U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
Na veliki praznik Vaskrsenja Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, Srpska pravoslavna crkva obeležila je najuzvišeniji trenutak hrišćanske vernosti. Patrijarh srpski Porfirije predvodio je svetu liturgiju u Pećkoj Patrijaršiji, mestu koje vekovima čuva spiritualni centar i srce našeg naroda. Ovaj praznik, koji nosi poruku ne samo o vaskrsenju Hrista, već i o vaskrsenju svakog čoveka kroz njegovu veru, ljubav i zajedništvo, postao je prilika za još jedno važno delo na Kosovu i Metohiji.
U molitvenom zajedništvu sa igumanijom Haritinom i sestrinstvom manastira Pećka patrijaršija, uz sasluživanje vladike Iliriona, episkopa novobrškog, i vladike Nikona, episkopa jenopoljskog, patrijarh Porfirije je služio svetu liturgiju. Među sveštenstvom koji je uz patrijarha slavio bio je i arhimandrit Danilo, direktor Patrijarhove upravne kancelarije, kao i protođakon dr Dragan Radić, đakon Vasilije Perić i ipođakon Vladimir Jelić. Ovaj sakramentalni trenutak nije bio samo proslava Hristovog vaskrsenja, već i poziv na duhovno buđenje i solidarnost među vernicima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Doček patrijarha u porti Pećke patrijaršije
U svojoj nadahnutoj besedi, patrijarh Porfirije uputio je snažnu poruku vernicima: „Hristos vaskrse! Zaista vaskrse Gospod naš, braćo i sestre! Zaista vaskrse, ali vaskrse sa Njim i čovek! I mi zajedno sa Njim vaskrsavamo i vaskrsli smo. Svaki čovek zbog koga je Gospod došao u svet stvoren je da vaskrsne i da živi za život večni.“ Ove reči duboko odražavaju suštinu vaskršnjeg praznika – ne samo da je Hristos pobedio smrt, već je i svakom verniku otvorio put do večnog života, pozivajući na ljubav, zajedništvo i pomirenje.
Patrijarh Porfirije je, u svojoj besedi, naglasio univerzalnu snagu vaskrsenja:
- Ne možemo jedni bez drugih. Niko ne može bez drugoga, bez obzira na poreklo, ime, slavu ili nepoznavanje. U Gospodu našem vaskrslom svi smo jedno, i samo kroz vaskrsenje Njegovo treba da gledamo jedni druge.
Ove reči pozivaju sve nas da se setimo istinske svrhe života – da živimo za zajedništvo, za ljubav prema bližnjem, kao što je sam Gospod Hristos pokazao kroz svoju žrtvu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrjarhu Porfiriju sasluživali su vikarni episkopi novobrdski Ilarion i jenopoljski Nikon
Nakon liturgije, patrijarh Porfirije je podelio stotinu godišnjih stipendija učenicima i studentima sa Kosova i Metohije, iz fonda Zadužbine Sime A. Igumanova. Ova gesta nije samo izraz materijalne podrške, već i duhovne pomoći mladim ljudima, koji se suočavaju sa izazovima života na Kosovu i Metohiji. Patrijarh je poručio stipendistima:
- Dragi studenti, draga deco naša duhovna, danas slavimo vaskrsenje Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista. Budimo i mi učesnici tog istog događaja, budimo sudeonici te pobede zbog koje smo i došli na ovaj svet.
Ove stipendije su, prema rečima patrijarha, dar Sime Igumanova, velikog dobrotvora sa Kosova, koji je celu svoju imovinu stavio na raspolaganje Crkvi, kako bi pomogao obrazovanje i duhovni rast mladih. Patrijarh je istakao značaj ovog fonda, kao i hvalu za organizaciju kojom se ostvaruje volja Igumanova, koja je sada, kroz stipendije, postala svetli primer brige za mlade i obrazovanje u najtežim vremenima.
-Neka bi Gospod dao da tako bude u čitavom svetu, da se svi radujemo jedni drugima, i da svako od nas doprinosi zajedništvu, ljubavi i pomirenju - zaključio je patrijarh Porfirije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh Porfirije i igumanija Haritina
Podela stipendija nije bila samo čin pomoći, već i poziv na zajedništvo i solidarnost u duhovnom smislu. Patrijarh Porfirije podsetio je mlade stipendiste da uvek mogu računati na podršku Crkve, kao i da je obrazovanje i duhovno uzdizanje put ka boljoj budućnosti. U ovom trenutku, kada su mnogi izazovi prisutni na Kosovu i Metohiji, ova gesta pokazuje ne samo ljubav prema mladima, već i veru u njihovu snagu da svojim radom, zalaganjem i duhovnim opredeljenjem doprinesu boljoj i svetlijoj budućnosti.
Vaskrsenje Gospoda Hrista je poziv na pomirenje i ljubav. Iako se Kosovo i Metohija suočavaju sa mnogim izazovima, vernici na ovom prostoru, pod vodstvom patrijarha Porfirija, svedoče o tome da je svetlost vaskrsenja uvek jača od bilo koje tamne sile. Patrijarh Porfirije, svojim prisustvom i delima, stavlja na videlo svetlu budućnost koja je moguća jedino kroz zajedništvo i ljubav prema bližnjem, kao i kroz stalnu borbu za očuvanje našeg identiteta i vrednosti na svakom mestu, a naročito na Kosovu i Metohiji.
Neka nam vaskrsenje Gospodnje bude podstrek da u svakodnevnom životu živimo istinske vrednosti hrišćanske vere – ljubavi, solidarnosti, praštanja i nade. Jer, kako je rekao patrijarh Porfirije: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!“
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetac ostavio je zlatnim slovima zabeležen doživljaj Vaskrsa, koji anđeli pevaju na nebesima, a duša oseća na zemlji. Njegove reči o Vaskrsenju bude nadu, svetlost i istinsku radost večnog života.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
