U savremenom svetu primećuje se porast egoizma – osobine koja, iako često prikrivana maskom samopouzdanja ili individualizma, u suštini razara odnose među ljudima i udaljava čoveka od njegovog duhovnog bića.
Nažalost, ovaj obrazac ponašanja sve više se prenosi i na mlađe generacije, bilo svesno kroz sistem vrednosti koji se propagira u društvu, ili nesvesno, kroz ponašanja koja deca imitiraju od svojih roditelja, medija i okoline.
Tako se deca od najranijeg uzrasta uče da stavljaju sebe u centar sveta, da se bore za sopstveni interes po svaku cenu, dok se vrline kao što su skromnost, poslušnost, saosećanje i žrtvovanje sve više potiskuju ili izvrgavaju ruglu.
Pravoslavlje, kao duhovni put koji vodi ka istinskom smirenju i zajednici sa Bogom, egoizam prepoznaje kao jedno od najopasnijih duhovnih stanja. On nije samo mana karaktera, već prepreka za spasenje, jer odvaja čoveka od Boga i od bližnjeg.
Crkva uči da je egoizam u osnovi mnogih grehova, jer iz njega izviru gordost, zavist, mržnja, osuda, pa čak i duhovna lenjost – sve ono što udaljava dušu od svetlosti Hristove ljubavi.
O tome je jasno govorio i Sveti Jefrem Arizonski:
"Egoizam je najveće od svih zala i posredstvom nepokorenih pomisli uzrokuje sve naše greške. Treba da ga se plašimo i da stremimo da ga se oslobodimo, jer ukoliko duže ostaje u nama, toliko će nas duže povređivati srazmernim bolom."
