Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin, hrabri vojnici koji su svojim životom i verom nadjačali carevu tiraniju, doživeli su čudesno vaskrsenje nakon dvovekovnog sna i postali nepokolebljivi svedoci Hristove pobede nad smrću.
Srpska pravoslavna crkva i njeni verni sinovi i kćeri, 17. avgusta sa dubokom pobožnošću obeležavaju praznik Svetih sedam mučenika iz Efesa, slavnih svedoka vere koji su svojim životima i čudesnim snom ispisali jedno od najveličanstvenijih poglavlja hrišćanske istorije.
U vreme cara Dekija, kada su progonstva hrišćana bila na vrhuncu, sedmorica mladih vojnika iz Efesa, sinovi uglednih starešina, pokazali su nepokolebljivu veru u Hrista. Njihova imena, koja odzvanjaju kroz vekove, bila su Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
U svom usrdnom molitvenom trudu, oni su se suzdržali od nečistih žrtvoprinošenja idolima i povukli se u pećinu na brdu Ohlon, gde su tražili utočište od careve tiranije. No, zlo nije imalo milosti – car Dekije naredi da se pećina zazida, osudivši mladiće na strašnu smrt u tami i tišini.
Ali, Bog u svojoj beskonačnoj mudrosti i milosti, učini veliko čudo. Umesto smrti, mladim mučenicima darova san, dubok i dugotrajan, koji premosti vekove. Kada su se, po Božijem promislu, probudili nakon više od dva veka, svet se susreo sa nečim neviđenim i nečuvenim. Bili su isti, u telu i duhu, kao onog dana kada su zaspali, svedoci vaskrsenja pre opšteg vaskrsenja.
Printscreen/YouTube/Svetosavska lestvica
Ikona Svetih sedam mučenika iz Efesa
Njihovo buđenje dogodilo se u vreme cara Teodosija Mlađeg, kada je među vernim izbio veliki spor oko vaskrsenja mrtvih. Car, mučen žalosti zbog rasprava i nevere, molio je Boga za znak, za svetlost koja će rasvetliti duše i umove vernih. I Božji odgovor došao je kroz čudo na brdu Ohlon, gde su pastiri Adolija slučajno otkrili zapečaćenu pećinu dok su pravili torove za ovce.
Teodosije, obuzet divljenjem i smirenom radošću, pohita da susretne ove svete mladiće, da razgovara s njima i uveri se u snagu Božijeg dela. I zaista, sedmorica mučenika svedočili su mu o istini vaskrsenja, o Božijem promislu i ljubavi koja premošćuje smrt i vreme.Posle sedam dana, ponovo su usnuli, čekajući onaj dan kada će svi pravednici vaskrsnuti na večni život.
Danas, kroz molitve i akatist, sećamo se ovih sedam svetih mučenika, podsećajući se na njihovu veru, hrabrost i poslušnost Božijoj volji. Oni su primer svakom verniku da vera u Hrista pobeđuje sve strahote ovog sveta, i da nas Gospod nikada ne ostavlja, čak ni u najdubljoj tami. Njihova imena i dela su večni izvor nadahnuća, podsećajući nas na moć vere koja je jača od smrti.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Slavska sveća bi trebalo da bude od pravog voska, lepo ukrašena i visine od 50 do 60 cm. Obavezno se pali na dan slave pre nego što se preseče slavski kolač, i to uz molitvu domaćina, koji se prekrsti, pomoli i celiva sveću, izražavajući time ljubav prema svetitelju i činu slave.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
