Wikipedia, Chris Huby / Le Pictorium / Zuma Press / Profimedia
Kako pomiriti sliku Hrista Mirotvorca i Hrista sa mačem: Vladika Nikolaj razjašnjava značenje Božije pravde i ljubavi.
Pitanje o maču u rukama Boga ljubavi postavlja se iz dubokog duhovnog nemira: kako to da ljubav, koja je esencijalna osobina Boga, treba da prati mač? Kako je moguće da Onaj koji nas poziva na ljubav, mir i praštanje, ujedno dolazi sa mačem u rukama? Ovo pitanje ima duboko ukorenjeno značenje u hrišćanskoj teologiji, a odgovor na njega daje vladika Nikolaj Velimirović, kroz izvanredno tumačenje reči samog Spasitelja.
U ikonografiji, ikone Hrista sa mačem u ruci nisu česte, ali se povremeno pojavljuju, naročito u vizantijskoj i ruskoj tradiciji. Na njima je Hristos prikazan sa mačem, simbolom Božanske pravde koja dolazi u Sudnji dan. Mač u ovom kontekstu simbolizuje snagu suda i konačnu borbu između dobra i zla. Jedna od najpoznatijih fresaka u pravoslavnom svetu, na kojoj je Hristos sa mačem u rukama, krasi živopis manastira Visoki Dečani. Međutim, kako da razumemo ovu simboliku u svetlu hrišćanske ljubavi? Kako da pomirimo Hrista Mirotvorca sa Hristom, čiji mač se pojavljuje kao znak razdvajanja?
Foto: Aleksandar Trifunović
Najpoznatija freska na svetu Hristosa koji drži mač, krasi živopis manastira Visoki Dečani
Vladika Nikolaj Velimirović nas vodi ka odgovoru, vraćajući nas na reči iz Jevanđelja po Mateju: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač“ (Mt 10, 34). Ovo je izazovno tumačenje. Hristos nije došao da stvori mir među svim ljudima bez obzira na njihove izbore, nego da donese istinu koja će raseći zlo od dobra, laž od istine, a svetlost od tame. Mač koji On nosi nije mač fizičkog nasilja, već mač duhovne istine, koja ne poznaje kompromis sa zlom.
Vladika Nikolaj, duboko razumevši značenje tih reči, tumači:
- Nisam došao da izmirim istinu i laž, mudrost i glupost, dobro i zlo, pravdu i nasilje, skotstvo i čovečnost, nevinost i razvrat, Boga i demona; nego sam doneo mač da rasečem i odvojim jedno od drugoga, da se ne mešaju. Ovaj mač, mač istine, raseća sve što je pomirljivo sa zlom i grehom. On nije tu da stvori zemaljski mir, već da pokaže da istina Božja mora biti jasno i neprikosnoveno odvojena od laži i greha.
Printscreen
Vladika Nikolaj Velimirović
Ovaj mač je za svet spasonosan, ali ne na način na koji bi svet želeo da ga vidi. Hristos nije došao da bi postigao spoljni mir, već da bi uspostavio unutrašnji mir u dušama onih koji prihvataju Njegovu istinu. „Mač što iz usta izlazi, šta može biti drugo do reč Božja, reč istine? - kaže vladika Nikolaj, pozivajući nas da shvatimo da je istina sama Božja reč, a Božja reč ima snagu da stvori pravi mir, ne spoljni, već duhovni.
Hristos nije došao da bi pomirio neprijatelje istine i laži. On nije došao da pomiri svetlost i tminu. U tom smislu, mač je nužan da bi se očuvala čista istina, koja neće biti pomirena sa grehom. I tako, mač u rukama Boga ljubavi postaje simbol božanske pravde koja je, iako najlepša i najuzvišenija, uvek odvojena od zla. Ovaj mač je nužan da bi se jasno videlo što je Božije, a što nije.
Foto: Aleksandar Trifunović
Freska Hristosa sa mačem u manastiru Visoki Dečani
Vladika Nikolaj dalje pojašnjava kako Hristove reči o razdvajanju, „jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegova i kćer od matere njene“, ne znače telesno razdvajanje, već duhovno. Onaj ko prihvati Hrista i Njegovu istinu mora se duhovno odvojiti od svega što nije u skladu sa Hristom. Tako, ako otac ili majka ostanu u mraku laži, a dete ide za Hristom, mač istine razdvaja njihovu duhovnu zajednicu, jer istina je draža od bilo kakve telesne povezanosti.
Ovo razdvajanje nije poziv na raskid porodičnih odnosa, već na duhovno razdvajanje od greha i zla, što nas vodi ka većoj ljubavi prema Bogu, bez obzira na okolnosti. Kako vladika Nikolaj zaključuje:
- Gospod želi da njegove nove i božanske zapovesti pobede naše stare grešne navike i običaje.
Mač u rukama Boga ljubavi, dakle, nije alat nasilja, već alat duhovne istine, koja razdvaja svetlost od tame, dobro od zla, istinu od laži. To je mač koji nas vodi u Božju pravdu, u onaj nebeski mir koji se ostvaruje samo u ljubavi i istini. Iako je Gospod donio ljubav, ta ljubav nije na strani zla, već na strani istine, i njena snaga je neupitna.
Na bojištu kod Bitolja, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka Prvog balkanskog rata, jedna majka je tragala za detetom. Kada ga je pronašla, suočila se sa jezivom istinom – i pitanjem koje je promenilo sve: „Da li postoji vaskrsenje mrtvih?“
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
U svetu koji veliča moć i osvetu, pravoslavna duhovnost otkriva drugačiju istinu. Sveštenik Valerij Duhanjin objašnjava zašto jesmirenje najmoćnije oružje protiv zla.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Na dan kada katolička crkva proslavlja ovu svetiteljku iz 19. veka, mala Beatriz fotografisana je dok spava pored crvene ruže i drži krst – trenutak koji je osvojio hiljade srca i podsetio svet na moć vere, nežnosti i detinjstva.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
