Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia, WikipediaLobanja, za koju se veruje da je pripadala Marija Magdaleni
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Marija Magdalena je novozavetna ličnost od prvorazrednog značaja. Putovala je zajedno sa Isusom i njegovim učenicima, prisustvovala raspeću i otkriću prazne grobnice, konačno bila prva osoba koja je videla i prepoznala vaskrslog Hrista, odmah poverovavši. U kanonskim jevanđeljima pominje se dvanaest puta, više nego većina apostola.
Zbog naročitog položaja u ranom hrišćanstvu, vrednost koja se pridaje njenim moštima nimalo ne čudi, pa je tako njena leva ruka velika dragocenost svetogorskog manastira Simonopetre. No Francuska je nekako uvek bila za nju posebno vezana; više lokacija u toj zemlji je tokom proteklih hiljadu godina polagalo pravo na centralno mesto njenog svetiteljskog kulta.
Prva je bila benediktinska opatija u Vezleu, u Burgundiji. Ona je podignuta na temeljima kasnorimske vile, srušena u 8. veku od strane mavarskih a potom i vikinških razbojnika koji su se probili duboko u Franačko kraljevstvo, pa obnovljena u narednom veku zalaganjem monaha Badila.
Sredinom 11. veka kaluđeri ovog manastira počeli su tvrditi da poseduju mošti Marije Magdalene; isprva se verovalo da ih je Badilo doneo iz Jerusalima, ali ubrzo su ustanovili da su stigle iz kripte u provansalskom mestu Sen-Maksimen-la-Sent-Bom, u kojem je jedan monah Vezlea pronašao prazan sarkofag sa uklesanom predstavom pranja Isusovih nogu od strane Marije iz Betanije, koja se u srednjem veku pogrešno poistovećivala sa Marijom Magdalenom.
Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia
Ilustracija Marije Magdalene, koja je videla vaskrslog Isusa Hrista
Uspon Vezlea kao krupnog hodočasničkog odredišta Zapadne Evrope — blagodareći čemu se on tokom 12. veka dramatično proširio, kako bi mogao da primi rastući broj posetilaca — poklopio se s usponom Santijaga de Kompostele u kojem su navodno otkrivene mošti Svetog Jakova.
Vezle je tokom celog srednjeg veka ostao početna tačka jedne od četiri glavne trase tzv. Puta za Santijago, čiji se značaj u evropskoj istoriji ne može prenaglasiti, zbog čega ga je 1987. godine UNESKO proglasio svetskom kulturnom baštinom a Savet Evrope mu dodelio titulu Glavne ulice Evrope.
Međutim 12. decembra 1279. počinje pad Vezlea. Tog dana otkrivene su mošti Marije Magdalene baš u pomenutom Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, prilikom zidanja bazilike koju je finansirao napuljski kralj Karlo II Hromi iz kuće Anžuj.
Wikipedia
Kost Marije Magdalene, izložena u crkvi Madlen u Parizu
Mošti su se nalazile u tajnom sarkofagu, na kojem je objašnjeno i zašto su sakrivene, pa se sve zgodno poklopilo s lokalnim predanjem koje kaže da su Marija Magdalena, njen brat Lazar (u stvari brat Marije i Marte iz Betanije, što je opet posledica pogrešne identifikacije) te izvesni Maksimin čamcem izbegli iz Svete zemlje i čudesno doplovili do francuske obale.
Tačnije, da su se iskrcali na mestu na kojem se danas nalazi komuna Sent-Mari-de-la-Mer. Marija je zatim došla u Masaliju (današnji Marsej), gde je propovedala hrišćanstvo i preobraćala ljude, praktično stvorivši tamošnju crkvu, da bi se kasnije povukla u pećinu u planinama Sent-Bom i posvetila molitvi. Po predanju, sahranjena je upravo u Sen-Maksimenu, zajedno sa nekoliko drugih svetaca i svetica rane crkve.
Njenu pećinu je narod još u srednjem veku hodočastio, čak i pre otkrića moštiju; već 1254. posetio ju je Sveti Luj, kralj Francuske. Inače, bila je pod upravom dominikanaca, baš kao i bazilika Svete Marije Magdalene u Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, koju je papa Bonifacije VIII predao tom monaškom redu, i koja je postala centralno mesto kulta Marije Magdalene sa izloženim moštima.
Wikipedia
Lobanja, za koju se veruje da je pripadala Marija Magdaleni
Originalni zlatno-srebrni kivot u kojem je bila smeštena njena lobanja uništen je tokom Francuske revolucije, ali je sredinom 19. veka izrađen novi od pozlaćene bronze. Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla.
Vrlo važna stvar za kraj: Marija Magdalena nije bila prostitutka-pokajnica. Papa Grgur I je veliki svetac, naša crkva ga kao Svetog Grigorija Dvojeslova slavi 12. marta po starom a 25. po novom kalendaru — ali je ovo pogrešno a opšterašireno verovanje upravo posledica njegovih vaskršnjih propovedi 591.
On je tada greškom poistovetio Mariju Magdalenu, Mariju iz Betanije i neimenovanu „grešnicu“ koja je Isusu oprala noge. No to je verovanje bilo rašireno samo na Zapadu; Istočna crkva nikada je nije smatrala prostitutkom-pokajnicom.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Crkva Svetog Jovana u Bremenu, izgrađena u 14. veku kao deo franjevačke opatije, danas je rimokatolička bogomolja. Tokom svoje istorije služila je različitim funkcijama, uključujući bolničku crkvu, a nakon obnove 1823. ponovo je posvećena kao katolička.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
U besedi za subotu 4. nedelje po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović govori o opasnosti lenjosti koja izobličava čovekovu prirodu, uspavljuje dušu i udaljava nas od Gospoda, koji nas je stvorio za rad, stvaranje i rast.
Pravoslavni duhovnici nas podsećaju da molitva za oca i majku nije samo znak ljubavi, već i najlepši dar koji pred Bogom uzvraćamo onima koji su nam udahnuli život.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Na liturgiji treće nedelje po Duhovima, đakon Milutin Lekić primio je čin prezvitera pred vernicima koji su sa oduševljenjem dočekali ovog mladog pastira i reči utehe mitropolita Justina o Božijoj brizi za sve ljude.
U hramu Uspenja Presvete Bogorodice patrijarh sa arhijerejima u subotu 5. jula služi liturgiju i pomen za hiljade nevino postradalih Srba iz Birča i Srednjeg Podrinja.
Mala parohija kod Su-Folsa dočekala je velikog duhovnog vođu, osveštala slavski kolač i još jednom pokazala da srce pravoslavlja kuca snažno i tamo gde Srba jedva ima.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Crkva Svetog Dimitrija iz 11. veka, biser vizantijske umetnosti u mestu Koropi, našla se na udaru požara koji se širi neverovatnom brzinom, dok su stanovnici evakuisani u panici
