U čast kralju Vukašinu i despotu Uglješi, mitropolit Damaskin u Grčkoj služio liturgiju i pomen palim ratnicima, a uskoro počinje izgradnja spomen-kapele na mestu sudbonosne bitke
U grčkom gradiću Ormenion, gde su se pre gotovo sedam vekova srpski vitezovi herojski suprotstavili nadiranju azijskih osvajača, održana je sveta liturgija i molitveni pomen kralju Vukašinu Mrnjavčeviću, despotu Uglješi i svim ratnicima koji su položili svoje živote u Maričkoj bici 1371. godine.
Ovim svetim činom, koji je predvodio mitropolit Didimotike, Orestijade i Suflija Damaskin, još jednom je posvedočena duboka veza između dva pravoslavna naroda, srpskog i grčkog, koji već vekovima zajednički svedoče vernost Hristu i svetoj Crkvi.
Srpski ratnici, predvođeni svojim vladarima, hrabro su stali u odbranu hrišćanske Evrope, ne samo oružjem već i duhom, donoseći večni zavet na odanost Bogu i svome narodu. Njihova žrtva, utkana u temelje hrišćanske civilizacije, dobila je posebno obeležje ovog dana kada se njihovo sećanje neguje kroz molitve i podsećanje na slavnu prošlost.
Foto: SPC
Skupu su prisustvovali ministar kulture Nikola Selaković, ministar sporta Zoran Gajić, guverner Svete gore Alkivijadis Stefanis, iguman manastira Hilandar arhimandrit Metodije i predstavnici manastira Simonopetra
Nakon liturgije, održan je svečani skup u Episkopiji u Orestijadi, kojem su prisustvovali predstavnici srpske vlade, među kojima su bili ministar kulture Nikola Selaković i ministar sporta Zoran Gajić, zajedno sa brojnim gostima iz Grčke, među kojima su guverner Svete gore Alkivijadis Stefanis, iguman manastira Hilandar arhimandrit Metodije i predstavnici Manastira Simonopetra. Ova svečanost bila je simbol zajedništva, ne samo kroz sećanje na prošlost, već i kroz molitvu za mirnu i blagoslovenu budućnost.
Mitropolit Damaskin, prepoznajući značaj Maričke bitke za oba naroda, najavio je planove za podizanje spomen-kapele na mestu bitke, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
U toj kapeli, patrijarh srpski Porfirije će položiti kopiju čuvene dvostrane ikone Bogorodice Pribežište (Katafigi), za koju se veruje da ju je naručila despotica Jelena, u monaštvu Jefimija, supruga poginulog despota Uglješe, neposredno nakon bitke. Ova ikona, koja je vekovima čuvana u manastiru Poganovu, danas se nalazi u Sofiji, ali njena duhovna snaga i dalje ujedinjuje duh srpskog naroda sa svetom prošlošću.
Foto: SPC
Mitropolit Damaskin i ministar kulture Nikola Selaković
Za svoje zasluge u negovanju kulture sećanja na junake Maričke bitke, mitropolit Damaskin je odlikovan Sretenjskim ordenom drugog stepena od strane predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Ova velika čast još jednom potvrđuje nepokolebljivu posvećenost očuvanju sećanja na one koji su život dali za veru i otadžbinu.
Molitveno sećanje, osvetljeno svećama i protkano dubokim rečima molitve, ostaje svedočanstvo da se ljubav prema bližnjima i Hristu ne zaboravlja. Srpska pravoslavna crkva i njen verni narod sa zahvalnošću se sećaju ovog dana i svih onih koji su svojim životom svedočili veru i ljubav prema Bogu i narodu.
Na godišnjicu blaženog usnuća poglavara SPC, episkop toplički bogoslužio je u hramu na Tašmajdanu. Ova molitvena služba, u tišini i s poštovanjem, odala je počast velikom duhovnom lideru čije je delo i danas duboko ukorenjeno u životima vernika.
U Hramu Svetog Save iguman manastira Studenica ustoličen je za novog episkopa moravičkog. Nakon ovog svetog čina, poručio je da je Crkva za vikara izabrala starca – ne po godinama, već po iskustvu koje je stekao služeći u srpskoj svetinji skoro tri decenije.
Na praznik Svetih Joakima i Ane, u prisustvu brojnih arhijereja, sveštenstva i vernika, obavljen je svečani čin hirotonije arhimandrita Pajsija za episkopa dioklijskog, vikara Mitropolije crnogorsko-primorske.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na molitvenom pomenu za 3.267 nevino stradalih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča, patrijarh je poslao snažnu poruku o praštanju, jedinstvu i pobedi dobra nad zlom
Na godišnjem pomenu blaženopočivšem patrijarhu Vikentiju, vernici su se prisetili njegovog teškog života, mudrog vođstva u komunističkim vremenima i nerazjašnjene smrti, koja je ostala tiha tajna srpske crkvene istorije.
Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska organizuje niz događaja u znak sećanja na umirovljenog episkopa, a centralni pomen biće služen 23. februara uz prisustvo istaknutih duhovnika i intelektualaca.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
