Dok Srbija oplakuje žrtve tragedije u Novom Sadu, meštani kragujevačkog naselja Korićani suočeni su sa strašnim prizorom – nepoznati počinioci su provalili na lokalno groblje, lomeći krstače i oštećujući spomen-ploče i kapelu.
U trenucima kad je Srbija zavijena u crno, dok su širom zemlje majke, očevi, sestre i braća poslednji put pozdravljali voljene na mestima večno posvećenim miru, neopisiva tuga nadvila se nad čitavom nacijom. Dan kada se opraštamo od nevinih žrtava nesreće na novosadskoj železničkoj stanici obeležen je i činom dubokog bezboštva – činom koji se rečima teško može opisati.
U kragujevačkom naselju Korićani, na lokalnom groblju, došlo je do nezapamćenog svetogrđa. Nepoznati počinioci, vođeni nesvetim nagonom, upali su na mesto gde mrtvi počivaju, ostavljajući iza sebe prizor zastrašujućeg pustošenja. Oskrnavili su čak trideset grobova, srušili krstače, polomili vaze za sveće, oštetili kapelu, a čak ni spomen-ploče, urezane ljubavlju i uspomenama, nisu pošteđene.
Wikipedia, Rina, Miloš Gajić
Ilustracija
- Šokirani smo. Ovo je za nas kao rana na srcu - kažu uznemireni meštani, prenosi Rina.
- Ovako nešto nikada ranije nije viđeno. Teško je gledati na oskrnavljene grobove, na naše simbole vere i mira pogažene na ovakav način, posebno odmah nakon Zadušnica, kad smo sveže osvežili uspomene na naše drage.
Ovaj bol duboko odzvanja, jer mesto gde su generacije nalazile utočište i gde su ljudi verovali da će naći mir za svoje najmilije, sada je pretvoreno u prizor profanog razaranja. Nedostatak kamera otežava policiji da uđe u trag počiniocima, ali zajednica veruje da će pravda biti zadovoljena i da će rane nanete svetosti ovog mesta biti makar delimično izlečene kada odgovorni budu privedeni pravdi.
Ovi dani su dani tuge, dani bola, dani kada su srca slomljena, a duše preopterećene. Međutim, čak i kroz suze i tugu, pravoslavna vera nas uči da svetlost mora nadvladati tamu, da oskrnavljeni grobovi nisu samo oskrnavljeni kamen i zemlja, već oskrnavljena nada i poštovanje svakoga od nas.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Policija u selu blizu Soluna privela je sveštenika nakon prijave da je tokom žučne rasprave napao svoju sedamnaestogodišnju ćerku pred očima njene maloletne sestre. Privedeni je uložio protivtužbu, tvrdeći da mu je ćerka pretila nožem, što dodatno usložnjava ovaj porodični sukob.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Muzički performans u Nacionalnoj operi u Štutgartu izaziva brojne kontroverze i uznemirenje među hrišćanskom zajednicom širom sveta, otvarajući pitanje granica umetničke slobode u savremenom društvu.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Noćni napad na dve svetinje: Hram Svetog Spiridona i Hram Svetog oca Nikolaja postali cilj napada i uznemirili vernike, dok policija traži počinioce ovih incidenata.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Predsednik Belorusije poslao je američkom predsedniku dar snažne duhovne simbolike u trenutku kada Minsk otvoreno govori o želji za novim tonom u odnosima sa Vašingtonom.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
