Proslavljamo svetitelja čije mošti mirotoč i donose isceljenje duše i tela, pomirenje među ljudima i nadu onima koji su na ivici očaja. Njegova svetost i ljubav prema bližnjima ostaju neugasivo svetlo vere u savremenom svetu.
Srpska pravoslavna crkva 22. novembra molitveno se seća nekoliko svetitelja čija imena su upisana u crkvenom kalendaru ovog dana, a sa dubokom pobožnošću i radošću proslavlja i Svetog Nektarija Eginskog, velikog svetitelja, čudotvorca i utešitelja svih koji traže isceljenje duše i tela.
Rođen u siromašnoj porodici 1846. godine u Silivriji Trakijskoj, Sveti Nektarije je od rane mladosti pokazivao duboku ljubav prema Bogu i bližnjima. Zamonašio se na Hiosu 1876. godine, a kao episkop Pentapoljski stekao je izuzetan ugled zbog svoje krotkosti, smirenja i mudrosti. Međutim, život mu je bio obeležen ljudskom nepravdom i brojnim iskušenjima, koja je podnosio sa nesalomivom verom i trpljenjem, ostavljajući primer istinskog hrišćanskog života.
Printscreen/www.aeginaportal.gr/web-tv
Ikona Svetog Nektarija Efinskog
Na ostrvu Egini, nedaleko od Atine, osnovao je manastir koji je postao utočište za mnoge duše. Upokojio se 1920. godine. Njegove mošti, koje izlučuju sveto miro, postale su izvor isceljenja za hiljade ljudi, posebno za one koji boluju od raka.
Čudo isceljenja neizlečivih bolesti
Jedno od najpoznatijih čuda koja se vezuju za Svetog Nektarija jeste isceljenje teških bolesti koje medicina nije mogla da izleči. Mnogi vernici svedoče kako su kroz molitve i zagovor svetitelja neizlečive bolesti, poput raka, tuberkuloze i degenerativnih poremećaja, čudesno nestajale. U domovima i bolnicama širom sveta, gde su ljudi prinosili molitve Svetom Nektariju, neretko su se događala potpuno neočekivana ozdravljenja, što su potvrđivali i lekari.
Čudo darivanja roditeljstva
Sveti Nektarije je poznat i kao zaštitnik parova koji se suočavaju sa izazovima u začeću i osnivanju porodice. Mnogi supružnici, uz molitvu i blagoslov svetitelja, doživeli su radost roditeljstva. Vernici ga s ljubavlju nazivaju "zaštitnikom neplodnih," jer njegova pomoć ne donosi samo fizičko isceljenje već i duhovnu snagu, utehu i hrabrost za suočavanje s teškoćama.
Printscreen/www.aeginaportal.gr/web-tv
Litijski pronos moštiju Svetog Nektarija Eginskog Grčkoj
Čudo zaštite od prirodnih nepogoda
Sveti Nektarije je poznat i po molitvenom zagovoru u vreme prirodnih nepogoda. Njegove molitve, po veri naroda, donosile su umirenje oluja, smanjenje razorne snage zemljotresa i zaštitu u trenucima velikih opasnosti. Ime Svetog Nektarija postalo je sinonim za sigurnost, dok ga vernici prizivaju u svojim molitvama tokom životnih iskušenja.
Čudo duhovne i materijalne obnove
Njegove mošti donose ne samo fizičko isceljenje već i duhovnu obnovu i utehu. Mnoge zajednice koje su bile u dodiru sa moštima Svetog Nektarija doživele su preobražaj u veri, ljubavi i nadi. Takođe, mnogi vernici svedoče o neočekivanim promenama u svakodnevnom životu – od finansijske stabilnosti do rešavanja životnih problema, što pripisuju molitvenom zagovoru svetitelja.
Čudo pomirenja i jedinstva
Sveti Nektarije je bio i ostao simbol pomirenja i jedinstva. Brojne porodice koje su bile u sukobu, kao i zajednice podeljene raznim nesuglasicama, doživele su čudesno pomirenje kroz njegov zagovor. Njegova svetost i molitve donosile su mir i ljubav tamo gde su vladali razdor i nesloga.
Vernici širom Srbije danas se okupljaju u hramovima da se pomole Svetom Nektariju, zahvaljujući mu za njegov zagovor i proslavljajući njegovu svetost, koja ostaje živo svedočanstvo Božije ljubavi prema čoveku.
Skriveno u podnožju planine Jelice, ovo sveto mesto privlači hiljade vernika koji dolaze sa nadom da pronađu isceljenje. Mošti Svetog Jovana Stjeničkog i voda sa svetog izvora poznati su po čudima koja su ovde zabeležena.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Ovo pitanje otvara dublje razumevanje netruležnosti, svetosti i čudesnih dela svetitelja koja nas podsećaju na neprolaznost duha i ljubavi prema Bogu. Protojerej Vladimir Pučkov objašnjava da netruležnost nije jedini znak svetosti i ističe kako vera i život po Jevanđelju ostavljaju duhovno nasleđe bez obzira na stanje tela.
Mada većina pravoslavnih vernika ne misli ništa loše kada kao sinonim za sveštenika koristi reč pop, trebalo bi naglasiti da, recimo, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, sveštenika ćete ozbiljno uvrediti ako ga oslovite sa "pope".
Predstavljajući svetu postavku posvećenu Visokim Dečanima, poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio na neprocenjivu vrednost svetinja na Kosovu i Metohiji, koje su ujedno i simbol duhovne borbe i opstanka.
Joga, prema stavu sveštenika Marka Jeftića, nije samo fizička vežba, već duhovna praksa koja potiče iz hinduizma i drugih mnogoboćačkih religija, te predstavlja opasnost za pravoslavne hrišćane jer vodi ka povezivanju sa demonima.
U trenucima kada nas reči povrede, učenja svetih otaca pružaju utehu i savete o tome kako zadržati duhovni mir. Otkrijte zašto uvrede, poput eha u pustinji, uvek pronalaze put nazad do onih koji ih izgovore.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
Iako optužen bezdušno i mučen, Sveti Nektarije je verovao u Božju pravdu, a jedan događaj iz njegovog života govori o neizmernoj veri i snazi praštanja koje svetitelj nudi svim vernicima, bez obzira na nepravdu i zlo.
Proslavljajući čudesa i neiscrpnu duhovnu snagu ovog sveca, pravoslavni vernici se 3. septembra okupljaju u slavlju ovog ugodnika Božjeg čije mošti svedoče o veličini Gospodnje milosti.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Kao prvi ugodnik Božji koji je sledio Isusa, nazvan je Prvozvani, a nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja, primio je Duha Svetoga zajedno sa ostalim apostolima. Od Galilejskog mora do obala Dunava i Kijevskih gora, ostavio je neizbrisiv trag, propovedajući ljubav, veru i snagu krsta, čak i pred licem smrti, a 13. decembar kada ga molitveno proslavljamo, mnoge porodice u srpskim zemljma obeležavaju i kao krsnu slavu.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Crkva i savremena medicina u ozbiljnom su sukobu već decenijama oko različitog pristupa i shvatanja mentalnih oboljenja. Dok medicina mentalne bolesti vidi kao psihičke poremećaje, uzrokovane biološkim, genetskim, psihološkim i socijalnim faktorima, Crkva ih često tumači kroz duhovnu prizmu - kao čist primer opsednutosti čoveka demonima.
Ova tradicija je bila prisutna kod katoličkog stanovništva Balkana, gde je tetoviranje služilo za zaštitu žena od harema, a muškaraca od regrutacije u janjičare. Tetovirani Simboli su često bili povezani sa krstom. Iako se običaj uglavnom praktikovao među adolescentima, i danas ga je moguće videti kod starijih žena, kao trag drevnih običaja iz vremena Osmanskog carstva.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
