Prilikom rada na ovoj izložbi glavni cilj bio je da se pruži skroman doprinos u očuvanju kulture sećanja na naše stradalnike.
Izložba "Jasenovac trajna opomena" otvorena je 3. aprila u galeriji Radio-televizije Srbije u čast obeležavanja 80. godišnjice proboja poslednjih jasenovačkih logoraša iz jednog od najmonstruoznijih logora smrti u okupiranoj Evropi.
Medicinski materijali, fotografije, plakete, spisi, istorijski dokumenti, muzejski predmeti, samo su deo postavke autora Nikole Radosavljevića koje posetioci imaju priliku da pogledaju do 3. maja.
Svečanom otvaranju prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Antić, kustosi izložbe Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, član saveta i stručni savetnik Matematičkog instituta SANU Dejan Vukelić i vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina.
Antić je u ime ministra kulture Nikole Selekovića zahvalio autorima na izložbi i naglasio da se kolektivno sećanje na tragična dešavanja neizbrisivo urezalo u telo srpskog etničkog bića.
- Nema sumnje da su i domaća i svetska javnost saglasni da Jasenovac predstavlja ogledalo ustaških zločina, ali je važno istaći da je uporedo sa masovnom likvidacijom Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj vršeno sistematsko razaranje njihovog kulturnog nasleđa u cilju zatiranja nacionalnog identiteta - izjavio je, između ostalog, Antić.
Mišić je naglasila da objekat ustaške bolnice, iz koje su sačuvani i izloženi lični predmeti medicinskih radnika, nije izazivao veliku pažnju javnosti iako je bio ključan za vezu zatočenika logora i spoljnog sveta koji se bore protiv ustaškog režima.
- Želim ovako da skrenem pažnju na njihova imena, na njihove likove i na njihovu sudbinu. Njihova unutrašnja borba i žalost ostala je neizrečena i ostaće nam zauvek nepoznanica - rekla je kustoskinja.
Miloševski je objasnio da postavka na objektivan i naučno utemeljen način prikazuje istorijsko postojanje sistema logora Jasenovac.
- Prilikom rada na ovoj izložbi, moj glavni cilj bio je da pružim skroman doprinos u očuvanju kulture sećanja na naše stradalnike - rekao je Miloševski, izrazivši zahvalnost Muzeju žrtava genocida, RTS-u, Ministarstvu kulture Srbije i ostalim saradnicima na podršci.
Arbutina je napomenuo da se u okviru Muzeja žrtava genocida svakodnevno radi na čuvanju, prikupljanju i prezentovanju arhivske dokumentarne građe.
- Kroz obrazovne aktivnosti utičemo na stvaranje kolektivne svesti, a ova izložba je jedna naša mala pobeda i podsetnik da nećemo zaboraviti stradanje našeg naroda - kazao je Arbutina.
Vukelić je izrazio zadovoljstvo na prilici da se obrati u ime Likovnog saveta RTS-a istakavši da je Jasenovac "jedan od najvećih stratišta u srpskoj istoriji".
- Iza predmeta predstavljenih na izložbi kriju se priče ljudi kojima nije data šansa da verbalizuju sav taj užas, agoniju i bol koji su osetili. Kriju se priče onih koji nisu uspeli da dočekaju slobodu kao 117 logoraša da u ranim satima 22. aprila 1945. godine budu oslobođeni iz tog zemaljskog pakla zvanog Jasenovac - zaključio je Vukelić.
Predavanje će održati dr Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta SANU. Odlukom državnih vlasti posle 1945. godine ova arhivska građa crkvene provenijencije data je „na staranje“ Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U svojim ,,Memoarima” patrijarh Gavrilo Dožić zabeležio je detalje organizacije i sprovođenja vojnog puča kojim je zbačena dotadašnja kraljevska vlada Cvetković–Maček (27. marta 1941. godine) i odbačen Trojni pakt. Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
World History Archive / Universal images group / Profimedia
Katoličanstvo
09:30 | 20.03.2025
VELIKO BESPLATNO PREDAVANJE U PALATI SANU: "Katolička crkva u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata"
Aktuelno iz SPC
16:36 | 20.03.2025
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA PONOVO U VLASNIŠTVU VAŽNIH DOKUMENATA: Velika promena stupila na snagu
Duhovna riznica
22:01 | 27.03.2025
VREDAN SNIMAK STAR 84 GODINE": Evo šta je srpski patrijarh poručio Srbima na današnji dan, kada je Hitler pretio da uništi Evropu
Aktuelno iz SPC
11:12 | 01.04.2025
STIGLA VELIKA SVETINJA IZ JASENOVCA: Krst napravljen od krova logora u NDH sada je pred vernicima SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja svetitelja čija krotkost, molitve i čuda vekovima osvetljavaju put monasima i vernicima širom pravoslavlja.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Protojerej Jovan Radović, paroh podgorički, odgovarao je na pitanja slušalaca radija "Svetigora" u emisiji "Pitajte sveštenika".
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, prota Branko Dobrosavljević je proglašen svetiteljem – sveštenomučenikom, i njegovo ime zauzelo je mesto u imenoslovu Srpske crkve.
Povodom osamdesete godišnjice prestanka rada sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, na kraju molitvenog slavlja, u slavu Božju, a u čast i spomen Svetih novomučenika jasenovačkih koji venac slave zadobiše, osveštani su slavski kolač i žito.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic“.
Bio je istaknuti crkveni umetnik – oslikao je brojne ikonostase, među kojima se ističu oni u manastiru Rakovici, crkvi Ružici na Kalemegdanu i manastiru Šišatovac, gde je služio kao iguman.
Protojerej Jovan Radović, paroh podgorički, odgovarao je na pitanja slušalaca radija "Svetigora" u emisiji "Pitajte sveštenika".
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Promocija knjige “Dodir” održaće se večeras u Narodnoj biblioteci u 19 sati.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Iako je Nohad nedavno preminula, 14. maja 2025, njena priča i dalje inspiriše mnoge.
Promocija knjige “Dodir” održaće se večeras u Narodnoj biblioteci u 19 sati.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
U plamenu su sačuvali ne samo živote i domove, već i deo duhovne i kulturne baštine.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
