je simbol mira i ovim želim da doneseš mir svetu i učiniš Ameriku snažnijom.
Vidno dirnut, Tramp je odgovorio:
- Nisam ovo očekivao, ali prihvatam.
Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin
Vladika Elpidofor i Donald Tramp na prijemu u Beloj kući
Usledio je govor u kojem je arhiepiskop Elpidofor američkog predsednika nazvao „vođom sveta, mira i slobode“, praveći paralele sa Svetim carem Konstantinom.
- Predsedniče, podsećate me na Svetog cara Konstantina - rekao je arhiepiskop, što su mnogi smatrali preteranim poređenjem.
Slike arhiepiskopa Elpidofora i Donalda Trampa koji drži zlatni krst obišle su svet, ali su u pojedinim krugovima izazvale oštru reakciju. Među prvima je reagovala Ankara, preko Erola Kare, poznatog turskog novinara i pisca bliskog revizionističkoj doktrini „Plava domovina“, prenosi grčki portal vimaorthodoxias.gr.
Poziv na progon arhiepiskopa
Kara je javno zatražio da se arhiepiskopu Elpidoforu oduzme turski pasoš i zabrani ulazak u Tursku, iako je on još uvek njen državljanin. Njegov napad nije bio samo politički, već je poprimio ideološki, verski i istorijski karakter.
Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin
Vladika Elpidofor
Posebno mu je zasmetalo to što je arhiepiskop Elpidofor u svom govoru u Beloj kući pomenuo kiparski problem i grčke nacionalne teme, kao i što je patrijarha Vartolomeja nazvao „Carigradskim“, a ne „Patrijarhom Romeja“, kako to nalaže zvaničan stav turske države. Takođe, kao provokaciju je protumačio i to što je Elpidofor Carigrad nazvao njegovim istorijskim imenom, umesto da koristi tursku verziju.
Dublji sukob i istorijski kontekst
Iza ovog napada, smatraju analitičari, stoji Džihat Jajdži, tvorac doktrine „Plava domovina“ i zagovornik proterivanja Carigradske patrijaršije iz Turske. Jajdži i njemu slični vide Vaseljensku patrijaršiju kao smetnju i pretnju turskoj nacionalnoj bezbednosti, što je deo šire politike potiskivanja pravoslavnog nasleđa iz nekadašnje vizantijske prestonice.
Ovaj poziv na progon arhiepiskopa Elpidofora zapravo je nastavak dugogodišnjeg pritiska na Vaseljensku patrijaršiju, instituciju koja već vekovima opstaje u Carigradu uprkos mnogim izazovima. Turska vlast ne gleda blagonaklono na prisustvo pravoslavlja na svojoj teritoriji i često pribegava administrativnim i pravnim potezima kako bi oslabila njegov uticaj.
Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin
Vladika Elpidofor i Donald Tramp
Verske slobode na udaru
Napadi na arhiepiskopa Elpidofora poprimili su karakter organizovane kampanje, što su mnogi prepoznali kao deo šire politike suzbijanja verskih sloboda i istorijske istine. Turska je već više puta kritikovana u izveštajima međunarodnih organizacija zbog odnosa prema Vaseljenskoj patrijaršiji i pravoslavnim vernicima.
Ipak, uprkos pritiscima, Carigradska patrijaršija ostaje duhovni stub pravoslavlja, dok arhiepiskop Elpidofor uživa veliki ugled u crkvenim i diplomatskim krugovima. Njegova uloga u Americi snaži glas Vaseljenske patrijaršije u svetu, što je, čini se, upravo ono što smeta određenim političkim krugovima.
Širi značaj i simbolika događaja
Gest darivanja zlatnog krsta Donaldu Trampu u Beloj kući dobio je dublju dimenziju. Ono što je počelo kao simboličan čin postalo je deo političkih i verskih sukoba, u kojima se prelamaju odnosi velikih sila i stare istorijske nesuglasice. Kako će se ova priča dalje razvijati i da li će međunarodna zajednica reagovati na pokušaje gušenja verskih sloboda, ostaje da se vidi.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije - emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Zadržavanje čistote misli i uzdržavanje u dane koje Crkva preporučuje – sredom i petkom, tokom velikih postova i prazničnih dana – nije samo tradicija, već čin slobodne volje da se živi u skladu s Božijom promisli.
Savremeni način života, ubrzan tempo, ekonomska nesigurnost, kao i rastući individualizam doveli su do toga da se brak i porodica sve više doživljavaju kao teret, a ne kao duhovni i emocionalni oslonac.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
Uglovi fasade su dilatirani po visini, tako da se segmenti određene visine oslanjaju na specijalno konstruisane „papuče” od nerđajućeg čelika koje su ankerisane u betonski zid.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Na konferenciji u Beogradu, Diogenis Valavanidis otkrio političke strategije koje prete opstanaku hrišćanskog identiteta, s fokusom na Carigradsku patrijaršiju kao ključnog aktera globalnih sukoba.
Tokom liturgije u Istanbulu, patrijarh Vartolomej jasno poručio da nijedna sila ne može slomiti narod koji se ne predaje – njegova izjava tumači se kao odgovor na politiku Donalda Trampa.
Zadržavanje čistote misli i uzdržavanje u dane koje Crkva preporučuje – sredom i petkom, tokom velikih postova i prazničnih dana – nije samo tradicija, već čin slobodne volje da se živi u skladu s Božijom promisli.
Savremeni način života, ubrzan tempo, ekonomska nesigurnost, kao i rastući individualizam doveli su do toga da se brak i porodica sve više doživljavaju kao teret, a ne kao duhovni i emocionalni oslonac.
U izuzetnoj pouci za nedelju pete sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj otkriva večiti sukob između proste vere i lukavog neverja, kroz priču o čoveku koji je video svetlost i očima i srcem.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
Najmlađi episkop Kiparske pravoslavne crkve razrešen je dužnosti jer je, po oceni Sinoda, remetio crkveno jedinstvo svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu.
