Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia, WikipediaLobanja, za koju se veruje da je pripadala Marija Magdaleni
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Marija Magdalena je novozavetna ličnost od prvorazrednog značaja. Putovala je zajedno sa Isusom i njegovim učenicima, prisustvovala raspeću i otkriću prazne grobnice, konačno bila prva osoba koja je videla i prepoznala vaskrslog Hrista, odmah poverovavši. U kanonskim jevanđeljima pominje se dvanaest puta, više nego većina apostola.
Zbog naročitog položaja u ranom hrišćanstvu, vrednost koja se pridaje njenim moštima nimalo ne čudi, pa je tako njena leva ruka velika dragocenost svetogorskog manastira Simonopetre. No Francuska je nekako uvek bila za nju posebno vezana; više lokacija u toj zemlji je tokom proteklih hiljadu godina polagalo pravo na centralno mesto njenog svetiteljskog kulta.
Prva je bila benediktinska opatija u Vezleu, u Burgundiji. Ona je podignuta na temeljima kasnorimske vile, srušena u 8. veku od strane mavarskih a potom i vikinških razbojnika koji su se probili duboko u Franačko kraljevstvo, pa obnovljena u narednom veku zalaganjem monaha Badila.
Sredinom 11. veka kaluđeri ovog manastira počeli su tvrditi da poseduju mošti Marije Magdalene; isprva se verovalo da ih je Badilo doneo iz Jerusalima, ali ubrzo su ustanovili da su stigle iz kripte u provansalskom mestu Sen-Maksimen-la-Sent-Bom, u kojem je jedan monah Vezlea pronašao prazan sarkofag sa uklesanom predstavom pranja Isusovih nogu od strane Marije iz Betanije, koja se u srednjem veku pogrešno poistovećivala sa Marijom Magdalenom.
Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia
Ilustracija Marije Magdalene, koja je videla vaskrslog Isusa Hrista
Uspon Vezlea kao krupnog hodočasničkog odredišta Zapadne Evrope — blagodareći čemu se on tokom 12. veka dramatično proširio, kako bi mogao da primi rastući broj posetilaca — poklopio se s usponom Santijaga de Kompostele u kojem su navodno otkrivene mošti Svetog Jakova.
Vezle je tokom celog srednjeg veka ostao početna tačka jedne od četiri glavne trase tzv. Puta za Santijago, čiji se značaj u evropskoj istoriji ne može prenaglasiti, zbog čega ga je 1987. godine UNESKO proglasio svetskom kulturnom baštinom a Savet Evrope mu dodelio titulu Glavne ulice Evrope.
Međutim 12. decembra 1279. počinje pad Vezlea. Tog dana otkrivene su mošti Marije Magdalene baš u pomenutom Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, prilikom zidanja bazilike koju je finansirao napuljski kralj Karlo II Hromi iz kuće Anžuj.
Wikipedia
Kost Marije Magdalene, izložena u crkvi Madlen u Parizu
Mošti su se nalazile u tajnom sarkofagu, na kojem je objašnjeno i zašto su sakrivene, pa se sve zgodno poklopilo s lokalnim predanjem koje kaže da su Marija Magdalena, njen brat Lazar (u stvari brat Marije i Marte iz Betanije, što je opet posledica pogrešne identifikacije) te izvesni Maksimin čamcem izbegli iz Svete zemlje i čudesno doplovili do francuske obale.
Tačnije, da su se iskrcali na mestu na kojem se danas nalazi komuna Sent-Mari-de-la-Mer. Marija je zatim došla u Masaliju (današnji Marsej), gde je propovedala hrišćanstvo i preobraćala ljude, praktično stvorivši tamošnju crkvu, da bi se kasnije povukla u pećinu u planinama Sent-Bom i posvetila molitvi. Po predanju, sahranjena je upravo u Sen-Maksimenu, zajedno sa nekoliko drugih svetaca i svetica rane crkve.
Njenu pećinu je narod još u srednjem veku hodočastio, čak i pre otkrića moštiju; već 1254. posetio ju je Sveti Luj, kralj Francuske. Inače, bila je pod upravom dominikanaca, baš kao i bazilika Svete Marije Magdalene u Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, koju je papa Bonifacije VIII predao tom monaškom redu, i koja je postala centralno mesto kulta Marije Magdalene sa izloženim moštima.
Wikipedia
Lobanja, za koju se veruje da je pripadala Marija Magdaleni
Originalni zlatno-srebrni kivot u kojem je bila smeštena njena lobanja uništen je tokom Francuske revolucije, ali je sredinom 19. veka izrađen novi od pozlaćene bronze. Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla.
Vrlo važna stvar za kraj: Marija Magdalena nije bila prostitutka-pokajnica. Papa Grgur I je veliki svetac, naša crkva ga kao Svetog Grigorija Dvojeslova slavi 12. marta po starom a 25. po novom kalendaru — ali je ovo pogrešno a opšterašireno verovanje upravo posledica njegovih vaskršnjih propovedi 591.
On je tada greškom poistovetio Mariju Magdalenu, Mariju iz Betanije i neimenovanu „grešnicu“ koja je Isusu oprala noge. No to je verovanje bilo rašireno samo na Zapadu; Istočna crkva nikada je nije smatrala prostitutkom-pokajnicom.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Crkva Svetog Jovana u Bremenu, izgrađena u 14. veku kao deo franjevačke opatije, danas je rimokatolička bogomolja. Tokom svoje istorije služila je različitim funkcijama, uključujući bolničku crkvu, a nakon obnove 1823. ponovo je posvećena kao katolička.
Isprobajte specijalitet koji spaja sočnu belu ribu sa pečenim povrćem punim ukusa i zdravlja. Idealno rešenje za brzu pripremu ručka ili večere, uz sastojke koje već imate kod kuće.
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Sestra Hatarina je pričala o prelomnom trenutku kada je, usled duhovne praznine, otkrila veru i odlučila da se posveti monaštvu, što nije naišlo na razumevanje kod njenih roditelja koji su, na kraju, preminuli ubrzo nakon njenog odlaska u manastir.
Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
Blaženopočivši episkop Atanasije smatra se za jednog od najistaknutijih pravoslavnih teologa, a o najmlađim vernicima je često govorio naglašavajući važnost budnog motrenja nad njima.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
U Jevanđelju po Luki, Isus upozorava da samo oni koji čuju Njegove reči i izvršavaju ih, kao čovek koji gradi kuću na čvrstom temelju, mogu da opstanu u iskušenjima.
U ovom jevanđelju po Luki pripoveda se o tome kako Isus poziva svoje sledbenike da se odreknu sebičnih želja, uzmu svoj krst i slede ga kako bi sačuvali svoju dušu.
Jevanđelje po Luki (8,5-15) govori o parabolu koju Isus ispriča, a koja prikazuje četiri načina na koje ljudi prihvataju Božiju reč. Neki je ignorišu, neki je brzo zaborave, neki su preokupirani životnim brigama, a oni koji je istinski prihvate donose dobre plodove.
Sestra Hatarina je pričala o prelomnom trenutku kada je, usled duhovne praznine, otkrila veru i odlučila da se posveti monaštvu, što nije naišlo na razumevanje kod njenih roditelja koji su, na kraju, preminuli ubrzo nakon njenog odlaska u manastir.
U hramu Svetog Georgija u Užicu, gde je vera stub zajedništva, uz arhijerejsku liturgiju, svečano rukopoloženje i praznični ručak, sabrano je preko hiljadu vernika u duhu ljubavi i zahvalnosti prema precima.
Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže, kaže sveštenik.
Mnoštvo vernog naroda sabralo se u hramu Svetog Nikolaja Srpskog u predgrađu Priboja da dočeka mošti velikog svetitelja, učestvuje u liturgiji i prisustvuje osvećenju novog parohijskog doma.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Isprobajte specijalitet koji spaja sočnu belu ribu sa pečenim povrćem punim ukusa i zdravlja. Idealno rešenje za brzu pripremu ručka ili večere, uz sastojke koje već imate kod kuće.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
