Televizijsko lice, influenserka i DJ Marija Antona objavila je fotografije sa stepeništa hrama Blagoveštenja uz pobožne poruke, ali njeno modno izdanje ispred hrama pokrenulo je lavinu osuda i otvorilo pitanje granica poštovanja prema svetom prostoru.
Na ostrvu Tinos, gde se vekovima čuva živa vatra pravoslavne vere i gde vernici pristižu u molitvi sa svih strana sveta da se poklone Presvetoj Bogorodici, dogodio se prizor koji je mnogima naneo duboku bol. Ispred Hrama Blagoveštenja – jednog od najsvetijih mesta hodočašća u Pravoslavlju – poznata grčka voditeljka, radio producentkinja i DJ, Marija Antona, pojavila se u izazovnoj crnoj mini suknji, sa sakoom u istoj boji. Da stvar bude gora, fotografije snimljene na stepenicama ovog svetog mesta podelila je na društvenim mrežama, uz pobožnu poruku posvećenu „voljenoj Bogorodici“, navodeći i rečenicu: „ganuće pred tvojim vratima“.
Mnogi su se s pravom zapitali – kako da se iskreno poklonstvo spoji sa estetikom modnog performansa i lovom na lajkove? Da li se svetinja može koristiti kao kulisa za digitalnu samopromociju?
Ovo, nažalost, nije usamljen slučaj. Prizori neprikladnog ponašanja ispred pravoslavnih hramova sve su češći, ali kada se to dogodi ispred Hrama Blagoveštenja na Tinosu, mesta gde se čuva čudotvorna ikona Presvete Bogorodice i gde milioni vernika dolaze sa molitvom, onda taj čin postaje svetogrđe, a ne samo puka neukusna scena.
Odevanje na svetim mestima ne bi smelo da bude stvar trenda, već vaspitanja. Ne radi se ovde o strogom konzervativizmu ili estetskim merilima – već o dubokom poštovanju prema onome što nadilazi našu svakodnevicu. Prostor ispred hrama nije modna pista, niti pozadina za lifestyle fotografije – to je sveto tlo, deo oltara, mesto gde se vernik susreće sa Bogom.
U vremenu kada su javne ličnosti postale idoli mladih, poruke koje šalju svojim ponašanjem i prisustvom na mrežama imaju dalekosežne posledice. Kada se svetinja pretvori u pozornicu za isticanje izgleda i skupljanje reakcija, ono što bi trebalo da bude trenutak unutrašnje tišine i molitve postaje iskrivljeni prikaz vere, lišen dubine i poštovanja.
Marija Antona, iako poznata u medijskom i muzičkom svetu – kao voditeljka emisije „Dance Zone“ na MAD TV i radijska producentkinja na MAD Radiju u Atini – u ovom trenutku je ušla u sferu koja traži drugačiji pristup. Njen muzički i influenserski imidž koji podrazumeva nastupe širom sveta, od Egipta do Kipra, ne može i ne sme da se projektuje na mesta koja predstavljaju stubove pravoslavne vere.
Zato je pitanje koje ostaje otvoreno: da li slava i društvene mreže brišu granice svetog i profanog? I ima li u vremenu dominacije slike još mesta za tišinu, molitvu i unutrašnju skromnost?
Za mnoge vernike, odgovor je jasan. A hram na Tinosu – kao i svaki drugi dom Božiji – zaslužuje upravo to.
Manastir iz 11. veka, koji je preživeo mnoge nevolje kroz istoriju i uvek se obnavljao iz pepela, sada je ponovo postao žrtva divljaštva koje je duboko potreslo duše verujućih.
Reakcija poslanika Nikosa Papadopoulosa na izložbu koja je, kako tvrdi, uvredila pravoslavnu veru, pokrenula je duboku diskusiju o granicama umetnosti i poštovanju svetih vrednosti. Reagovao i mitropolit Jeronim.
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
U srcu hrama, dok traje Veliki post, dogodila se krađa koja je potresla vernike – u Minhenu je ukraden novac namenjen za dijalizu Marka Sekulića iz Užica.
U besedi za ponedeljak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik govori o veri kao najčvršćem osloncu duše, koja se ne čuva bekstvom od iskušenja, već kroz stradanja postaje čvršća i snažnija u zajednici sa Hristom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Akilu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik i iscelitelj Pantelejmon. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Klimenta Ohridskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
Hram Svetog Nikole je mesto okupljanja i nade za Srbe u Gnjilanu, a renoviran je zahvaljujući trudu naroda i sveštenika.
Dok Srbija oplakuje žrtve tragedije u Novom Sadu, meštani kragujevačkog naselja Korićani suočeni su sa strašnim prizorom – nepoznati počinioci su provalili na lokalno groblje, lomeći krstače i oštećujući spomen-ploče i kapelu.
U besedi za ponedeljak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik govori o veri kao najčvršćem osloncu duše, koja se ne čuva bekstvom od iskušenja, već kroz stradanja postaje čvršća i snažnija u zajednici sa Hristom.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
Veliki ruski svetitelj podseća da se srce čuva od prolaznih želja kroz uzdržanje, molitvu i budnost, jer je ono mesto susreta čoveka sa Bogom.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
