U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
Na veliki praznik Vaskrsenja Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, Srpska pravoslavna crkva obeležila je najuzvišeniji trenutak hrišćanske vernosti. Patrijarh srpski Porfirije predvodio je svetu liturgiju u Pećkoj Patrijaršiji, mestu koje vekovima čuva spiritualni centar i srce našeg naroda. Ovaj praznik, koji nosi poruku ne samo o vaskrsenju Hrista, već i o vaskrsenju svakog čoveka kroz njegovu veru, ljubav i zajedništvo, postao je prilika za još jedno važno delo na Kosovu i Metohiji.
U molitvenom zajedništvu sa igumanijom Haritinom i sestrinstvom manastira Pećka patrijaršija, uz sasluživanje vladike Iliriona, episkopa novobrškog, i vladike Nikona, episkopa jenopoljskog, patrijarh Porfirije je služio svetu liturgiju. Među sveštenstvom koji je uz patrijarha slavio bio je i arhimandrit Danilo, direktor Patrijarhove upravne kancelarije, kao i protođakon dr Dragan Radić, đakon Vasilije Perić i ipođakon Vladimir Jelić. Ovaj sakramentalni trenutak nije bio samo proslava Hristovog vaskrsenja, već i poziv na duhovno buđenje i solidarnost među vernicima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Doček patrijarha u porti Pećke patrijaršije
U svojoj nadahnutoj besedi, patrijarh Porfirije uputio je snažnu poruku vernicima: „Hristos vaskrse! Zaista vaskrse Gospod naš, braćo i sestre! Zaista vaskrse, ali vaskrse sa Njim i čovek! I mi zajedno sa Njim vaskrsavamo i vaskrsli smo. Svaki čovek zbog koga je Gospod došao u svet stvoren je da vaskrsne i da živi za život večni.“ Ove reči duboko odražavaju suštinu vaskršnjeg praznika – ne samo da je Hristos pobedio smrt, već je i svakom verniku otvorio put do večnog života, pozivajući na ljubav, zajedništvo i pomirenje.
Patrijarh Porfirije je, u svojoj besedi, naglasio univerzalnu snagu vaskrsenja:
- Ne možemo jedni bez drugih. Niko ne može bez drugoga, bez obzira na poreklo, ime, slavu ili nepoznavanje. U Gospodu našem vaskrslom svi smo jedno, i samo kroz vaskrsenje Njegovo treba da gledamo jedni druge.
Ove reči pozivaju sve nas da se setimo istinske svrhe života – da živimo za zajedništvo, za ljubav prema bližnjem, kao što je sam Gospod Hristos pokazao kroz svoju žrtvu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrjarhu Porfiriju sasluživali su vikarni episkopi novobrdski Ilarion i jenopoljski Nikon
Nakon liturgije, patrijarh Porfirije je podelio stotinu godišnjih stipendija učenicima i studentima sa Kosova i Metohije, iz fonda Zadužbine Sime A. Igumanova. Ova gesta nije samo izraz materijalne podrške, već i duhovne pomoći mladim ljudima, koji se suočavaju sa izazovima života na Kosovu i Metohiji. Patrijarh je poručio stipendistima:
- Dragi studenti, draga deco naša duhovna, danas slavimo vaskrsenje Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista. Budimo i mi učesnici tog istog događaja, budimo sudeonici te pobede zbog koje smo i došli na ovaj svet.
Ove stipendije su, prema rečima patrijarha, dar Sime Igumanova, velikog dobrotvora sa Kosova, koji je celu svoju imovinu stavio na raspolaganje Crkvi, kako bi pomogao obrazovanje i duhovni rast mladih. Patrijarh je istakao značaj ovog fonda, kao i hvalu za organizaciju kojom se ostvaruje volja Igumanova, koja je sada, kroz stipendije, postala svetli primer brige za mlade i obrazovanje u najtežim vremenima.
-Neka bi Gospod dao da tako bude u čitavom svetu, da se svi radujemo jedni drugima, i da svako od nas doprinosi zajedništvu, ljubavi i pomirenju - zaključio je patrijarh Porfirije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh Porfirije i igumanija Haritina
Podela stipendija nije bila samo čin pomoći, već i poziv na zajedništvo i solidarnost u duhovnom smislu. Patrijarh Porfirije podsetio je mlade stipendiste da uvek mogu računati na podršku Crkve, kao i da je obrazovanje i duhovno uzdizanje put ka boljoj budućnosti. U ovom trenutku, kada su mnogi izazovi prisutni na Kosovu i Metohiji, ova gesta pokazuje ne samo ljubav prema mladima, već i veru u njihovu snagu da svojim radom, zalaganjem i duhovnim opredeljenjem doprinesu boljoj i svetlijoj budućnosti.
Vaskrsenje Gospoda Hrista je poziv na pomirenje i ljubav. Iako se Kosovo i Metohija suočavaju sa mnogim izazovima, vernici na ovom prostoru, pod vodstvom patrijarha Porfirija, svedoče o tome da je svetlost vaskrsenja uvek jača od bilo koje tamne sile. Patrijarh Porfirije, svojim prisustvom i delima, stavlja na videlo svetlu budućnost koja je moguća jedino kroz zajedništvo i ljubav prema bližnjem, kao i kroz stalnu borbu za očuvanje našeg identiteta i vrednosti na svakom mestu, a naročito na Kosovu i Metohiji.
Neka nam vaskrsenje Gospodnje bude podstrek da u svakodnevnom životu živimo istinske vrednosti hrišćanske vere – ljubavi, solidarnosti, praštanja i nade. Jer, kako je rekao patrijarh Porfirije: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!“
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
