Vladika Nikolaj Velimirović je verovao da društvo počiva na četiri osnovna stuba, među kojima je najvažniji pojedinac. On je isticao da, ako svako od nas bude moralno i duhovno snažan, cela zajednica može da se uzdigne i ima nade za bolji život.
Vladika Nikolaj Velimirović je bio episkop Srpske pravoslavne crkve, teolog, filozof. Rođen je u selu Lelići, kod Valjeva, u porodici zemljoradnika. Nakon završetka valjevske gimnazije upisuje beogradsku Bogosloviju, gde biva zapažen kao učen mladić, okupiran Njegoševom mišlju.
Njegov stil pisanja, ali i duhovne pouke koje je srpskom narodu ostavio, i danas su riznica lepote i mudrosti.
Vladika Nikolaj imao je dva doktorata, oba stečena na prestižnim univerzitetima - na starokatoličkom fakultetu u Bernu u Švajcarskoj, a drugu doktorsku tezu "zaradio" je na filozofskom fakultetu u Oksfordu.
Bio je zatvoren u logoru Dahau. O logoru Dahau je kod nas nedovoljno pisano, zato je malo poznato da su nacisti u njemu zatočili 2.771 sveštenika različitih veroispovesti i nacionalnosti iz dvadeset evropskih država. Oko stotinu njih je imalo visoki rang u hijerarhiji svojih crkava.
wikimedia
Vladika Nikolaj Velimirović
Prvobitno su Nemci, s početka 1941. godine, dobili naređenje, koje je sproveo u delo general Aleksandar for Ler:
- Uništiti srpsku inteligenciju, obezglaviti vrh Srpske pravoslavne crkve, i to u prvom redu patrijarha Dožića, mitropolita Zimonjića i episkopa žičkog Nikolaja Velimirovića, kao i kaluđere i monahinje srpskih manastira, bilo je naređenje Adolfa Hitlera.
Pošto je pušten iz logora, nije želeo da se vrati u Srbiju gde su na vlasti bili komunisti, već je odlučio da ode u Ameriku gde je i umro 1956.godine.
Najvažnije stavke za uređenje društva vladika Nikolaj Velimirović je video u sledećim tezama, srž svake je povratak veri, kao spasu.
Da bi se uredila država prethodno se mora urediti narod.
Da bi se uredio narod prethodno se mora urediti porodica.
Da bi se uredila porodica, prethodno se mora urediti čovek, svaki pojedinac.
Da bi se uredio svaki čovek ponaosob, mora se približiti ognjištu Hristovom, da mu se srce rastopi od ljubavi i razum osvetli istinom.
"Bez svetlosti i toplote ništa ne biva (i ne bi nikada bivalo) u fizičkoj prirodi. Tako i bez svetlosti i toplote duhovne ne biva ništa u obrazovanju karaktera jednog čoveka. Čovek iznad svega, Bog iznad čoveka.
Ne kultura, ne progres, ne industrija, ne nauka, ne država, nego čovek iznad svega, A Bog iznad čoveka.
Kako radili tako nam Bog pomogao", govorio je vladika.
Koliko je važno da Bog bude postolje na kom stoje naša dela, govori još jedan citat vladike Velimirovića.
- I kosa vam je na glavi izbrojena, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se dakle kako ćete imati suviše prijatelja ni suviše neprijatelja; niti se bojte kako će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte kako će vas vaši prijatelji odbraniti. Samo se trudite da imate Boga za prijatelja i ne bojte se ništa.
Smatrao je da postoje tri glavne vrline vera, nada i ljubav. Vera u Boga. Nada u večni život. Ljubav prema Stvoritelju i stvorenjima.
Srpska pravoslavna crkva je kanonizovala Svetog vladiku Nikolaja 19.maja 2003.godine.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
U pravoslavlju, slava je više od običaja; ona je srce doma i svetinja koja se neguje kroz generacije. Saznajte kako da uskladite uloge muškarca i žene, pripremite slavsku gozbu i unesete duh svetkovine u svaki kutak kuće.
Pravoslavci danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice po starom kalendaru i Svetog Jovana Damaskina po novom, katolici slave Svetog Ivana Damaščanskog, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
