Strastvena i neprestana posvećenost očuvanju, širenju i zaštiti pravoslavne vere, kao i čuda koja je svojim molitvama činio, ovom Božjem ugodniku doneli su venac svetosti.
Sveti Andrej rođen je u Damasku u hrišćanskoj porodici. Od rođenja pa do sedme godine bio je nem, ali kada su ga roditelji odveli u crkvu i pričestili, progovorio je – toliko je bila snažna sila božanskog pričešća. Već sa 14 godina, Andrej odlazi u Jerusalim i postriže se u Lavri Svetog Save Osveštanog, gde je svojim umom i podvizima nadmašio mnoge starije monahe, postavši primer svima.
Njegove sposobnosti brzo su prepoznate, pa ga jerusalimski patrijarh uzima za svog pismovoditelja (vrsta sekretara ili pisara koji je imao važnu ulogu u administrativnim poslovima crkve).
Kada se pojavila monotelitska jeres, koja je učila da Gospod Isus ima samo božansku, a ne i ljudsku volju, sazvan je Šesti vaseljenski sabor u Carigradu 681. godine. Patrijarh jerusalimski, Teodor, nije mogao prisustvovati, pa je poslao Andreja, tada arhiđakona, kao svog predstavnika.
Na saboru, Sveti Andrej je pokazao izvanrednu darovitost, rečitost i revnost prema veri, pomažući da se pravoslavna vera učvrsti. Nakon sabora, vratio se u Jerusalim, ali kasnije je izabran za arhiepiskopa Krita, gde je bio veoma omiljen među narodom. Bio je vrlo posvećen i marljiv u svojoj brizi za pravoslavnu veru i suzbijao je sve jeresi, čineći mnoga čuda svojim molitvama. Jednom je molitvom uspeo da otera Saracene sa Krita.
Sveti Andrej je napisao mnoge poučne knjige, pesme i kanone, među kojima je najpoznatiji Veliki kanon Bogorodice, koji se čita u četvrtak pete nedelje Časnog posta. Bio je takav po izgledu i rečima da su se svi radovali njegovom prisustvu.
Pred kraj svog života, vraćajući se iz Carigrada, Sveti Andrej je predvideo svoju smrt pre nego što je stigao na Krit. Tako se i dogodilo - kada je lađa plovila blizu ostrva Mitilene, Sveti Andrej je skončao svoj zemaljski život 712. godine i preselio se u Carstvo Hristovo.
Danas, kao i vekovima unazad, Srpska pravoslavna crkva sećanjem na ovog velikog svetitelja podseća vernike na snagu vere i svetlosti koja osvetljava put svakom iskrenom hrišćaninu.
Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Svi su posečeni mačem.
Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Svetitelj koji je rođen nem, a progovorio je tek kada su ga pričestili, kasnije je postao jedan od najvećih branilaca pravoslavne vere i tvorac Velikog kanona Bogorodici.
U podrumu ispod crkve nalazi se tamnica Svetog Petra iz koje ga je anđeo čudom oslobodio.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji.
Svi su posečeni mačem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Benedikta Nursijskog po starom i Svetu Matronu Solunsku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Ruperta, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora Carigradskog po starom i Sabor Svetog Arhangela Gavrila po novom kalendaru. Katolici slave Svete Montana i Maksimu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Sveti Nikifor Carigradski bio je ispovednik i patrijarh koji je mudro upravljao Crkvom i stradao zbog odbrane ikona.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
