Starica poznih godina, ali vedrog duha, pred nastupajući Kurban-bajram prvi put obavlja petu islamsku dužnost zahvaljujući podršci porodice i snažnoj veri.
U toploj atmosferi svetog grada Meka, među hiljadama vernika iz celog sveta, jedna posebna hadžinica izdvaja se po svojoj dobi i vedrom duhu. Derviša Huseinagić, sa svojih 87 godina, najstarija je osoba iz regiona koja će ove godine obaviti hadž.
- Ovo mi je prvi put da dođem, da vidim ovu lepotu koja se ne može rečima kazati. Hvala mojoj deci, sinovima, ćerki, unucima koji su dali pare da ja ovde budem. Imam četiri unuke, dva unuka, dva sina i ćerku. Oni su svi rekli da hoće da me pošalju na hadž i da ništa ne brinem - rekla je Derviša za agenciju Mina.
Shutterstock
Derviša i u ovim godinama redovno obavlja namaz i uči hatme
Derviša Huseinagić, rodom iz Gradačca u Bosni i Hercegovini, ispunila je svoju dugogodišnju želju da poseti svetu Meku i obavi tavaf oko kabe. Ističe da je još od malih nogu sanjala o ovom putovanju, i sada, kada je Alah uslišio njene dove, doživljava najlepše trenutke svog života.
Shutterstock
Kaba u Meki
- Hvala Alahu dželešanum kad me pozvao da dođem, da s Božijom pomoći uspem obaviti hadž i obrede po propisu, i da se svojoj kući vratim zdrava i živa, da ih vidim opet očima svojim – rekla je hadžinica Derviša s ponosom i zahvalnošću. Do sada nije imala nikakvih zdravstvenih problema tokom obavljanja obreda, a posebnu zahvalnost upućuje vodiču Emiru Brašnjiću, kao i efendiji Kujrakoviću, njegovoj supruzi i sinu, te sugrađankama iz Gradačca koje su joj pružile veliku podršku. Dobro sam kako su godine, sve sama radim. Nikad doktoru ne idem - skromno dodaje Derviša, koja i u ovim godinama redovno obavlja namaz i uči hatme.
Iz Meke, Derviša Huseinagić upućuje dovu za svoje bližnje, nadajući se da će i oni, uz Božiju pomoć, jednog dana obaviti hadž i doživeti sve lepote ovog svetog obreda. Njena priča, ispunjena verom, nadom i ljubavlju prema porodici, inspiracija je za sve generacije i dokaz da nikada nije kasno da se ispune snovi.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
