Imama su u subotu ubila dvojica nepoznatih muškaraca koji su imali maskirana lica i koji su ispalili više hitaca na automobil u kojem se nalazio sveštenik, ističe policija, preneo je Gardijan.
Muslimanski sveštenik Muhsin Hendriks, prvi imam u svetu koji se izjasnio da je gej, ubijen je u Južnoj Africi, saopštila je južnoafrička policija.
U saopštenju se navodi da nije poznat motiv ubistva Hendriksa koji je bio imam u džamiji za LGBTQ muslimane u blizini Kejptauna, kao i da se istraga nastavlja.
Imama su u subotu ubila dvojica nepoznatih muškaraca koji su imali maskirana lica i koji su ispalili više hitaca na automobil u kojem se nalazio sveštenik, ističe policija, preneo je Gardijan.
Kako se navodi, oni su pobegli nakon što su ubili imama.
Hendriks je ranije izjavio za Gardijan da mu je savetovano da angažuje telohranitelje, ali da je on to odbio jer se, kako je naveo, nikada nije plašio napada.
Hendriks je bio profesor arapskog jezika i modni dizajner pre nego što je postao imam.
Rođen je u muslimanskoj porodici, oženio se, dobio decu, a zatim se razveo pre nego što je svojoj porodici otkrio da je gej, prenosi Tanjug.
Kako piše "Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini" zaštita potomstva je jedna od pet temeljnih vrednosti koje šerijat štiti svojim propisima. U svrhu zaštite ove vrednosti propisana je ustanova braka i sankcionisana dela koja su u suprotnosti s ovom ustanovom i njenom svrhom, poput bluda i homos*ksualne veze.
Homos*ksualna veza je u Kurnu okvalifikovana kao razvrat (fahiša), poput zinaluka, koji je, takođe, u Kuranu označen istim terminom, koja počinitelja vodi u propast na ovom i kaznu na budućem svetu i kao takav strogo je zabranjen.
Hira Anvar platila je životom cenu koju je njena porodica smatrala „sramotom“ zbog izražavanja na društvenim mrežama. Ubistvo je samo jedan u nizu slučajeva nasilja nad ženama u društvu gde se čast povezuje sa kontrolom.
One igraju važnu ulogu u životu svakog muslimana.
Ono što je neverevotano jeste da je u plamenu sveta knjiga muslimana Kuran ostala netaknuta.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
