Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin, hrabri vojnici koji su svojim životom i verom nadjačali carevu tiraniju, doživeli su čudesno vaskrsenje nakon dvovekovnog sna i postali nepokolebljivi svedoci Hristove pobede nad smrću.
Srpska pravoslavna crkva i njeni verni sinovi i kćeri, 17. avgusta sa dubokom pobožnošću obeležavaju praznik Svetih sedam mučenika iz Efesa, slavnih svedoka vere koji su svojim životima i čudesnim snom ispisali jedno od najveličanstvenijih poglavlja hrišćanske istorije.
U vreme cara Dekija, kada su progonstva hrišćana bila na vrhuncu, sedmorica mladih vojnika iz Efesa, sinovi uglednih starešina, pokazali su nepokolebljivu veru u Hrista. Njihova imena, koja odzvanjaju kroz vekove, bila su Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
U svom usrdnom molitvenom trudu, oni su se suzdržali od nečistih žrtvoprinošenja idolima i povukli se u pećinu na brdu Ohlon, gde su tražili utočište od careve tiranije. No, zlo nije imalo milosti – car Dekije naredi da se pećina zazida, osudivši mladiće na strašnu smrt u tami i tišini.
Ali, Bog u svojoj beskonačnoj mudrosti i milosti, učini veliko čudo. Umesto smrti, mladim mučenicima darova san, dubok i dugotrajan, koji premosti vekove. Kada su se, po Božijem promislu, probudili nakon više od dva veka, svet se susreo sa nečim neviđenim i nečuvenim. Bili su isti, u telu i duhu, kao onog dana kada su zaspali, svedoci vaskrsenja pre opšteg vaskrsenja.
Njihovo buđenje dogodilo se u vreme cara Teodosija Mlađeg, kada je među vernim izbio veliki spor oko vaskrsenja mrtvih. Car, mučen žalosti zbog rasprava i nevere, molio je Boga za znak, za svetlost koja će rasvetliti duše i umove vernih. I Božji odgovor došao je kroz čudo na brdu Ohlon, gde su pastiri Adolija slučajno otkrili zapečaćenu pećinu dok su pravili torove za ovce.
Teodosije, obuzet divljenjem i smirenom radošću, pohita da susretne ove svete mladiće, da razgovara s njima i uveri se u snagu Božijeg dela. I zaista, sedmorica mučenika svedočili su mu o istini vaskrsenja, o Božijem promislu i ljubavi koja premošćuje smrt i vreme.Posle sedam dana, ponovo su usnuli, čekajući onaj dan kada će svi pravednici vaskrsnuti na večni život.
Danas, kroz molitve i akatist, sećamo se ovih sedam svetih mučenika, podsećajući se na njihovu veru, hrabrost i poslušnost Božijoj volji. Oni su primer svakom verniku da vera u Hrista pobeđuje sve strahote ovog sveta, i da nas Gospod nikada ne ostavlja, čak ni u najdubljoj tami. Njihova imena i dela su večni izvor nadahnuća, podsećajući nas na moć vere koja je jača od smrti.
Printscreen/YouTube/Svetosavska lestvica
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
Najveća čuda Svete Ksenije Petrogradske, koja je svojom nevidljivom rukom spasavala živote, domove, porodice i donosila utehu
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
