Wikipedia, Chris Huby / Le Pictorium / Zuma Press / Profimedia
Kako pomiriti sliku Hrista Mirotvorca i Hrista sa mačem: Vladika Nikolaj razjašnjava značenje Božije pravde i ljubavi.
Pitanje o maču u rukama Boga ljubavi postavlja se iz dubokog duhovnog nemira: kako to da ljubav, koja je esencijalna osobina Boga, treba da prati mač? Kako je moguće da Onaj koji nas poziva na ljubav, mir i praštanje, ujedno dolazi sa mačem u rukama? Ovo pitanje ima duboko ukorenjeno značenje u hrišćanskoj teologiji, a odgovor na njega daje vladika Nikolaj Velimirović, kroz izvanredno tumačenje reči samog Spasitelja.
U ikonografiji, ikone Hrista sa mačem u ruci nisu česte, ali se povremeno pojavljuju, naročito u vizantijskoj i ruskoj tradiciji. Na njima je Hristos prikazan sa mačem, simbolom Božanske pravde koja dolazi u Sudnji dan. Mač u ovom kontekstu simbolizuje snagu suda i konačnu borbu između dobra i zla. Jedna od najpoznatijih fresaka u pravoslavnom svetu, na kojoj je Hristos sa mačem u rukama, krasi živopis manastira Visoki Dečani. Međutim, kako da razumemo ovu simboliku u svetlu hrišćanske ljubavi? Kako da pomirimo Hrista Mirotvorca sa Hristom, čiji mač se pojavljuje kao znak razdvajanja?
Foto: Aleksandar Trifunović
Najpoznatija freska na svetu Hristosa koji drži mač, krasi živopis manastira Visoki Dečani
Vladika Nikolaj Velimirović nas vodi ka odgovoru, vraćajući nas na reči iz Jevanđelja po Mateju: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač“ (Mt 10, 34). Ovo je izazovno tumačenje. Hristos nije došao da stvori mir među svim ljudima bez obzira na njihove izbore, nego da donese istinu koja će raseći zlo od dobra, laž od istine, a svetlost od tame. Mač koji On nosi nije mač fizičkog nasilja, već mač duhovne istine, koja ne poznaje kompromis sa zlom.
Vladika Nikolaj, duboko razumevši značenje tih reči, tumači:
- Nisam došao da izmirim istinu i laž, mudrost i glupost, dobro i zlo, pravdu i nasilje, skotstvo i čovečnost, nevinost i razvrat, Boga i demona; nego sam doneo mač da rasečem i odvojim jedno od drugoga, da se ne mešaju. Ovaj mač, mač istine, raseća sve što je pomirljivo sa zlom i grehom. On nije tu da stvori zemaljski mir, već da pokaže da istina Božja mora biti jasno i neprikosnoveno odvojena od laži i greha.
Printscreen
Vladika Nikolaj Velimirović
Ovaj mač je za svet spasonosan, ali ne na način na koji bi svet želeo da ga vidi. Hristos nije došao da bi postigao spoljni mir, već da bi uspostavio unutrašnji mir u dušama onih koji prihvataju Njegovu istinu. „Mač što iz usta izlazi, šta može biti drugo do reč Božja, reč istine? - kaže vladika Nikolaj, pozivajući nas da shvatimo da je istina sama Božja reč, a Božja reč ima snagu da stvori pravi mir, ne spoljni, već duhovni.
Hristos nije došao da bi pomirio neprijatelje istine i laži. On nije došao da pomiri svetlost i tminu. U tom smislu, mač je nužan da bi se očuvala čista istina, koja neće biti pomirena sa grehom. I tako, mač u rukama Boga ljubavi postaje simbol božanske pravde koja je, iako najlepša i najuzvišenija, uvek odvojena od zla. Ovaj mač je nužan da bi se jasno videlo što je Božije, a što nije.
Foto: Aleksandar Trifunović
Freska Hristosa sa mačem u manastiru Visoki Dečani
Vladika Nikolaj dalje pojašnjava kako Hristove reči o razdvajanju, „jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegova i kćer od matere njene“, ne znače telesno razdvajanje, već duhovno. Onaj ko prihvati Hrista i Njegovu istinu mora se duhovno odvojiti od svega što nije u skladu sa Hristom. Tako, ako otac ili majka ostanu u mraku laži, a dete ide za Hristom, mač istine razdvaja njihovu duhovnu zajednicu, jer istina je draža od bilo kakve telesne povezanosti.
Ovo razdvajanje nije poziv na raskid porodičnih odnosa, već na duhovno razdvajanje od greha i zla, što nas vodi ka većoj ljubavi prema Bogu, bez obzira na okolnosti. Kako vladika Nikolaj zaključuje:
- Gospod želi da njegove nove i božanske zapovesti pobede naše stare grešne navike i običaje.
Mač u rukama Boga ljubavi, dakle, nije alat nasilja, već alat duhovne istine, koja razdvaja svetlost od tame, dobro od zla, istinu od laži. To je mač koji nas vodi u Božju pravdu, u onaj nebeski mir koji se ostvaruje samo u ljubavi i istini. Iako je Gospod donio ljubav, ta ljubav nije na strani zla, već na strani istine, i njena snaga je neupitna.
Na bojištu kod Bitolja, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka Prvog balkanskog rata, jedna majka je tragala za detetom. Kada ga je pronašla, suočila se sa jezivom istinom – i pitanjem koje je promenilo sve: „Da li postoji vaskrsenje mrtvih?“
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
U svetu koji veliča moć i osvetu, pravoslavna duhovnost otkriva drugačiju istinu. Sveštenik Valerij Duhanjin objašnjava zašto jesmirenje najmoćnije oružje protiv zla.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
U besedi za 32. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako samodovoljna sigurnost u sopstvenu vrednost vodi u duhovnu propast i zašto prava snaga leži u krotkosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Vernici iz mnogih krajeva okupili su se u manastiru da prisustvuju svečanom bdeniju, celivaju netljene mošti Svetog Stefana Dečanskog i osete duhovnu tišinu kojom drevna lavra obavija ovaj veliki praznik.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
U besedi za 32. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako samodovoljna sigurnost u sopstvenu vrednost vodi u duhovnu propast i zašto prava snaga leži u krotkosti.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
