Osim ove svetiteljke, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan molitveno se sećaju i Prepodobnog Doroteja, kao i Svetog Kiprijana.
SPC i njeni vernici danas obeležavaju tri sveca - Prepodobnog Doroteja, Svetog Kiprijana i Svetu velikomučenicu Jefimija.
Prepodobni Dorotej
Foto: Printscreen/SPC
Prepodobni Dorotej
Bio je pustinjak Misirski, iz IV veka. Podvizavao se punih 60 godina u jednoj keliji u Tivaidi. Odlikovao ga je neobično trudoljublje i čudotvorstvo. Danju je zidao kelije novim monasima, a noću pleo asure, nikako ne prekidajući molitve i psalmopjenija.
Sveti Kiprijan
Foto: Printscreen/SPC
Sveti Kiprijan
Bio je mitropolit Kijevski, rodom od Trnova, no vaspitanik srpski na Atonu. Bavio se prevođenjem i prepisivanjem knjiga. Pokrovitelj mu je bio Filotej patrijarh Carigradski, koji kad ga upozna na Sv. Gori i uzeo ga k sebi, i po tom poslao za mitropolita u Kijev.
Velike skorbi i bede pretrpeo je kao mitropolit, no sve je podneo blagodušno, i svojim plodotvornim radom mnogo koristio ruskoj crkvi. U zvanju mitropolitskom proveo blizu 30 godina. Upokojio se 16. septembra 1406. god. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Uspenskoj crkvi u Moskvi.
Sveta velikomučenica Jefimija
Foto: Printscreen/SPC
Sveta velikomučenica Jefimija
Bila je rodom iz Halkidona. Otac joj je Filofron senator, a majka Teodorisija, blagočestivi hrišćani.Jefimija je bila devica i telom i dušom. Kada Prisk antipat ustroji praznik sa žrtvoprinošenjem, 49 hrišćana se sklonilo i sakrilo. Kada su pronađeni izvedeni su pred Priska. Među njima je bila i Sveta Jefimija. Kada ih Prisk upita, zašto se ne pokoravaju carskoj vlasti, oni odgovoriše: "I carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti."
Tada ih Prisk stavi na razne muke, i to 19 dana iz dana u dan. Dvadesetoga dana odvoji Jefimiju od ostalih i poče joj laskati zbog lepote , da bi je pridobio za idolopoklonstvo. No kako sve bi uzaludno, naredi mučenje device. Mučio ju je prvo na točku, no anđel Božji javi se i izlomi točak. Po tom je baci u peć ognjenu, no i to je preživela. Kada su to videla dva vojnika, Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega su ih bacili zverima.
Potom su Jefimiju bacili u rov, napunjen vodom i otrovom no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i opet je ostala nepovređena. Najzad izvedena pred divlje zveri, ona se pomoli Bogu i onda je umrla. Postradala je 304. godine, a sahranili su je roditelji
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
U ovom paraklisu, svi pacijenti, kao i svakoj drugoj crkvi mogu se ispovedati, krstiti, pričestiti, a sveštenik im je, opet za razliku od parohijskog, na raspolaganju "u po dana i u po noći"!
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
