U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
Na veliki praznik Vaskrsenja Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, Srpska pravoslavna crkva obeležila je najuzvišeniji trenutak hrišćanske vernosti. Patrijarh srpski Porfirije predvodio je svetu liturgiju u Pećkoj Patrijaršiji, mestu koje vekovima čuva spiritualni centar i srce našeg naroda. Ovaj praznik, koji nosi poruku ne samo o vaskrsenju Hrista, već i o vaskrsenju svakog čoveka kroz njegovu veru, ljubav i zajedništvo, postao je prilika za još jedno važno delo na Kosovu i Metohiji.
U molitvenom zajedništvu sa igumanijom Haritinom i sestrinstvom manastira Pećka patrijaršija, uz sasluživanje vladike Iliriona, episkopa novobrškog, i vladike Nikona, episkopa jenopoljskog, patrijarh Porfirije je služio svetu liturgiju. Među sveštenstvom koji je uz patrijarha slavio bio je i arhimandrit Danilo, direktor Patrijarhove upravne kancelarije, kao i protođakon dr Dragan Radić, đakon Vasilije Perić i ipođakon Vladimir Jelić. Ovaj sakramentalni trenutak nije bio samo proslava Hristovog vaskrsenja, već i poziv na duhovno buđenje i solidarnost među vernicima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Doček patrijarha u porti Pećke patrijaršije
U svojoj nadahnutoj besedi, patrijarh Porfirije uputio je snažnu poruku vernicima: „Hristos vaskrse! Zaista vaskrse Gospod naš, braćo i sestre! Zaista vaskrse, ali vaskrse sa Njim i čovek! I mi zajedno sa Njim vaskrsavamo i vaskrsli smo. Svaki čovek zbog koga je Gospod došao u svet stvoren je da vaskrsne i da živi za život večni.“ Ove reči duboko odražavaju suštinu vaskršnjeg praznika – ne samo da je Hristos pobedio smrt, već je i svakom verniku otvorio put do večnog života, pozivajući na ljubav, zajedništvo i pomirenje.
Patrijarh Porfirije je, u svojoj besedi, naglasio univerzalnu snagu vaskrsenja:
- Ne možemo jedni bez drugih. Niko ne može bez drugoga, bez obzira na poreklo, ime, slavu ili nepoznavanje. U Gospodu našem vaskrslom svi smo jedno, i samo kroz vaskrsenje Njegovo treba da gledamo jedni druge.
Ove reči pozivaju sve nas da se setimo istinske svrhe života – da živimo za zajedništvo, za ljubav prema bližnjem, kao što je sam Gospod Hristos pokazao kroz svoju žrtvu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrjarhu Porfiriju sasluživali su vikarni episkopi novobrdski Ilarion i jenopoljski Nikon
Nakon liturgije, patrijarh Porfirije je podelio stotinu godišnjih stipendija učenicima i studentima sa Kosova i Metohije, iz fonda Zadužbine Sime A. Igumanova. Ova gesta nije samo izraz materijalne podrške, već i duhovne pomoći mladim ljudima, koji se suočavaju sa izazovima života na Kosovu i Metohiji. Patrijarh je poručio stipendistima:
- Dragi studenti, draga deco naša duhovna, danas slavimo vaskrsenje Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista. Budimo i mi učesnici tog istog događaja, budimo sudeonici te pobede zbog koje smo i došli na ovaj svet.
Ove stipendije su, prema rečima patrijarha, dar Sime Igumanova, velikog dobrotvora sa Kosova, koji je celu svoju imovinu stavio na raspolaganje Crkvi, kako bi pomogao obrazovanje i duhovni rast mladih. Patrijarh je istakao značaj ovog fonda, kao i hvalu za organizaciju kojom se ostvaruje volja Igumanova, koja je sada, kroz stipendije, postala svetli primer brige za mlade i obrazovanje u najtežim vremenima.
-Neka bi Gospod dao da tako bude u čitavom svetu, da se svi radujemo jedni drugima, i da svako od nas doprinosi zajedništvu, ljubavi i pomirenju - zaključio je patrijarh Porfirije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh Porfirije i igumanija Haritina
Podela stipendija nije bila samo čin pomoći, već i poziv na zajedništvo i solidarnost u duhovnom smislu. Patrijarh Porfirije podsetio je mlade stipendiste da uvek mogu računati na podršku Crkve, kao i da je obrazovanje i duhovno uzdizanje put ka boljoj budućnosti. U ovom trenutku, kada su mnogi izazovi prisutni na Kosovu i Metohiji, ova gesta pokazuje ne samo ljubav prema mladima, već i veru u njihovu snagu da svojim radom, zalaganjem i duhovnim opredeljenjem doprinesu boljoj i svetlijoj budućnosti.
Vaskrsenje Gospoda Hrista je poziv na pomirenje i ljubav. Iako se Kosovo i Metohija suočavaju sa mnogim izazovima, vernici na ovom prostoru, pod vodstvom patrijarha Porfirija, svedoče o tome da je svetlost vaskrsenja uvek jača od bilo koje tamne sile. Patrijarh Porfirije, svojim prisustvom i delima, stavlja na videlo svetlu budućnost koja je moguća jedino kroz zajedništvo i ljubav prema bližnjem, kao i kroz stalnu borbu za očuvanje našeg identiteta i vrednosti na svakom mestu, a naročito na Kosovu i Metohiji.
Neka nam vaskrsenje Gospodnje bude podstrek da u svakodnevnom životu živimo istinske vrednosti hrišćanske vere – ljubavi, solidarnosti, praštanja i nade. Jer, kako je rekao patrijarh Porfirije: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!“
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Liturgiju je služio Mitropolit Fotije, dok su hilandarski pojci, litija i molitve stvorili nezaboravnu duhovnu atmosferu, a vernici svih generacija proslavljali 143. krsnu slavu hrama Uspenja Presvete Bogorodice.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Proročanstvo Isaije, koje sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači u svojoj besedi za 13. sredu po Duhovima, otkriva Hrista kao temelj bez koga nema ni spasenja, ni smisla ljudskog postojanja.
