ZA ODLAZAK U CRKVU POTREBNO JE ISPUNITI 14 PRAVILA: Ovaj kanon je najvažniji i svaki pravoslavac mora da ga zna
Prvi uslov za odlazak u Božiju kuću vađži za sve pravoslavce i glasi : Sa svima moraš da se pomiriš
Prvi uslov za odlazak u Božiju kuću vađži za sve pravoslavce i glasi : Sa svima moraš da se pomiriš
Ako želite da započnete proces izlečenja od svih bolesti, prvo idite do najbliže crkve i stavite sveću na ikonu na koju vam oči same “padnu”
Bog nas osposobljava da savršeno volimo drugoga, a molitva je neprestani razgovor sa Bogom, tome treba učiti i svoje potomke
U Svetom Romanu, Tumanu i Komarici su se prema verovanju ukazala Božija čuda, pa ih posećuju bolesni i oni koji su izgubili mir i veru u sebe. Tako je boraveći u Kumarici nepokretna devojka muslimaske veroispovesti iz Bijelog Polja je prohodala, u Tumanu su mnoge žene koje su izgubile nadu da će postati majke posle molitve ostale trudne, a u Svetom Romanu su ljudi koji su ušli s depresijom, izašli nasmejani i s verom u život.
Manastir Ravanica je zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića, gde su posle pogibije prenete njegove mošti i od tada je mesto hodočašća. U njemu se prepliću istorija i vera. Ravanica je ženski manastir u koji dolaze vernici da uz molitvu i veru pronađu isceljenje i mir. Turisti ovu srpsku svetinju obilaze jer je krase brojne freske. U kupolama su freske Hrista, Bogorodice, Anđela i proroka, u oltaru su predstave Hristovog stradanja i ovaploćenja, dok su u naosu ciklusi Velikih praznika, Čuda i jevanđelskih pripovesti kao i sveti ratnici i monasi.
Na Fruškoj gori nalazi se veliki broj manastira koji pružaju utočište vernicima za molitvu u tišini stoletnih šuma. U ove svetinje koje nazivaju i drugim Hilandarom dolazi se na tihovanje, pronalaženje duševnog mira i isceljenja. Mnogi ostanu i provedu dane ili mesece u potrazi za rešenjem svojih problema. Turisti rado svraćaju u fruškogorske manastire da ih razgledaju i okrepe se hranom i pićem koji se prave u ovim svetinjama.
Pomirivši zavadenu braću Sveti Sava je zajedno sa Stefanom odlučio da sagradi manastir Žiču kao srpsku carsku lavru
Žiču je podigao prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjića, Stefan Nemanjić, a značajnu ulogu u njenom podizanju imao je i njegov brat, Sveti Sava koji je želeo da ovaj manastir bude okrečen u crveno kao što su Lavra i Vatoped na Svetoj Gori. Tamo se i upoznao s verovanjem da crkva počiva na krvi mučenika i da je to simbolično oživotvoreno u boji njenih zidova.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
Ko ima vere, dobija odgovor, kažu monasi i dodaju da Sveti Zosim rado odgovara na potrebe vernih i iskrenu molitvu. Snežana D. iz Holandije podelila je priču o čudesnom isceljenju svog supruga Anatolija u manastiru Tumane. On je imao rak mokraćne bešike sa metastazama na limfnim žlezdama i na prostati. Prognoza je bila da će samo tri meseca da živi. Posle molitve u Tumanu, Anatolij je danas zdrav čovek.
Kada vam se u životu dešavaju loše stvari, izgovorite ove reči i gledajte kako vam se život polako menja.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.