Vladika Nikolaj Velimirović je verovao da društvo počiva na četiri osnovna stuba, među kojima je najvažniji pojedinac. On je isticao da, ako svako od nas bude moralno i duhovno snažan, cela zajednica može da se uzdigne i ima nade za bolji život.
Vladika Nikolaj Velimirović je bio episkop Srpske pravoslavne crkve, teolog, filozof. Rođen je u selu Lelići, kod Valjeva, u porodici zemljoradnika. Nakon završetka valjevske gimnazije upisuje beogradsku Bogosloviju, gde biva zapažen kao učen mladić, okupiran Njegoševom mišlju.
Njegov stil pisanja, ali i duhovne pouke koje je srpskom narodu ostavio, i danas su riznica lepote i mudrosti.
Vladika Nikolaj imao je dva doktorata, oba stečena na prestižnim univerzitetima - na starokatoličkom fakultetu u Bernu u Švajcarskoj, a drugu doktorsku tezu "zaradio" je na filozofskom fakultetu u Oksfordu.
Bio je zatvoren u logoru Dahau. O logoru Dahau je kod nas nedovoljno pisano, zato je malo poznato da su nacisti u njemu zatočili 2.771 sveštenika različitih veroispovesti i nacionalnosti iz dvadeset evropskih država. Oko stotinu njih je imalo visoki rang u hijerarhiji svojih crkava.
wikimedia
Vladika Nikolaj Velimirović
Prvobitno su Nemci, s početka 1941. godine, dobili naređenje, koje je sproveo u delo general Aleksandar for Ler:
- Uništiti srpsku inteligenciju, obezglaviti vrh Srpske pravoslavne crkve, i to u prvom redu patrijarha Dožića, mitropolita Zimonjića i episkopa žičkog Nikolaja Velimirovića, kao i kaluđere i monahinje srpskih manastira, bilo je naređenje Adolfa Hitlera.
Pošto je pušten iz logora, nije želeo da se vrati u Srbiju gde su na vlasti bili komunisti, već je odlučio da ode u Ameriku gde je i umro 1956.godine.
Najvažnije stavke za uređenje društva vladika Nikolaj Velimirović je video u sledećim tezama, srž svake je povratak veri, kao spasu.
Da bi se uredila država prethodno se mora urediti narod.
Da bi se uredio narod prethodno se mora urediti porodica.
Da bi se uredila porodica, prethodno se mora urediti čovek, svaki pojedinac.
Da bi se uredio svaki čovek ponaosob, mora se približiti ognjištu Hristovom, da mu se srce rastopi od ljubavi i razum osvetli istinom.
"Bez svetlosti i toplote ništa ne biva (i ne bi nikada bivalo) u fizičkoj prirodi. Tako i bez svetlosti i toplote duhovne ne biva ništa u obrazovanju karaktera jednog čoveka. Čovek iznad svega, Bog iznad čoveka.
Ne kultura, ne progres, ne industrija, ne nauka, ne država, nego čovek iznad svega, A Bog iznad čoveka.
Kako radili tako nam Bog pomogao", govorio je vladika.
Koliko je važno da Bog bude postolje na kom stoje naša dela, govori još jedan citat vladike Velimirovića.
- I kosa vam je na glavi izbrojena, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se dakle kako ćete imati suviše prijatelja ni suviše neprijatelja; niti se bojte kako će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte kako će vas vaši prijatelji odbraniti. Samo se trudite da imate Boga za prijatelja i ne bojte se ništa.
Smatrao je da postoje tri glavne vrline vera, nada i ljubav. Vera u Boga. Nada u večni život. Ljubav prema Stvoritelju i stvorenjima.
Srpska pravoslavna crkva je kanonizovala Svetog vladiku Nikolaja 19.maja 2003.godine.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
U pravoslavlju, slava je više od običaja; ona je srce doma i svetinja koja se neguje kroz generacije. Saznajte kako da uskladite uloge muškarca i žene, pripremite slavsku gozbu i unesete duh svetkovine u svaki kutak kuće.
Koliko god bio spreman za životne bitke, zapamti – sve tvoje pripreme samo su predlog Bogu, jer spasenje dolazi jedino od Njega, poručuje vladika Nikolaj u besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Riznica Eparhijskog kulturnog centra čuva svetinje koje odišu smirenjem i svedoče o istini pravoslavlja, a mitropolit Fotije poručuje da one u sebi nose vekove stradanja i nade srpskog naroda.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Koliko god bio spreman za životne bitke, zapamti – sve tvoje pripreme samo su predlog Bogu, jer spasenje dolazi jedino od Njega, poručuje vladika Nikolaj u besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
U svetu prepunom konflikata i bola, beseda vladike Nikolaja Velimirovića donosi nam lekciju o istinskoj snazi - kako ne uzvratiti istom merom, već prepustiti pravdu Bogu i sačuvati mir u duši.
