Mošti su mu položene do grobnice njegovog duhovnog oca Nikifora i njegovog druga Atanasija.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Prepodobnog Nikite Ispovednika.
On je svetac koji se u ranoj mladosti odrekao sveta i upustio se na monaški podvig.
Nikita Halkedonski je rođen u Vitiniji, u gradu Kesariji. Otac njegov Filaret je ostavio svoju suprugu i zamonašio se, te je Nikita ostao kod svoje babe, očeve majke. Pošto je odrastao i školovao se, otišao je u manastir Midikijski, gde ga je iguman Nikifor postrigao za monaha, a posle sedam godina podvizavanja rukopoložio ga je patrijarh Tarasije za jeromonaha.
Po smrti Nikifora i Nikitinog druga Atanasija, bratstvo je izabralo Nikitu, i preko njegove volje, za igumana.
Sveti Nikita je bio primer života i podviga bratiji dug niz godina. Ali, kad se zacario Lav V Jermenin, posle carice Irine i careva Nikifora i Mihaila, ikonoborska jeres je obnovljena. Car je zbacio patrijarha Nikifora i poslao ga na zatočenje, a na njegovo mesto postavio jeretika Teodota Kasitera.
Nikita je zatvoren i mučen, ali je ostao veran pravoslavlju. Premeštan je iz tamnice u tamnicu, i mučen glađu i žeđu, mrazom, znojem i poruganjem. Naročito mu je dosađivao neki Nikola s podsmehom i porugom.
Međutim, hrišćani veruju da se jedne noći javio Nikoli njegov umrli otac na snu i prekorno mu rekao: "Odstupi od sluge Božjega!" I od toga časa Nikola se pokajao, te ne samo da nije dosađivao ovom svetitelju nego je i druge odvraćao da mu ne dosađuju.
Kada je Lav Jermenin poginuo, carstvo je preuzeo car Mihail Valvos, koji je oslobodio sve pravoslavne stradalnike. Nikita se povukao u jedno usamljeno mesto blizu Carigrada, gde je u molitvi i blagodarenju Bogu na svemu, proveo svoje poslednje dane.
Hrišćani veruju da je stvorio mnoga čudesa molitvom za vreme života. Kada je umro, preneli su mu telo u njegov manastir. I pri tom sprovodu, mnogi bolesnici koji su dotakli telo njegovo, biše isceljeni. Mošti su mu položene do grobnice njegovog duhovnog oca Nikifora i njegovog druga Atanasija.
Umro je 824. godine.
Bog ne traži savršenstvo, već iskreno srce.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.
Oproštaj leći dušu.
Crkva čini razna dopuštenja ako su u pitanju spasenje i uteha svojih vernih čeda, naglašavao je otac Ivan.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Mošti su mu položene pored grobnice njegovog duhovnog oca Nikifora i velikog druga Atanasija.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
