Katedrala je završena 8. marta 1891. godine, nakon sedam godina gradnje.
Hram Svetog Vaskrsenja, takođe poznat kao Nikorai-do je glavni hram Japanske pravoslavne crkve, smešten u Čijodi, Tokijo, Japan.
Arhiepiskop Ivan Dmitrijević Kasatkin (1836–1912), kasnije Sveti Nikolaj Japanski, bio je osnivač Japanske pravoslavne crkve, koji je posvetio svoj život poboljšanju odnosa između Japana i Rusije tokom Meiji perioda. On je izabrao lokaciju na brdu u Kandi Surugadai. Ova lokacija se uzdiže i pruža pogled na Carsku palatu, iako je danas sakrivena među brojnim visokim zgradama koje su izgrađene od 1960-ih godina.
Sveti Nikolaj je obišao Rusiju kako bi prikupio sredstva za izgradnju hrama. Građenje hrama planirao je dr. Mihail A. Ščurupov, dizajnirao ga je Josiah Conder, a izgradnju je vodio Nagasato Taisuke. Katedrala je završena 8. marta 1891. godine, nakon sedam godina gradnje. Prikazi njenog egzotičnog vizantijskog arhitektonskog stila i jedinstven zvuk njenog zvona često su se pojavljivali u literaturi i ilustracijama tog vremena.
Originalna katedrala je ozbiljno oštećena tokom Velikog Kantou zemljotresa u septembru 1923. godine. Glavni zvonik je pao na kupolu, što je uzrokovalo njen krah i ozbiljna oštećenja hrama. Obnova katedrale postala je veliki zadatak za tadašnjeg arhiepiskopa, Sergija (Tikhomirova), koji je nasledio Svetog Nikolaja nakon njegove smrti 1912. godine.
Pošto Rusija više nije bila izvor finansiranja, arhiepiskop Sergije je morao da potraži sredstva unutar Japana. Značajnu pomoć u prikupljanju sredstava dali su brojni koncerti hora katedrale, kojim je rukovodio Viktor A. Pokrovski. Obnovljeni hram je ponovo osvećen 15. decembra 1929. godine, uz kraći zvonik, izmenjenu kupolu i manje ukrašen enterijer, prema dizajnu Okade Šiničira.
Uprkos oštećenjima prouzrokovanim zemljotresom iz 1923. godine, obnova je sačuvala važne originalne aspekte zgrade, kao i dodala nove aspekte od kulturnog značaja. Agencija za kulturna pitanja sprovela je istraživanje zgrade, a 21. juna 1962. godine, Nikorai-do je postao Nacionalno označeni važan kulturni spomenik.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Sveta Ksenija Petrogradska je, kroz svoj podvig jurodivosti i čudotvorstva, tajno doprinosila izgradnji crkve Smolenske majke Božije, noseći cigle noću, što su radnici otkrili tek kada su je zatekli pri tom činu, a njen dar prozorljivosti i čuda i dalje pomažu ljudima u nevolji.
U nastavku, saznajte više o duhovnoj pripremi, simbolici i pravilima crkve za pričešće.
Veličanstvena crkva Rođenja Hristovog u Vitlejemu je jedan od najstarijih hramova u svetu u kojoj se služi sveta liturgija.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Protojerej Jovan Radović, paroh podgorički, odgovarao je na pitanja slušalaca radija "Svetigora" u emisiji "Pitajte sveštenika".
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Obraćajući se učesnicima samita AI for Good, poglavar Katoličke crkve upozorio je da, uprkos tehnološkom napretku koji menja sve sfere života, ljudske vrednosti, moralni sud i sposobnost savesti ostaju nezamenjivi.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
U početku je ova pojava ostala nezapažena, ali, kako priča otac Sergije, prelomni trenutak dogodio se na praznik Svete Trojice.
Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
Jedini stanar manastira je otac Serapion. Pre tri godine je došao iz Dečana sa namerom da obnovi manastir i oživi duhovni život ovog mesta.
Iako je Nohad nedavno preminula, 14. maja 2025, njena priča i dalje inspiriše mnoge.
Promocija knjige “Dodir” održaće se večeras u Narodnoj biblioteci u 19 sati.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
U plamenu su sačuvali ne samo živote i domove, već i deo duhovne i kulturne baštine.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
