Bolesni se najčešće mole i posećuju hramove posvećene Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Svetom Romanu, Svetom Jakovu...
U teškim vremenima, kada medicinski tretmani često ne uspevaju, mnogi ljudi se okreću duhovnom spasu. Ova potreba za duhovnom pomoći može biti posebno izražena kod onih koji su u teškim životnim situacijama, kao što su bolest ili gubici. Osim onih koji iznenada postaju vernici u trenutku krize, postoje i oni koji veru nose u sebi od malih nogu i trude se da žive po Božjim zapovestima.
U situacijama kada tradicionalna medicina ne donosi rešenje, vernici se obraćaju svojim svetiteljima, tražeći pomoć i utehu. Najčešće se mole Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Svetom Romanu, Svetom Jakovu... Svetinje posvećene njima postaju mesta okupljanja i nade za mnoge, koji veruju da će im njihova vera pomoći da se izbore sa zdravstvenim problemima.
Iako Crkva naglašava važnost molitve i duhovne pomoći kad je neko bolestan, ona takođe poziva vernike da nikako ne odbijaju i ne zanemaraju pomoć medicine.
Veruje se da su lekovi i medicina darovi od Boga i Crkva ohrabruje ljude da koriste sve dostupne resurse za svoje zdravlje.
Dakle, vera i molitva nikako ne mogu i ne smeju zameniti lekove i medicinske tretmane.
Sveta Petka, poznata kao zaštitnica dece, majki i porodica, posebno je poštovana u Srbiji i Rumuniji. Njene mošti su kroz istoriju bile premeštane, a sada se nalaze u gradu Jašiju u Rumuniji. Mnogi vernici piju vodu Svete Petke, verujući da pomaže u lečenju neplodnosti, karcinoma i raznih duševnih stanja. Ispovesti izlečenih često naglašavaju kako su, nakon dugih godina lečenja, pronašli utehu i zdravlje upravo kroz veru.
U isposničkoj Crkvi Svete Petke u selu Lepenica na dvadesetak kilometara od Vranja ka Vladičinom Hanu, u jednom otvoru je izvor lekovite vode, za koji se veruje da leči glavobolju i popravlja vid.
Sveti Roman, čiji manastir u Đunisu se takođe pominje po brojnim isceljenjima, takođe ima značajno mesto među vernicima. Njegova figura, s porukom o miru i ljubavi, inspirisala je mnoge. U manastiru se redovno održavaju molitve za ozdravljenje.
Ovde su ostala zapamćena nedavna izlečenja posednutih, paralizovanih, bolesnih od raznih nervnih obolenja bolesti.
Sveti Vasilije Ostroški, jedan od najpoštovanijih svetaca, poznat je po svojim isceliteljskim moćima. Njegove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog, koji je treće najposećenije hrišćansko svetilište nakon Hristovog groba i Svete Gore. Mnogi vernici, kako hrišćani, tako i muslimani, dolaze ovde u potrazi za utehom i lečenjem.
Priča se o mnogim iscelenjima nepokretnih, slepih, umobolnih koji su ovde ozdravili.
Manastir Kumanica se nalazi na samoj granici Srbije i Crne Gore, pa se ponekad vodi polemika kome pripada. Ono najvažnije da je ovaj manastir na daleko poznat po čudima koja su se dogodila u njemu.
Mnogi parovi koji imaju problem sa plodnošću, kada prođe post, dolaze u Kumanicu, gde im se čitaju molitve. Svaki par nakon čitanih molitvi je posle skoro devet meseci dobio bebu, tvrdi se.
Postoje i priče o čudesnom isceljenju slepih, o mladoj devojčici devojčici muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja koja je bila paralizovana. Rodbina je mladu devojku donela na nosilima do manastira gde je ona prenoćila na zidnim ruševinama hrama, a ujutru kada se probudila, tri sveštenika su očitala molitvu i namazala je osveštanim uljem. Nakon toga ona se podigla na noge i prohodala. Priča se i dečaku Radetu Ljuiću iz Grančareva koga su spremala za amputaciju noge, ali je čudom Kumanice to sprečeno...
Manastir, smešten ispod brda Stjenik, vodi ka izvoru poznatom kao Svetinja, samo 500 metara uz strmi put. Ovaj izvor, za koji narod veruje da je obasjan božanskom milošću, bio je svedok bezbrojnih čudesnih događaja. Mnogi hodočasnici, u potrazi za lekom za svoje fizičke i duhovne boljke, dolazili su ovde sa nadom i verom.
Više o čudesima u ovom manastiru pročitahte ovde.
Manastir Tumane se među vernicima tretira kao čudotvorno mesto isceljenja.
Verovanja manastirskih posetioca, koji se svakodnevno mogu sresti kako se mole za pomoć, ali i ljudi koji su, kako tvrde, doživeli isceljenje, te dolaze u znak zahvalnosti, upućuje i ohrabruju mnoge druge na put ka manastiru Tumane.
O izlečenjima, nakon molitve za zdravlje koja je očitana u ovom manastiru, svedoče mnogi. Neki su, po pričama, stali na noge posle višegodišnje bolesti koja ih je vezivala za kolica i krevet, neki su vratili vid, izlečili leukemiju, razne upale, infekcije, kostobolju, bezdetnost…Pored molitve, narod najviše veruje da su lek manastirska vodica i ulje iz kandila svetitelja.
One i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Sveti apostol Filip Đakon ostao je upamćen po mnogim čudesima, a Sveti Teofan Načertani po pisanju 145 kanona.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
