Prilikom rada na ovoj izložbi glavni cilj bio je da se pruži skroman doprinos u očuvanju kulture sećanja na naše stradalnike.
Izložba "Jasenovac trajna opomena" otvorena je 3. aprila u galeriji Radio-televizije Srbije u čast obeležavanja 80. godišnjice proboja poslednjih jasenovačkih logoraša iz jednog od najmonstruoznijih logora smrti u okupiranoj Evropi.
Medicinski materijali, fotografije, plakete, spisi, istorijski dokumenti, muzejski predmeti, samo su deo postavke autora Nikole Radosavljevića koje posetioci imaju priliku da pogledaju do 3. maja.
Svečanom otvaranju prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Antić, kustosi izložbe Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, član saveta i stručni savetnik Matematičkog instituta SANU Dejan Vukelić i vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina.
Antić je u ime ministra kulture Nikole Selekovića zahvalio autorima na izložbi i naglasio da se kolektivno sećanje na tragična dešavanja neizbrisivo urezalo u telo srpskog etničkog bića.
- Nema sumnje da su i domaća i svetska javnost saglasni da Jasenovac predstavlja ogledalo ustaških zločina, ali je važno istaći da je uporedo sa masovnom likvidacijom Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj vršeno sistematsko razaranje njihovog kulturnog nasleđa u cilju zatiranja nacionalnog identiteta - izjavio je, između ostalog, Antić.
Mišić je naglasila da objekat ustaške bolnice, iz koje su sačuvani i izloženi lični predmeti medicinskih radnika, nije izazivao veliku pažnju javnosti iako je bio ključan za vezu zatočenika logora i spoljnog sveta koji se bore protiv ustaškog režima.
- Želim ovako da skrenem pažnju na njihova imena, na njihove likove i na njihovu sudbinu. Njihova unutrašnja borba i žalost ostala je neizrečena i ostaće nam zauvek nepoznanica - rekla je kustoskinja.
Miloševski je objasnio da postavka na objektivan i naučno utemeljen način prikazuje istorijsko postojanje sistema logora Jasenovac.
- Prilikom rada na ovoj izložbi, moj glavni cilj bio je da pružim skroman doprinos u očuvanju kulture sećanja na naše stradalnike - rekao je Miloševski, izrazivši zahvalnost Muzeju žrtava genocida, RTS-u, Ministarstvu kulture Srbije i ostalim saradnicima na podršci.
Arbutina je napomenuo da se u okviru Muzeja žrtava genocida svakodnevno radi na čuvanju, prikupljanju i prezentovanju arhivske dokumentarne građe.
- Kroz obrazovne aktivnosti utičemo na stvaranje kolektivne svesti, a ova izložba je jedna naša mala pobeda i podsetnik da nećemo zaboraviti stradanje našeg naroda - kazao je Arbutina.
Vukelić je izrazio zadovoljstvo na prilici da se obrati u ime Likovnog saveta RTS-a istakavši da je Jasenovac "jedan od najvećih stratišta u srpskoj istoriji".
- Iza predmeta predstavljenih na izložbi kriju se priče ljudi kojima nije data šansa da verbalizuju sav taj užas, agoniju i bol koji su osetili. Kriju se priče onih koji nisu uspeli da dočekaju slobodu kao 117 logoraša da u ranim satima 22. aprila 1945. godine budu oslobođeni iz tog zemaljskog pakla zvanog Jasenovac - zaključio je Vukelić.
Predavanje će održati dr Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta SANU. Odlukom državnih vlasti posle 1945. godine ova arhivska građa crkvene provenijencije data je „na staranje“ Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U svojim ,,Memoarima” patrijarh Gavrilo Dožić zabeležio je detalje organizacije i sprovođenja vojnog puča kojim je zbačena dotadašnja kraljevska vlada Cvetković–Maček (27. marta 1941. godine) i odbačen Trojni pakt. Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
World History Archive / Universal images group / Profimedia
Katoličanstvo
09:30 | 20.03.2025
VELIKO BESPLATNO PREDAVANJE U PALATI SANU: "Katolička crkva u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata"
Aktuelno iz SPC
16:36 | 20.03.2025
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA PONOVO U VLASNIŠTVU VAŽNIH DOKUMENATA: Velika promena stupila na snagu
Duhovna riznica
22:01 | 27.03.2025
VREDAN SNIMAK STAR 84 GODINE": Evo šta je srpski patrijarh poručio Srbima na današnji dan, kada je Hitler pretio da uništi Evropu
Aktuelno iz SPC
11:12 | 01.04.2025
STIGLA VELIKA SVETINJA IZ JASENOVCA: Krst napravljen od krova logora u NDH sada je pred vernicima SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, prota Branko Dobrosavljević je proglašen svetiteljem – sveštenomučenikom, i njegovo ime zauzelo je mesto u imenoslovu Srpske crkve.
Povodom osamdesete godišnjice prestanka rada sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, na kraju molitvenog slavlja, u slavu Božju, a u čast i spomen Svetih novomučenika jasenovačkih koji venac slave zadobiše, osveštani su slavski kolač i žito.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic“.
Bio je istaknuti crkveni umetnik – oslikao je brojne ikonostase, među kojima se ističu oni u manastiru Rakovici, crkvi Ružici na Kalemegdanu i manastiru Šišatovac, gde je služio kao iguman.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
