Na praznik u kojem priroda postaje svetinja, a voda nosi Božju moć, Srpska pravoslavna crkva slavi uspomenu na Krštenje Hristovo i silazak Duha Svetoga, dok osvećena voda postaje izvor duhovne i lekovite snage za verne.
Danas, na veliki praznik Bogojavljenja, Srpska pravoslavna crkva slavi jedan od najsvetijih događaja u životu Gospoda našeg Isusa Hrista – njegovo Krštenje na reci Jordanu. Na ovaj sveti dan, 19. januara, svet slavi i silazak Duha Svetoga u obliku goluba, dok sa neba odjekuje božanski glas Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“ Ovaj trenutak otkriva svetu Tajnu Trojstva – Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga, jednosušne i nerazdeljive prirode.
Bogojavljenje nije samo trenutak u kojem se slavi teološka istina o Božjoj Trojici, već i dan kada se Bog objavljuje ljudima kroz svoju milost. Na ovaj praznik, u svim crkvama i hramovima širom naše zemlje, osvećuje se voda koja nosi specijalnu blagoslovenu snagu. Ova voda, uz veru i molitvu, dobija duhovnu i lekovitu moć. Čuva se u posebnim posudama i koristi tokom cele godine, a njena osobitost leži u tome što ostaje sveža i osvećena, bez obzira na vreme koje prolazi.
Bogojavljenska voda ima ne samo duhovnu, već i praktičnu vrednost – kroz nju se vernici povezuju s Božjom blagodatima i koriste je u trenucima bolesti, nesreće ili bilo koje druge nedaće. Na sam Dan Bogojavljenja, osvećenom vodom može se poprskati svaki kutak u domu. Čineći ga svetim i ispunjenim blagoslovom.
Međutim, važno je napomenuti da u drugim danima ove svetkovine voda treba da se čuva u posebnoj pobožnosti, uvereni da je najdublja snaga prisutna u njenoj čistoj veri. Zdravima se preporučuje da je piju postom, kao pričešće, kako bi u potpunosti osetili snagu ove blagoslovene tečnosti koja nosi božansku milost.
Na Bogojavljenje, tako, čitava priroda postaje svetinja, a čovek se poziva da se sredi, obazri i osveži. U ovoj svetoj vodi, svi mi nalazimo duhovnu snagu i blagostanje, verujući da kroz nju dolazi Božji blagoslov.
Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, proslavlja se u nedelju, 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju. Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere. Uspomena na najuzvišeniji trenutak u životu Gospoda, krštenje Isusa Hrista, ove godine obeležena je smanjenim brojem vernika, ali sa nezamenjivom verom koja ne prestaje da svetli, uprkos ratnim dešavanjima koja potresaju Bliski istok. Iako nose isti naziv, samo jedan se obeležava kao zaseban praznik, a običaji i post vezani za Krstovdan temelje se na različitim teološkim principima i nose drugačiju simboliku.
Printscreen
Duhovna riznica
11:31 | 17.01.2025
NA OVIM MESTIMA U BEOGRADU ĆE SE PLIVATI ZA ČASNI KRST: Pripreme uveliko traju, a evo kako možete da se prijavite
Duhovna riznica
12:43 | 18.01.2025
"NOĆAS U PONOĆ NE IZLAZITE DA ZAMISLITE ŽELJU": Đakon Branko Batalo razotkriva istine i zablude o Krstovdanu i Bogojavljenju
Duhovna riznica
20:48 | 18.01.2025
NI BOMBE NISU SPREČILE SABRANJE NA MESTU HRISTOVOG KRŠTENJA: Patrijarh Teofil na Krstovdan služio liturgiju i čin vodoosvećenja na Zapadnoj obali
Praznici i sveci
23:22 | 18.01.2025
ZAŠTO JE JESENJI KRSTOVDAN CRVENO SLOVO, A ZIMSKI NIJE: Dva sveta dana istog imena imaju potpuno različito značaje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
