Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin, hrabri vojnici koji su svojim životom i verom nadjačali carevu tiraniju, doživeli su čudesno vaskrsenje nakon dvovekovnog sna i postali nepokolebljivi svedoci Hristove pobede nad smrću.
Srpska pravoslavna crkva i njeni verni sinovi i kćeri, 17. avgusta sa dubokom pobožnošću obeležavaju praznik Svetih sedam mučenika iz Efesa, slavnih svedoka vere koji su svojim životima i čudesnim snom ispisali jedno od najveličanstvenijih poglavlja hrišćanske istorije.
U vreme cara Dekija, kada su progonstva hrišćana bila na vrhuncu, sedmorica mladih vojnika iz Efesa, sinovi uglednih starešina, pokazali su nepokolebljivu veru u Hrista. Njihova imena, koja odzvanjaju kroz vekove, bila su Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
U svom usrdnom molitvenom trudu, oni su se suzdržali od nečistih žrtvoprinošenja idolima i povukli se u pećinu na brdu Ohlon, gde su tražili utočište od careve tiranije. No, zlo nije imalo milosti – car Dekije naredi da se pećina zazida, osudivši mladiće na strašnu smrt u tami i tišini.
Ali, Bog u svojoj beskonačnoj mudrosti i milosti, učini veliko čudo. Umesto smrti, mladim mučenicima darova san, dubok i dugotrajan, koji premosti vekove. Kada su se, po Božijem promislu, probudili nakon više od dva veka, svet se susreo sa nečim neviđenim i nečuvenim. Bili su isti, u telu i duhu, kao onog dana kada su zaspali, svedoci vaskrsenja pre opšteg vaskrsenja.
Njihovo buđenje dogodilo se u vreme cara Teodosija Mlađeg, kada je među vernim izbio veliki spor oko vaskrsenja mrtvih. Car, mučen žalosti zbog rasprava i nevere, molio je Boga za znak, za svetlost koja će rasvetliti duše i umove vernih. I Božji odgovor došao je kroz čudo na brdu Ohlon, gde su pastiri Adolija slučajno otkrili zapečaćenu pećinu dok su pravili torove za ovce.
Teodosije, obuzet divljenjem i smirenom radošću, pohita da susretne ove svete mladiće, da razgovara s njima i uveri se u snagu Božijeg dela. I zaista, sedmorica mučenika svedočili su mu o istini vaskrsenja, o Božijem promislu i ljubavi koja premošćuje smrt i vreme.Posle sedam dana, ponovo su usnuli, čekajući onaj dan kada će svi pravednici vaskrsnuti na večni život.
Danas, kroz molitve i akatist, sećamo se ovih sedam svetih mučenika, podsećajući se na njihovu veru, hrabrost i poslušnost Božijoj volji. Oni su primer svakom verniku da vera u Hrista pobeđuje sve strahote ovog sveta, i da nas Gospod nikada ne ostavlja, čak ni u najdubljoj tami. Njihova imena i dela su večni izvor nadahnuća, podsećajući nas na moć vere koja je jača od smrti.
Printscreen/YouTube/Svetosavska lestvica
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Udruženje "Humani čovjek" apeluje na vernike da pomognu u izmirenju bolničkih troškova lečenja i prenosu njegovog tela u Bijeljinu, kako bi bio ispraćen u miru, molitvi i dostojanstvu koje je pratilo i njegov život.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Da li su svetitelji posrednici, zašto se njihove mošti ugrađuju u antimins i kako vera drugih može da pomogne čoveku kada izgubi snagu i nadu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
Najveća čuda Svete Ksenije Petrogradske, koja je svojom nevidljivom rukom spasavala živote, domove, porodice i donosila utehu
Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
