Pravoslavlje tvrdi da stalno prizivanje imena Isusovog postepeno omekšava srce, donosi mir i pomaže da se u drugome vidi čovek, a ne neprijatelj.
U pravoslavnoj duhovnosti Isusova molitva zauzima posebno mesto.
Kratka po formi, a neizmerno duboka po sadržaju, ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog."
Sveti oci vekovima su je nazivali mačem protiv iskušenja, utehom u nevoljama i putem kojim čovek neprestano priziva ime Božje u svoje srce.
Pravoslavni podvižnici učili su da snaga ove molitve nije u mnoštvu reči, već u veri, pažnji i smirenju sa kojima se izgovara. Zbog toga je Isusova molitva postala svakodnevno pravilo mnogih monaha, ali i vernika koji žive u svetu, rade, podižu porodice i nose teret brojnih životnih briga.
Isusova molitva nije namenjena samo onima koji pate. Ona prati čoveka i tokom svakodnevnih poslova. Dok radi, putuje, odmara se ili se suočava sa brigama, vernik može neprestano u sebi prizivati Gospoda.
Na taj način i najobičniji poslovi dobijaju duhovnu dimenziju, a čovek se uči da svaku misao i svaki korak povezuje sa Bogom.
Posebnu snagu ova molitva ima u trenucima gneva i ozlojeđenosti. Kada čovek nosi u srcu ranu koju mu je neko naneo, lako se prepusti osudi i ogorčenju.
Međutim, pravoslavno iskustvo svedoči da stalno prizivanje imena Isusovog postepeno omekšava srce, donosi mir i pomaže da se u drugome vidi čovek, a ne neprijatelj.
Zato su mnogi starci savetovali da se Isusova molitva ne odvaja od svakodnevnog života, već da postane stalni saputnik vernika.
O njenoj snazi govorio je i jeroshimonah Mojsej Bogoljubov:
"Ko je bolestan - neka tvori Isusovu molitvu, bolest će popustiti. Ko hoće da odmara - ležeći razgibaj prste, tvoreći veliku molitvu, bolje ćeš odmiriti. Ko je zauzet i mora ubrzano da radi - triput je važnije tvoritu Isusovu molitvu. Pongledajte, kako će to ubrzati rad, dozvoliće da uradiš više i brže. Tebe muči zlo osećanje prema onom ko te je povredio - tvori brže Isusovu molitvu i osetićeš, da, ako bi bio ovde taj ko te je povredio, ti bi mu se bacio u zagrljaj.“
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Nijedna svađa, uvreda ili nesporazum ne bi smeli da budu važniji od ljubavi između roditelja i dece.
Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
