Crkva je dodelila titulu bogoslov samo trojici ličnosti: Jovanu - Hristovom apostolu, Grigoriju - borcu za pravoslavno ispovedanje Svete Trojice, i Simeonu - pesniku Božje ljubavi.
U pravoslavnoj tradiciji naziv bogoslov ne pripada svakome ko se bavi teologijom, kao naukom niti onome ko je završio Bogoslovski fakultet.
Naprotiv, to je izuzetno retka i uzvišena titula, koju je Crkva kroz istoriju dodelila samo trojici svetitelja, prepoznajući u njima ne samo znanje o Bogu, već i lično, duboko, iskustvo Boga.
Ta trojica su Sveti Jovan Bogoslov, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Zašto je to tako i šta titula bogoslov zapravo znači objasnio je teolog Marko Radaković.
- Crkva je dodelila titulu bogoslov samo trojici ličnosti: Jovanu - Hristovom apostolu, Grigoriju - borcu za pravoslavno ispovedanje Svete Trojice, i Simeonu - pesniku Božje ljubavi. Zajedničko za svu trojicu je to što njihove reči nisu bile samo teorija, već plod neposrednog duhovnog iskustva i to što su njihova dela toliko odjeknula i dodirnula mnoga srca - ističe Radaković.
Neki su izneli teoriju, kaže, da su sva trojica Bogoslovi zato što su pisali poeziju, no Sveti Jovan nije pisao poeziju u punom smislu te reči, a bilo je još mnogo crkvenih i svetih ličnosti koje jesu, pa svakako im Crkva nije dodelila ovaj naziv.
- Isto, kao što smo u Crkvi, na izvestan način, svi sveti jer se Jednim Svetim osvećujemo, tako smo na izvesni način svi koji se Bogu molimo, Boga slavimo, o Bogu pravoverno govorimo i delima svedočimo bogoslovi.
Ističe da se danas bogoslovima nazivaju i učenici pravoslavnih Bogoslovija.
- Sećam se jedne struje koja je insistirala da se nazivaju "bogoslovci", da bismo pravili razliku u odnosu na ove velike svetitelje. Lično smatram da ne treba toliko detaljisati. Niti ovim umanjujemo na značaju Sveta tri Bogoslova, niti se đaci neprilično uzdižu. Naposletku, na svakom bogosluženju kažemo: "Oče sveti, blagoslovi", ili: "Vladiko sveti, blagoslovi", a opet, niko od njih nije za života kanonizovan. Niti se time umanjuju svetitelji, niti se time neprilično poštuje sveštenoslužitelj, ali svakako su korisni podsetnici svima nama da smo prizvani na svetost. "Svetinje svetima!". Tako i naziv "bogoslov", neka bude živi podsetnik mladim teolozima da su prizvani na veliku službu, i da imaju velikane da se na njih ugledaju i od njih da uče - zaključuje Radaković.
Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, kada se povela polemika o tome ko je od njih trojice svetitelj.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
Priča o Vasiliju, Grigoriju i Jovanu Zlatoustom ne govori o nadmetanju svetosti, već o trenutku kada je Crkva pokazala da se istina ne meri poređenjem, nego saglasjem uma, reči i ljubavi.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Bio je prinuđen da se od gonitelja krije čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.
Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
U Galeriji SANU od 15. maja do 19. jula biće prikazan Karejski tipik, uz ikone, relikvije i umetnička dela koja osvetljavaju duhovni i istorijski trag Svetog Save kroz osam vekova srpske istorije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
