Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia, WikipediaLobanja, za koju se veruje da je pripadala Marija Magdaleni
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Marija Magdalena je novozavetna ličnost od prvorazrednog značaja. Putovala je zajedno sa Isusom i njegovim učenicima, prisustvovala raspeću i otkriću prazne grobnice, konačno bila prva osoba koja je videla i prepoznala vaskrslog Hrista, odmah poverovavši. U kanonskim jevanđeljima pominje se dvanaest puta, više nego većina apostola.
Zbog naročitog položaja u ranom hrišćanstvu, vrednost koja se pridaje njenim moštima nimalo ne čudi, pa je tako njena leva ruka velika dragocenost svetogorskog manastira Simonopetre. No Francuska je nekako uvek bila za nju posebno vezana; više lokacija u toj zemlji je tokom proteklih hiljadu godina polagalo pravo na centralno mesto njenog svetiteljskog kulta.
Prva je bila benediktinska opatija u Vezleu, u Burgundiji. Ona je podignuta na temeljima kasnorimske vile, srušena u 8. veku od strane mavarskih a potom i vikinških razbojnika koji su se probili duboko u Franačko kraljevstvo, pa obnovljena u narednom veku zalaganjem monaha Badila.
Sredinom 11. veka kaluđeri ovog manastira počeli su tvrditi da poseduju mošti Marije Magdalene; isprva se verovalo da ih je Badilo doneo iz Jerusalima, ali ubrzo su ustanovili da su stigle iz kripte u provansalskom mestu Sen-Maksimen-la-Sent-Bom, u kojem je jedan monah Vezlea pronašao prazan sarkofag sa uklesanom predstavom pranja Isusovih nogu od strane Marije iz Betanije, koja se u srednjem veku pogrešno poistovećivala sa Marijom Magdalenom.
Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia
Ilustracija Marije Magdalene, koja je videla vaskrslog Isusa Hrista
Uspon Vezlea kao krupnog hodočasničkog odredišta Zapadne Evrope — blagodareći čemu se on tokom 12. veka dramatično proširio, kako bi mogao da primi rastući broj posetilaca — poklopio se s usponom Santijaga de Kompostele u kojem su navodno otkrivene mošti Svetog Jakova.
Vezle je tokom celog srednjeg veka ostao početna tačka jedne od četiri glavne trase tzv. Puta za Santijago, čiji se značaj u evropskoj istoriji ne može prenaglasiti, zbog čega ga je 1987. godine UNESKO proglasio svetskom kulturnom baštinom a Savet Evrope mu dodelio titulu Glavne ulice Evrope.
Međutim 12. decembra 1279. počinje pad Vezlea. Tog dana otkrivene su mošti Marije Magdalene baš u pomenutom Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, prilikom zidanja bazilike koju je finansirao napuljski kralj Karlo II Hromi iz kuće Anžuj.
Wikipedia
Kost Marije Magdalene, izložena u crkvi Madlen u Parizu
Mošti su se nalazile u tajnom sarkofagu, na kojem je objašnjeno i zašto su sakrivene, pa se sve zgodno poklopilo s lokalnim predanjem koje kaže da su Marija Magdalena, njen brat Lazar (u stvari brat Marije i Marte iz Betanije, što je opet posledica pogrešne identifikacije) te izvesni Maksimin čamcem izbegli iz Svete zemlje i čudesno doplovili do francuske obale.
Tačnije, da su se iskrcali na mestu na kojem se danas nalazi komuna Sent-Mari-de-la-Mer. Marija je zatim došla u Masaliju (današnji Marsej), gde je propovedala hrišćanstvo i preobraćala ljude, praktično stvorivši tamošnju crkvu, da bi se kasnije povukla u pećinu u planinama Sent-Bom i posvetila molitvi. Po predanju, sahranjena je upravo u Sen-Maksimenu, zajedno sa nekoliko drugih svetaca i svetica rane crkve.
Njenu pećinu je narod još u srednjem veku hodočastio, čak i pre otkrića moštiju; već 1254. posetio ju je Sveti Luj, kralj Francuske. Inače, bila je pod upravom dominikanaca, baš kao i bazilika Svete Marije Magdalene u Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, koju je papa Bonifacije VIII predao tom monaškom redu, i koja je postala centralno mesto kulta Marije Magdalene sa izloženim moštima.
Wikipedia
Lobanja, za koju se veruje da je pripadala Marija Magdaleni
Originalni zlatno-srebrni kivot u kojem je bila smeštena njena lobanja uništen je tokom Francuske revolucije, ali je sredinom 19. veka izrađen novi od pozlaćene bronze. Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla.
Vrlo važna stvar za kraj: Marija Magdalena nije bila prostitutka-pokajnica. Papa Grgur I je veliki svetac, naša crkva ga kao Svetog Grigorija Dvojeslova slavi 12. marta po starom a 25. po novom kalendaru — ali je ovo pogrešno a opšterašireno verovanje upravo posledica njegovih vaskršnjih propovedi 591.
On je tada greškom poistovetio Mariju Magdalenu, Mariju iz Betanije i neimenovanu „grešnicu“ koja je Isusu oprala noge. No to je verovanje bilo rašireno samo na Zapadu; Istočna crkva nikada je nije smatrala prostitutkom-pokajnicom.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Crkva Svetog Jovana u Bremenu, izgrađena u 14. veku kao deo franjevačke opatije, danas je rimokatolička bogomolja. Tokom svoje istorije služila je različitim funkcijama, uključujući bolničku crkvu, a nakon obnove 1823. ponovo je posvećena kao katolička.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju po starom kalendaru i Svetu mučenicu Tatjanu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Arkadija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
