ZAŠTO SE BAŠ NA PREOBRAŽENJE DOGAĐAJU NEOBJAŠNJIVA ČUDA? Svetogorski starci otkrivaju kako ovaj praznik preobražava život i donosi isceljenja

Preobraženje Gospoda našeg Isusa Hrista nije samo jedno od čudesnih događanja opisanih u Jevanđelju, već teofanija – otkrivanje Božije slave i iskustvena stvarnost. Sveti Oci tumačili su ga kao predgovor Vaskrsenju i objavu buduće slave kojoj je čovek pozvan.

Pravoslavni hrišćani širom sveta, a i Srpska pravoslavna crkva praznik Preobraženja proslavljaju 19. avgusta (po julijanskom kalendaru, što odgovara 6. avgustu po gregorijanskom), sa smirenom pobožnošću, liturgijom i blagodarnim pojanjima.

Printscreen/YouTube

 

Na Gori Tavor, gde se Gospod Isus Hristos popeo sa trojicom učenika – Petrom, Jakovom i Jovanom – otkrila se punoća Njegove božanske i ljudske prirode. „Lice Mu zasija kao sunce, a haljine Mu postadoše bele kao svetlost“ (Mt. 17, 2). Pored Njega pojaviše se Mojsije i Ilija, potvrđujući da je Hristos ispunjenje Zakona i Proroka.

Svedočanstva sa Svete gore

Na Svetoj gori, monasi su kroz vekove svedočili o neobjašnjivim duhovnim iskustvima na praznik Preobraženja Gospodnjeg.

Starac Josif Isihasta u svojim poslanicama opisuje miris i svetlost koji su ispunjavali hram tokom bdenija 19. avgusta. Sveti Paisije Atonski govorio je: „Praznik Preobraženja je jedan od najtajanstvenijih događaja u životu Hristovom. Tu nije dovoljno da slušaš – moraš da osetiš. Kada se čovek očisti, tada počinje da se osvetljava i iznutra da se preobražava. Život mu postaje svetlost.“

Foto: SPC wikipedia CPC

 

Mnogi monasi opisivali su neobjašnjive pojave svetlosti u manastirskim hramovima upravo na ovaj dan – promene u atmosferi, duboku tišinu „kao iz drugog sveta“ i mirise koji su ispunjavali crkvu.

Značaj Preobraženja za verni narod

Preobraženje Gospodnje otkriva smisao i cilj ljudskog života – zajednicu sa Bogom i učešće u Njegovoj Blagodati. To nije nedostižna vizija, već poziv na promenu i preobražaj života.

Sveti vladika Nikolaj Velimirović zapisao je:
„Ko veruje u Hrista i drži Njegove zapovesti, taj se preobražava. Ne gleda samo svetlost – on sam postaje svetlost.“

Danas, u vremenu duhovne i moralne tame, praznik Preobraženja podseća nas da postoji svetlost – i da ta svetlost nije ideja, već Lice: sam Gospod Isus Hristos.

Printscreen/YouTube

 

Povezanost sa Krstom i Vaskrsenjem

Preobraženje je prethodilo Hristovom Stradanju i bilo priprema učenicima za Raspeće i Vaskrsenje. Petar, Jakov i Jovan, isti oni koji su gledali slavu na Tavoru, kasnije su svedočili i Njegovoj tugi u Getsimanskom vrtu.

Crkva praznik Preobraženja smešta u vreme Velikogospojinskog posta, podsećajući vernike da sjedinjenje Boga i čoveka nije teorija, već plod smirenja, molitve i poslušanja – kako nam je to posvedočila Presveta Bogorodica.

Preobraženje kao unutrašnji događaj

Sveti Isaak Sirin piše: „Duša koja ljubi Hrista – preobražava se. Nema potrebe za svetlima ovoga sveta. Svetlost koju joj daje Hristos neugasiva je.“

Preobraženje nije samo događaj iz prošlosti niti samo slika na crkvenom kalendaru. To je poziv svakom hrišćaninu da pronađe svoj unutrašnji Tavor – trenutak obraćenja, buđenja i osvetljenja duše.

Kakav je naš odgovor danas?

Usred buke i žurbe savremenog života, praznik Preobraženja nas poziva da zastanemo i pogledamo sopstveni život očima Božijim. Da se setimo da nismo stvoreni za tamu, nego za svetlost. Na kraju, ostaje ono što su i Apostoli čuli na Tavoru: „Ovo je Sin Moj ljubljeni; Njega poslušajte“ (Mt. 17, 5).

Ako poslušamo Hrista, doživećemo svoje lično preobraženje – i to ne samo u budućem veku, već već ovde, u ovom svetu. To je obećanje samog Gospoda.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara