Poslednjih godina Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, koga slavi pravoslavna crkva, sve više zasenjuje Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih, iako se i dalje sa sigurnošću ne može reći ko je bio Sveti Valentin.
Popularnost ovog datuma, mnogi će reći, nema mnogo veze sa hrišćanstvom, već sa narodnim običajima i tradicijama, jer ovo je period kraja zime i očekivanje proleća.
Poslednjih godina Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, koga slavi pravoslavna crkva, sve više zasenjuje Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih, iako se i dalje sa sigurnošću ne može reći ko je bio Sveti Valentin.
Prema profesoru Lorensu Kaningemu sa Univerziteta Notr Dam, naučnici imaju dve glavne teorije kojima objašnjavaju kako je 14. februar postao sinonim za romantičnu ljubav.
Rimski praznik Luperkalije – drevna paganska proslava plodnosti, kojom se odavala počast Junoni, kraljici rimskih bogova i boginja i boginji žena i braka, održavana je 14. februara, dan pre početka praznika. Za vreme festivala, žene bi pisale ljubavna pisma i ostavljale ih u veliki ćup. Muškarci bi tada izvlačili poruke i kretali u potragu za ženom koja je napisala poruku koju su izvukli.
Devojke su tokom srednjeg veka jele određene namirnice na dan Svetog Valentina kako bi sanjale svog budućeg supruga. Izvlačenje imena iz ćupa je svoju tradiciju nastavilo i u srednjem veku. Mladi muškarci i žene izvlačili su imena iz činija da bi pronašli svog para za taj dan. To ime bi nosili zakačeno za rukave tokom cele nedelje da bi svi ostali mogli da vide. To je koren izraza na engleskom jeziku “nosiš srce na rukavu”. Godine 1537. engleski kralj Henri VII zvanično je proglasio 14. februar za praznik Svetog Valentina.
Postojalo je verovanje da sredinom februara sve pernate životinje traže sebi partnera, partnerku za proleće koje dolazi i novu sezonu parenja. Zato se na mnogim čestitkama za Dan zaljubljenih mogu videti ptice kao simbol navedene tradicije i verovanja.
Papa Gelasije je 496. godine imenovao 14. februar u čast svetog Valentina kao sveca zaštitnika zaljubljenih. Papa Pavle Šesti ga je 1969. izbacio iz kalendara. Međutim, spoj rimskog festivala i hrišćanskog mučeništva se učvrstio i Dan zaljubljenih je preživeo.
Vilijam Šekspir pominje praznik Svetog Valentina dva puta u svojim delima. U komediji "San letnje noći", (koja je smeštena u staru Grčku i ima veze sa Luperkalijama), on se oslanja na Čosera, koji tvrdi da je Dan Svetog Valentina dan kada se ptice spajaju za noć.
Predanja o Svetom Valentinu su razna, a najčešće se pripoveda o Valentinu iz vremena Rimskog carstva za vreme vladavine Klaudija II, 270. godine n.e.
Klaudije, naime, nije želeo da se muškarci žene venčavaju dok traju ratovi jer je verovao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici. Biskup Valentin se protivio tome i organizovao je tajna venčanja. Zbog toga je bačen u tamnicu i nad njime je izvršena smrtna kazna 14. februara.
Dok je boravio u zatvoru, napisao je ljubavno pismo stražarevoj ćerki, a na kraju pisma stajalo je “od tvog Valentina”.
Sveštenik Stevan Stefanović je odgovorio na čestu dilemu mnogih vernika u vreme velikih verskih praznika.
Kuda god išao, sveti Kozma je svuda učio hrišćane da nedeljom ne rade i ne pazare, nego da idu u crkvu na svetu službu i slušanje reči Božje.
Poniznost je visina, govorio je sveti starac.
Valentinovo, koje je danas sinonim za komercijalizovanu ljubav, ima bogatu istoriju koja nas podseća na prave vrednosti ljubavi, vere i žrtve.
"Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. 28. I ja im dajem život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje."
U današnjoj pouci iz knjige Misli za svaki dan u godini, svetitelj poručuje da grešnici još imaju nade, ali da oni koji su otpali od vere svesno sebe izopštavaju iz Hristovog stada i postaju plen duhovnih zveri.
Pošto je uspeo da mnoge obrati veri Hristovoj, namučen je i najzad na krstu raspet.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu.
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Kroz odgovore naših učesnika, istražujemo kako ljudi doživljavaju i prepoznaju ove datume, i koliko im znače.
Kao i Noć veštica, koja je vremenom postala svetski praznik i Dan zaljubljenih se uvrstio među praznike koje proslavlja gotovo svaka država.
U vreme pape Pavla VI, 1969. godine katolička crkva je promenila liturgijski spomen ovog svetitelja, ali njegova poruka ljubavi i dalje živi u srcima vernika širom sveta.
Proces beatifikacije za ovog vizionarskog i veoma pobožnog arhitektu otvoren je u Rimu 2003. godine.
Istraga je u toku, a nadležna tužilaštva će se izjasniti o daljem postupanju prema osumnjičenima.
Bjanko će na funkciji nuncija u Sloveniji i izaslanika u AP KiM naslediti Francuza Žan-Marija Špajha.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu.
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Posebno mesto u tome zauzimaju određeni psalmi, koji, kada se čitaju sa verom i smirenjem, donose duševni mir, radost i blagodat.
Zašto se naši savremenici tako lako „pecaju“ na banalnu ezoteriku koju predstavlja i Fatimino oko?
Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
