Dok Srbija oplakuje žrtve tragedije u Novom Sadu, meštani kragujevačkog naselja Korićani suočeni su sa strašnim prizorom – nepoznati počinioci su provalili na lokalno groblje, lomeći krstače i oštećujući spomen-ploče i kapelu.
U trenucima kad je Srbija zavijena u crno, dok su širom zemlje majke, očevi, sestre i braća poslednji put pozdravljali voljene na mestima večno posvećenim miru, neopisiva tuga nadvila se nad čitavom nacijom. Dan kada se opraštamo od nevinih žrtava nesreće na novosadskoj železničkoj stanici obeležen je i činom dubokog bezboštva – činom koji se rečima teško može opisati.
U kragujevačkom naselju Korićani, na lokalnom groblju, došlo je do nezapamćenog svetogrđa. Nepoznati počinioci, vođeni nesvetim nagonom, upali su na mesto gde mrtvi počivaju, ostavljajući iza sebe prizor zastrašujućeg pustošenja. Oskrnavili su čak trideset grobova, srušili krstače, polomili vaze za sveće, oštetili kapelu, a čak ni spomen-ploče, urezane ljubavlju i uspomenama, nisu pošteđene.
Wikipedia, Rina, Miloš Gajić
Ilustracija
- Šokirani smo. Ovo je za nas kao rana na srcu - kažu uznemireni meštani, prenosi Rina.
- Ovako nešto nikada ranije nije viđeno. Teško je gledati na oskrnavljene grobove, na naše simbole vere i mira pogažene na ovakav način, posebno odmah nakon Zadušnica, kad smo sveže osvežili uspomene na naše drage.
Ovaj bol duboko odzvanja, jer mesto gde su generacije nalazile utočište i gde su ljudi verovali da će naći mir za svoje najmilije, sada je pretvoreno u prizor profanog razaranja. Nedostatak kamera otežava policiji da uđe u trag počiniocima, ali zajednica veruje da će pravda biti zadovoljena i da će rane nanete svetosti ovog mesta biti makar delimično izlečene kada odgovorni budu privedeni pravdi.
Ovi dani su dani tuge, dani bola, dani kada su srca slomljena, a duše preopterećene. Međutim, čak i kroz suze i tugu, pravoslavna vera nas uči da svetlost mora nadvladati tamu, da oskrnavljeni grobovi nisu samo oskrnavljeni kamen i zemlja, već oskrnavljena nada i poštovanje svakoga od nas.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Policija u selu blizu Soluna privela je sveštenika nakon prijave da je tokom žučne rasprave napao svoju sedamnaestogodišnju ćerku pred očima njene maloletne sestre. Privedeni je uložio protivtužbu, tvrdeći da mu je ćerka pretila nožem, što dodatno usložnjava ovaj porodični sukob.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Muzički performans u Nacionalnoj operi u Štutgartu izaziva brojne kontroverze i uznemirenje među hrišćanskom zajednicom širom sveta, otvarajući pitanje granica umetničke slobode u savremenom društvu.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Noćni napad na dve svetinje: Hram Svetog Spiridona i Hram Svetog oca Nikolaja postali cilj napada i uznemirili vernike, dok policija traži počinioce ovih incidenata.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
