Sveti Atos i ove godine dočekuje vernike vodeći ih ka unutrašnjem učešću u Hristovom Stradanju i Vaskrsenju.
Oko 2.000 poklonika ušlo je danas, na Veliki Četvrtak, na Svetu goru kako bi učestvovali u bogoslužbenim svečanostima Svetih Dana, koje dostižu vrhunac na Veliki Petak i u Vaskrsenje Hristovo.
Dolazak vernika odvijao se uglavnom preko dva glavna pristaništa – Jerisosa i Uranopolisa – koja od jutarnjih časova funkcionišu sa pojačanim saobraćajem i dodatnim merama bezbednosti.
Prema ekskluzivnim informacijama koje je prikupio sajt vimaorthodoxias.gr, ovaj broj ukazuje na talas duhovne potrage među vernicima koji u Svetogorskoj državi traže mir i duhovno obnavljanje.
Očekuje se da ukupan broj poklonika koji će ući na Svetu goru od Cvetne nedelje pa sve do Vaskrsa premaši 12.000, što potvrđuje snažnu duhovnu privlačnost koju i danas ima „Vrt Presvete Bogorodice“.
Svetogorske monaške zajednice već su pripremljene za prijem gostiju, uz strogo poštovanje prazničnog tipika, u duhu reda, duhovne sabranosti i pojačane molitve.
Služba Stradanja Hristovih, koja se na Veliki Četvrtak peva u svih dvadeset pet manastira, kelija i skita, prožeta je dubokom emocijom i molitvenim žarom, a vrhunac bogosluženja predstavlja Akatist Hristovom Grobu na Veliki Petak i Vaskršnja bdenija u noći Velike Subote.
Prema dosadašnjim podacima, ovogodišnja Velika nedelja obeležena je povećanom posetom u odnosu na prethodne godine, što se pripisuje potrebi ljudi za duhovnim osloncem posle godina teškoća, ali i nepromenjenom ugledu svetogorskih bogosluženja, koja ostaju neizmenjena vekovima.
Sveti Atos i ove godine dočekuje vernike vodeći ih ka unutrašnjem učešću u Hristovom Stradanju i Vaskrsenju.
Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka. Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Shutterstock/photravel_ru
Duhovna riznica
13:41 | 18.03.2025
SVI KOJI ODU NA SVETU GORU OBAVEZNO POSETE OVAJ BUNAR: Za njega se vezuje proročanstvo od koga se vernici pribojavaju
Praznici i sveci
10:34 | 16.04.2025
DANAS JE DAN JUDINE IZDAJE ISUSA HRISTA: Obeležavamo Veliku sredu
Duhovna riznica
20:40 | 16.04.2025
KOLIKO SE TAČNO JAJA FARBA ZA VASKRS: Sveštenik razbija sve zablude vernika
Aktuelno iz SPC
17:57 | 16.04.2025
OVE GODINE SE DEŠAVA NEŠTO NESVAKIDAŠNJE I TIČE SE VASKRSA: Poklapanja kakva se ne viđaju često, a razlog je sledeći
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Opštežiće se svakako vezuje za drevno monaško predanje, a idioritmijski poredak je karakterističan za prelomne istorijske trenutke, doba pozne Vizantije i period turske vlasti.
Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“.
Njihovo objedinjavanje u jedan broj vodi ka centralizaciji moći i potencijalnom totalitarizmu.
Posebno mesto u tome zauzimaju određeni psalmi, koji, kada se čitaju sa verom i smirenjem, donose duševni mir, radost i blagodat.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
