Recept iz "Srbski kuvara" koji kombinuje mirise povrća i začina, idealan za posne dane kada je riba dozvoljena, a svaki zalogaj spaja ukus posta i bogatstvo tradicije.
Kada se priprema trpeza za Svetog Nikolu ili za posnu slavu u danima kada je riba dozvoljena, pored pečene ili pržene ribe na klasičan način, nijedan sto ne može biti potpun bez pažljivo pripremljenog ribljeg specijaliteta koji će biti zvezda slavske trpeze.
Jeromonah Jerotej Draganović, poznat po svojoj posvećenosti i veštini u kuvarstvu, u svojoj knjizi "Srbski kuvar" iz 1855. godine ostavio je recept za šarana u sosu od paradajza – sočan, mirisan i ukusan obrok koji spaja jednostavnost posta i bogatstvo ukusa. Pripremljen prema njegovim uputstvima, šaran upija mirise povrća i začina, čineći ga jelom koje ne samo da hrani telo, već i oplemenjuje duh, u skladu s pravoslavnim običajem i slavskim stolom.
Sastojci
1 kg šarana (može i druga riba)
nekoliko kašika brašna
ulje
tri do četiri glavice crnog luka
veza zeleniš (peršunov koren i cvekla)
pola kilograma cvekle
pola litra mlevenog (nekuvanog) paradajza
so
biber i malo šećera
shutterstock.com/Didi Sudarsono
Šaran u sosu od paradajza
Priprema
Ribu očistite, operite i isecite na krupnije komade, uvaljajte je u brašno i ispržite sa svih strana na vrelom ulju. Prženu ribu stavite u dublju posudu za serviranje. Crni luk isecite na rebarca i pržite na ulju sve dok ne dobije zlatnu boju. Kad je luk gotov, izvadite ga rešetkastom lopaticom i stavite preko ribe.
U drugu posudu zagrejte dosta ulja, pa na njega izručite očišćenu i izrendanu zeleniš i cveklu i ostavite da se tiho prži sve dok ne bude gotovo. Zatim dodajte paradajz i neka sve krčka dok se masa dovoljno ne zgusne. Osolite, zabiberite i dodajte malo šećera, a zatim ovim sosom prelijte ribu. Ovako pripremljena riba treba pre iznošenja na trpezu da odstoji pet do šest sati, da bi lepo povukla sokove i mirise.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Monah iz Manastir Krušedol objavio je 1855. godine zbirku recepata, među kojima je i ovaj koji pokazuje kako se od najskromnijih sastojaka stvara nezaboravan ukus i miris starine
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Tokom ramazana ovaj jednostavan specijalitet od brašna i vrele vode ponovo se nalazi na stolu – meka vrilica prelivena toplim mlekom i maslom podseća koliko malo je potrebno za pravi domaći obrok.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Teodota Kirinejskog po starom kalendaru i Svetog mučenika Agapija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Luize de Marijak, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
