OTAC ALEKSANDAR JEVTIĆ O RELIKVIJI IZ MANASTIRA VUJAN: Patrijarh Pavle je napravio Vujanski krst koji danas daruje isceljenje duševnih i telesnih bolesti
Tanjug/VLADIMIR DIMITRIJEVIC, Republika, Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Između Čačka i Gornjeg Milanovca nalazi se svetinja u kojoj je blaženopočivši patrijarh pronašao isceljenje i započeo svoju duhovnu misiju. Danas hodočasnici iz svih krajeva posećuju ovaj duhovni biser i Stazu patrijarha Pavla, koja ima lekovit značaj.
U srcu šumovite Šumadije, između Čačka i Gornjeg Milanovca, na uzvišenjima planine Vujan, nalazi se Manastir Vujan, svetilište koje vekovima privlači verne hodočasnike. Ovo duhovno utočište čuva jedno od najdragocenijih blaga naše crkve – Vujanski krst, koji je svojim rukama izrezbario voljeni patrijarh srpski Pavle, čija je svetost i isceliteljska moć inspiracija mnogima.
yotube/printscreen/Marko Pavlovic
Manastir Vujan
- Prolazeći Evropom krajem 19. veka, putopisac Feliks Kanic primetio je da je Ugarska ispunjena čardama pored reka, dok Srbija obiluje manastirima na skrivenim i najlepšim mestima u prirodi. Jedno od takvih mesta je i Manastir Vujan, ukras i duhovni biser rudničkog kraja i Šumadije - istakao je protojerej Aleksandar Jevtić povodom izlaska nove monografije o manastiru Vujan.
Patrijarh Pavle, rođen kao Gojko Stojčević, boravio je u manastiru Vujan od 1944. do 1946. godine. U vreme kada su mu lekari predviđali samo nekoliko meseci života zbog tuberkuloze, on je na ovom svetom mestu pronašao isceljenje. Moleći se nad grobom nepoznatog vujanskog svetitelja, iskušenik Gojko je doživeo čudo izlečenja, a u znak zahvalnosti Bogu izrezbario je mali drveni krst koji je danas poznat kao "Vujanski krst".
Printscreen/YouTube/PortalKrug
Protojerej Aleksandar Jevtić
- Nakon molitve nad grobom vujanskog svetitelja, isceljen od teške bolesti, u znak zahvalnosti Bogu, izrezbario je krst koji je postao poznat kao „Vujanski krst“. On se do danas čuva u manastirskoj riznici, budeći nadu u poklonicima da će i njihove iskrene molitve sa ovog mesta dopreti do Prestola Božijeg i darovati im isceljenje od raznih duševnih i telesnih bolesti - kaže otac Aleksandar Jevtić.
Manastir Vujan sagrađen je u 13. veku, a obnovio ga je deda srpske kraljice Drage Obrenović. Njegova istorija isprepletena je svedočanstvima o hrabrim junacima i svetim ratnicima, među kojima su i slike srpskih junaka na freskama. Ovde, u znaku krsnog spasenja, horizontala ljubavi prema bližnjima i vertikala ljubavi prema Bogu spojeni su u jedinstvenoj harmoniji.
Staza Patrijarha Pavla, koja se proteže od manastira do Atomske banje Gornje Trepče, dugačka je 4,5 kilometara. Danas ova staza simbolizuje put ka zdravlju i iscelenju, prateći korake patrijarha Pavla koji je kroz nju hodao ka svom duhovnom preporodu.
RINA
Vujanski krst patrijarha Pavla
- To je staza zdravlja i staza isceljenja. Siguran sam da za Srbe ima simboličku vrednost. Treba da pratimo stazu patrijarha Pavla i kao pojedinci i kao narod. Sama šetnja ovuda ima lekoviti značaj i daje mir - kaže jedan od meštana.
Planina Vujan, sa svojim prirodnim lepotama i najvišim vrhom Veliki Vujan, predstavlja oazu mira i duhovnosti. U manastiru počiva telo Lazara Mutapa, poznatog ustanika iz vremena Drugog srpskog ustanka i saborca kneza Miloša Obrenovića, čije prisustvo dodatno obogaćuje duhovnu snagu ovog svetog mesta.
RINA
Manastir Vujan
Manastir Vujan, sa svojim drevnim korenima i svetinjom koja čuva uspomenu na patrijarha Pavla, ostaje svetionik vere i nade, mesto gde se duhovnost i zdravlje prepliću u jedinstvenom iskustvu hodočasnika. Podno Vujna, gde je patrijarh Pavle izlečen od tuberkuloze i započeo svoju duhovnu misiju, i danas se hodočasnici okupljaju, verujući da će njihove molitve, baš kao i patrijarhove, dosegnuti prestol Božiji i darovati im isceljenje.
Paroh prve nevesinjske parohije, jerej Mladen Čalija potvrđuje reči svoje sugrađanke Zvjezdane Kijac koja pred kamerama govori o čudotvornom isceljenju i priseća se noći u kojoj su svetlost i svetost obasjali njen dom i omogućili joj da, posle godina provedenih u postelji, ustane na svoje noge.
U manastirskom kompleksu, simbolu duhovnosti i vere koji privlači vernike iz svih krajeva, nalaze se dve crkve, stara brvnara i novija iz 19. veka, ali i čudotvorni izvor poznat po isceljenjima, za koji se veruje da pomaže u pronalaženju bračnog druga.
Počivši monah Manastira Bošnjani, svetionik mudrosti za verujući narod i najveći prorok svog vremena, isticao je da pokajanje, molitva i poštovanje Božjih zapovesti otvaraju put ka duhovnom preporodu i istinskom miru.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Put kroz zapadnu Srbiju vodi vernike trasom zdravlja i isceljenja kojom je nekada pešačio blaženopočivši patrijarh, koji je ostavio neizbrisiv trag u duhovnosti i srcima srpskog naroda.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
