Wikipedia, Chris Huby / Le Pictorium / Zuma Press / Profimedia
Kako pomiriti sliku Hrista Mirotvorca i Hrista sa mačem: Vladika Nikolaj razjašnjava značenje Božije pravde i ljubavi.
Pitanje o maču u rukama Boga ljubavi postavlja se iz dubokog duhovnog nemira: kako to da ljubav, koja je esencijalna osobina Boga, treba da prati mač? Kako je moguće da Onaj koji nas poziva na ljubav, mir i praštanje, ujedno dolazi sa mačem u rukama? Ovo pitanje ima duboko ukorenjeno značenje u hrišćanskoj teologiji, a odgovor na njega daje vladika Nikolaj Velimirović, kroz izvanredno tumačenje reči samog Spasitelja.
U ikonografiji, ikone Hrista sa mačem u ruci nisu česte, ali se povremeno pojavljuju, naročito u vizantijskoj i ruskoj tradiciji. Na njima je Hristos prikazan sa mačem, simbolom Božanske pravde koja dolazi u Sudnji dan. Mač u ovom kontekstu simbolizuje snagu suda i konačnu borbu između dobra i zla. Jedna od najpoznatijih fresaka u pravoslavnom svetu, na kojoj je Hristos sa mačem u rukama, krasi živopis manastira Visoki Dečani. Međutim, kako da razumemo ovu simboliku u svetlu hrišćanske ljubavi? Kako da pomirimo Hrista Mirotvorca sa Hristom, čiji mač se pojavljuje kao znak razdvajanja?
Foto: Aleksandar Trifunović
Najpoznatija freska na svetu Hristosa koji drži mač, krasi živopis manastira Visoki Dečani
Vladika Nikolaj Velimirović nas vodi ka odgovoru, vraćajući nas na reči iz Jevanđelja po Mateju: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač“ (Mt 10, 34). Ovo je izazovno tumačenje. Hristos nije došao da stvori mir među svim ljudima bez obzira na njihove izbore, nego da donese istinu koja će raseći zlo od dobra, laž od istine, a svetlost od tame. Mač koji On nosi nije mač fizičkog nasilja, već mač duhovne istine, koja ne poznaje kompromis sa zlom.
Vladika Nikolaj, duboko razumevši značenje tih reči, tumači:
- Nisam došao da izmirim istinu i laž, mudrost i glupost, dobro i zlo, pravdu i nasilje, skotstvo i čovečnost, nevinost i razvrat, Boga i demona; nego sam doneo mač da rasečem i odvojim jedno od drugoga, da se ne mešaju. Ovaj mač, mač istine, raseća sve što je pomirljivo sa zlom i grehom. On nije tu da stvori zemaljski mir, već da pokaže da istina Božja mora biti jasno i neprikosnoveno odvojena od laži i greha.
Printscreen
Vladika Nikolaj Velimirović
Ovaj mač je za svet spasonosan, ali ne na način na koji bi svet želeo da ga vidi. Hristos nije došao da bi postigao spoljni mir, već da bi uspostavio unutrašnji mir u dušama onih koji prihvataju Njegovu istinu. „Mač što iz usta izlazi, šta može biti drugo do reč Božja, reč istine? - kaže vladika Nikolaj, pozivajući nas da shvatimo da je istina sama Božja reč, a Božja reč ima snagu da stvori pravi mir, ne spoljni, već duhovni.
Hristos nije došao da bi pomirio neprijatelje istine i laži. On nije došao da pomiri svetlost i tminu. U tom smislu, mač je nužan da bi se očuvala čista istina, koja neće biti pomirena sa grehom. I tako, mač u rukama Boga ljubavi postaje simbol božanske pravde koja je, iako najlepša i najuzvišenija, uvek odvojena od zla. Ovaj mač je nužan da bi se jasno videlo što je Božije, a što nije.
Foto: Aleksandar Trifunović
Freska Hristosa sa mačem u manastiru Visoki Dečani
Vladika Nikolaj dalje pojašnjava kako Hristove reči o razdvajanju, „jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegova i kćer od matere njene“, ne znače telesno razdvajanje, već duhovno. Onaj ko prihvati Hrista i Njegovu istinu mora se duhovno odvojiti od svega što nije u skladu sa Hristom. Tako, ako otac ili majka ostanu u mraku laži, a dete ide za Hristom, mač istine razdvaja njihovu duhovnu zajednicu, jer istina je draža od bilo kakve telesne povezanosti.
Ovo razdvajanje nije poziv na raskid porodičnih odnosa, već na duhovno razdvajanje od greha i zla, što nas vodi ka većoj ljubavi prema Bogu, bez obzira na okolnosti. Kako vladika Nikolaj zaključuje:
- Gospod želi da njegove nove i božanske zapovesti pobede naše stare grešne navike i običaje.
Mač u rukama Boga ljubavi, dakle, nije alat nasilja, već alat duhovne istine, koja razdvaja svetlost od tame, dobro od zla, istinu od laži. To je mač koji nas vodi u Božju pravdu, u onaj nebeski mir koji se ostvaruje samo u ljubavi i istini. Iako je Gospod donio ljubav, ta ljubav nije na strani zla, već na strani istine, i njena snaga je neupitna.
Na bojištu kod Bitolja, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka Prvog balkanskog rata, jedna majka je tragala za detetom. Kada ga je pronašla, suočila se sa jezivom istinom – i pitanjem koje je promenilo sve: „Da li postoji vaskrsenje mrtvih?“
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
U svetu koji veliča moć i osvetu, pravoslavna duhovnost otkriva drugačiju istinu. Sveštenik Valerij Duhanjin objašnjava zašto jesmirenje najmoćnije oružje protiv zla.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrvenika deli, a onaj ko propoveda Jevađenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Ovaj čuveni posni prilog nezaobilazan je deo praznične trpeze za Blagovesti. Otkrivamo kako da vam skordalija uvek uspe – da bude vazdušasta, lagana i bogata ukusom, kao sa Svete Gore.
U duhovno snažnoj poruci inspirisanoj prorokom Isaijom, u ponedeljak šeste sedmice Velikog posta, svetac poziva na potpuno napuštanje greha i sleđenje puta kojim nas Bog uči, uz obećanje unutrašnjeg mira „kao reka“ i života ispunjenog plodovima vrline.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Poseta komandanta KFOR-a ovom pravoslavnom manastiru došla je u istom danu kada je eparhija raško-prizrenska javno iznela zabrinutost zbog novih „javnih i neodgovornih izjava pojedinih javnih ličnosti u kosovskom albanskom društvu“.
U moru izvanrednog freskopisa ove svetinje, jedan pokazuje svu ljubav Majke Božje prema narodu, ali i volju Hristovu da posluša molbu majke. Prikaz Bogorodice sa svitkom u ruci je izvanredni primer njene beskrajne naklonosti ka ljudima.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrvenika deli, a onaj ko propoveda Jevađenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
U duhovno snažnoj poruci inspirisanoj prorokom Isaijom, u ponedeljak šeste sedmice Velikog posta, svetac poziva na potpuno napuštanje greha i sleđenje puta kojim nas Bog uči, uz obećanje unutrašnjeg mira „kao reka“ i života ispunjenog plodovima vrline.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Pre 33 godine sa grupom prijatelja osnovala je Hor i studio za duhovnu muziku „Melodi“ s kojim kontinuirano pronosi lepotu, smisao i bogatstvo vizantijske, srpske, ruske, bugarske, beloruske kulturne baštine.
U prostoru u kojem je poslednje dane svog ovozemaljskog života provodio i molio se jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja, prvi put je služena liturgija pređeosvećenih darova. Sabranim vernicima, ispunjenim dubokim emocijama, ovo bogosluženje bilo je snažno duhovno iskustvo.
Brat i sestra, vođeni verom i tajanstvenim svetlom, kreću na neobičan put kroz šumu do zaboravljene crkve, gde će pronaći blagoslov koji im menja život i donosi mir.
Na praznik posvećen Svetom Irineju Bačkom, u potresnoj besedi poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na svetiteljev podvig smirenja, ljubavi i žrtve – svedočanstvo života svetog Irineja bačkog u vreme nacističkog terora i posleratne osude, kada je, noseći svoj krst, postao jedno s Hristom.
