Bolesni se najčešće mole i posećuju hramove posvećene Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Svetom Romanu, Svetom Jakovu...
U teškim vremenima, kada medicinski tretmani često ne uspevaju, mnogi ljudi se okreću duhovnom spasu. Ova potreba za duhovnom pomoći može biti posebno izražena kod onih koji su u teškim životnim situacijama, kao što su bolest ili gubici. Osim onih koji iznenada postaju vernici u trenutku krize, postoje i oni koji veru nose u sebi od malih nogu i trude se da žive po Božjim zapovestima.
U situacijama kada tradicionalna medicina ne donosi rešenje, vernici se obraćaju svojim svetiteljima, tražeći pomoć i utehu. Najčešće se mole Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Svetom Romanu, Svetom Jakovu... Svetinje posvećene njima postaju mesta okupljanja i nade za mnoge, koji veruju da će im njihova vera pomoći da se izbore sa zdravstvenim problemima.
Iako Crkva naglašava važnost molitve i duhovne pomoći kad je neko bolestan, ona takođe poziva vernike da nikako ne odbijaju i ne zanemaraju pomoć medicine.
Veruje se da su lekovi i medicina darovi od Boga i Crkva ohrabruje ljude da koriste sve dostupne resurse za svoje zdravlje.
Dakle, vera i molitva nikako ne mogu i ne smeju zameniti lekove i medicinske tretmane.
Sveta Petka, poznata kao zaštitnica dece, majki i porodica, posebno je poštovana u Srbiji i Rumuniji. Njene mošti su kroz istoriju bile premeštane, a sada se nalaze u gradu Jašiju u Rumuniji. Mnogi vernici piju vodu Svete Petke, verujući da pomaže u lečenju neplodnosti, karcinoma i raznih duševnih stanja. Ispovesti izlečenih često naglašavaju kako su, nakon dugih godina lečenja, pronašli utehu i zdravlje upravo kroz veru.
U isposničkoj Crkvi Svete Petke u selu Lepenica na dvadesetak kilometara od Vranja ka Vladičinom Hanu, u jednom otvoru je izvor lekovite vode, za koji se veruje da leči glavobolju i popravlja vid.
Sveti Roman, čiji manastir u Đunisu se takođe pominje po brojnim isceljenjima, takođe ima značajno mesto među vernicima. Njegova figura, s porukom o miru i ljubavi, inspirisala je mnoge. U manastiru se redovno održavaju molitve za ozdravljenje.
Ovde su ostala zapamćena nedavna izlečenja posednutih, paralizovanih, bolesnih od raznih nervnih obolenja bolesti.
Sveti Vasilije Ostroški, jedan od najpoštovanijih svetaca, poznat je po svojim isceliteljskim moćima. Njegove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog, koji je treće najposećenije hrišćansko svetilište nakon Hristovog groba i Svete Gore. Mnogi vernici, kako hrišćani, tako i muslimani, dolaze ovde u potrazi za utehom i lečenjem.
Priča se o mnogim iscelenjima nepokretnih, slepih, umobolnih koji su ovde ozdravili.
Manastir Kumanica se nalazi na samoj granici Srbije i Crne Gore, pa se ponekad vodi polemika kome pripada. Ono najvažnije da je ovaj manastir na daleko poznat po čudima koja su se dogodila u njemu.
Mnogi parovi koji imaju problem sa plodnošću, kada prođe post, dolaze u Kumanicu, gde im se čitaju molitve. Svaki par nakon čitanih molitvi je posle skoro devet meseci dobio bebu, tvrdi se.
Postoje i priče o čudesnom isceljenju slepih, o mladoj devojčici devojčici muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja koja je bila paralizovana. Rodbina je mladu devojku donela na nosilima do manastira gde je ona prenoćila na zidnim ruševinama hrama, a ujutru kada se probudila, tri sveštenika su očitala molitvu i namazala je osveštanim uljem. Nakon toga ona se podigla na noge i prohodala. Priča se i dečaku Radetu Ljuiću iz Grančareva koga su spremala za amputaciju noge, ali je čudom Kumanice to sprečeno...
Manastir, smešten ispod brda Stjenik, vodi ka izvoru poznatom kao Svetinja, samo 500 metara uz strmi put. Ovaj izvor, za koji narod veruje da je obasjan božanskom milošću, bio je svedok bezbrojnih čudesnih događaja. Mnogi hodočasnici, u potrazi za lekom za svoje fizičke i duhovne boljke, dolazili su ovde sa nadom i verom.
Više o čudesima u ovom manastiru pročitahte ovde.
Manastir Tumane se među vernicima tretira kao čudotvorno mesto isceljenja.
Verovanja manastirskih posetioca, koji se svakodnevno mogu sresti kako se mole za pomoć, ali i ljudi koji su, kako tvrde, doživeli isceljenje, te dolaze u znak zahvalnosti, upućuje i ohrabruju mnoge druge na put ka manastiru Tumane.
O izlečenjima, nakon molitve za zdravlje koja je očitana u ovom manastiru, svedoče mnogi. Neki su, po pričama, stali na noge posle višegodišnje bolesti koja ih je vezivala za kolica i krevet, neki su vratili vid, izlečili leukemiju, razne upale, infekcije, kostobolju, bezdetnost…Pored molitve, narod najviše veruje da su lek manastirska vodica i ulje iz kandila svetitelja.
One i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Sveti apostol Filip Đakon ostao je upamćen po mnogim čudesima, a Sveti Teofan Načertani po pisanju 145 kanona.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
