Srpska pravoslavna crkva molitveno spominje 318 Svetih Otaca Prvog vaseljenskog sabora, čije je okupljanje 325. godine u Nikeji zauvek postavilo temelje pravoslavne vere i duhovno usmerilo pravoslavne vernike širom sveta.
Sa dubokim poštovanjem i pobožnošću Srpska pravoslavna crkva danas praznuje spomen Svetih Bogonosnih Otaca Prvog vaseljenskog sabora, održanog u Nikeji, Vitinijskoj oblasti, davne 325. godine, za vreme vladavine Svetog cara Konstantina. Ovo sveto okupljanje, poznato po svom neprolaznom značaju, zlatnim slovima je upisano u istoriju Crkve, kao svetionik pravoslavne vere i njene istine.
Na saboru, 318 Svetih Otaca, noseći plamen vere, sastavili su prvih osam članova Simvola vere, nebeski bedem našeg pravoslavnog ispovedanja. Među njima, izdvaja se drugi član, u kojem se jasno izriče jednosuštnost Sina sa Ocem, svedočanstvo jedinstva božanske prirode, koje se, nažalost, često pogrešno izgovara kao „jedinosušnog“, zbog nerazumevanja bogoslovske dubine i crkvenoslovenskog jezika.
Poseban značaj za vernike ima i kanon o neklečanju nedeljom i tokom Pedesetnice, koji podseća da se u te svete dane molitve uzdižu ka Bogu stojeći, simbolizujući vaskrsenje i život večni. Ovaj kanon, kao i ostali, nije samo deo crkvenog predanja, već živi zakon Duha Svetoga, koji nas uči kako da kročimo putem spasenja.
Crkva je bogomudrošću svojih Otaca postavila ovaj praznik da bi nas podsetila na herojsku borbu protiv Arijeve jeresi i na pobedu pravoslavlja, koja je proslavljena u formulaciji prvog dela Simvola vere. U bogoslužbenim pesmama ove sedme nedelje po Pedesetnici, Sveti Oci se nazivaju Hristovim propovednicima i braniteljima jevanđelske istine, ukrašavajući nebo Crkve poput mnogosvetlih zvezda.
Sa poštovanjem i divljenjem, danas se molitveno sećamo ovih svetih junaka vere, tih neoborivih kula Siona i miomirisnih rajskih cvetova, koji su se ugrađivali u večnost, proslavljajući Boga i našu pravoslavnu veru, i tako postali pohvala blagoslovenog grada Nikeje i ukras cele vaseljene.
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Nauma po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Tirsa, Levkiju i Kalinika. Katolici obeležavaju Svetog Ivana od Križa, Jevreji proslavljaju prvi dan Hanuke, a u islamu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Dok hrišćanski svet prati obeležavanje 1.700 godina Prvog vaseljenskog sabora, odsustvo dva patrijarhata tumači se kao snažna poruka Carigradskoj patrijaršiji i nagoveštaj tenzija unutar pravoslavlja.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Nauma po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Tirsa, Levkiju i Kalinika. Katolici obeležavaju Svetog Ivana od Križa, Jevreji proslavljaju prvi dan Hanuke, a u islamu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Dve stotine godina posle proroka Jone, prorekao propast Niniviji.
Zivotni put Svetog Andreja galilejskog ribara do mučenika na krstu u obliku slova X, obeležio je hrišćanstvo od Svete zemlje do obala Crnog mora.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
