Crkva je dodelila titulu bogoslov samo trojici ličnosti: Jovanu - Hristovom apostolu, Grigoriju - borcu za pravoslavno ispovedanje Svete Trojice, i Simeonu - pesniku Božje ljubavi.
U pravoslavnoj tradiciji naziv bogoslov ne pripada svakome ko se bavi teologijom, kao naukom niti onome ko je završio Bogoslovski fakultet.
Naprotiv, to je izuzetno retka i uzvišena titula, koju je Crkva kroz istoriju dodelila samo trojici svetitelja, prepoznajući u njima ne samo znanje o Bogu, već i lično, duboko, iskustvo Boga.
Ta trojica su Sveti Jovan Bogoslov, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Zašto je to tako i šta titula bogoslov zapravo znači objasnio je teolog Marko Radaković.
- Crkva je dodelila titulu bogoslov samo trojici ličnosti: Jovanu - Hristovom apostolu, Grigoriju - borcu za pravoslavno ispovedanje Svete Trojice, i Simeonu - pesniku Božje ljubavi. Zajedničko za svu trojicu je to što njihove reči nisu bile samo teorija, već plod neposrednog duhovnog iskustva i to što su njihova dela toliko odjeknula i dodirnula mnoga srca - ističe Radaković.
Neki su izneli teoriju, kaže, da su sva trojica Bogoslovi zato što su pisali poeziju, no Sveti Jovan nije pisao poeziju u punom smislu te reči, a bilo je još mnogo crkvenih i svetih ličnosti koje jesu, pa svakako im Crkva nije dodelila ovaj naziv.
- Isto, kao što smo u Crkvi, na izvestan način, svi sveti jer se Jednim Svetim osvećujemo, tako smo na izvesni način svi koji se Bogu molimo, Boga slavimo, o Bogu pravoverno govorimo i delima svedočimo bogoslovi.
Ističe da se danas bogoslovima nazivaju i učenici pravoslavnih Bogoslovija.
- Sećam se jedne struje koja je insistirala da se nazivaju "bogoslovci", da bismo pravili razliku u odnosu na ove velike svetitelje. Lično smatram da ne treba toliko detaljisati. Niti ovim umanjujemo na značaju Sveta tri Bogoslova, niti se đaci neprilično uzdižu. Naposletku, na svakom bogosluženju kažemo: "Oče sveti, blagoslovi", ili: "Vladiko sveti, blagoslovi", a opet, niko od njih nije za života kanonizovan. Niti se time umanjuju svetitelji, niti se time neprilično poštuje sveštenoslužitelj, ali svakako su korisni podsetnici svima nama da smo prizvani na svetost. "Svetinje svetima!". Tako i naziv "bogoslov", neka bude živi podsetnik mladim teolozima da su prizvani na veliku službu, i da imaju velikane da se na njih ugledaju i od njih da uče - zaključuje Radaković.
Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, kada se povela polemika o tome ko je od njih trojice svetitelj.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
Priča o Vasiliju, Grigoriju i Jovanu Zlatoustom ne govori o nadmetanju svetosti, već o trenutku kada je Crkva pokazala da se istina ne meri poređenjem, nego saglasjem uma, reči i ljubavi.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavlju, sujeta je koren svih grehova.
Kada se na Saboru 381. godine, pokrenula rasprava oko njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povukao sam, izjavivši: "Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola“.
Strasti koje dolaze kroz govor nanose veliku štetu duhovnom životu. Mudrost svetih otaca nudi pouke kako bismo izbegli ove opasnosti i sačuvali mir srca.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
