Na praznik Svetog apostola i jevanđeliste Luke, koji je i slava crkve u Ostrovici, veliki broj vernih se okupio na svetoj liturgiji koju je služio mitropolit dalmatinski Nikodim.Tom prilikom proslavljen je i veliki jubilej – pet vekova postojanja tog svetog hrama.
Crkva Svetog apostola Luke u pitomom selu Ostrovica, u srcu dalmatinskih Ravnih Kotara, već vekovima čuva veru i sećanja svog naroda. Podignuta još davne 1524. godine, ova svetinja svedoči o dubokim korenima srpskog pravoslavnog naroda na ovom podneblju.
Njene kamene zidine, premda okrnjene poslednjim razaranjem u avgustu 1995. godine, kada je u naletu hrvatske vojne operacije Oluja i cela Ostrovica spaljena, ostaju simbol upornosti i nade. Danas, u njenoj blizini živi šezdesetak Srba, uglavnom starijih povratnika, koji svakodnevno čuvaju ovaj hram kao poslednju nit koja ih povezuje sa korenima i prošlošću, obnavljajući snagu u molitvi pred svetim likom apostola Luke.
- Treba da se ugledamo na apostola Luku koji je, od onog trena kada je čuo za Gospoda i kada ga je ugledao, počeo da ga sledi i nakon što je Gospod poslao apostole u svet da šire jevanđeljsku misiju on je sve do duboke starosti propovedao Jevanđelje, a na kraju je i postradao za Hrista - rekao je mitropolit dalmatinski Nikodim u svojoj besedi posle liturgije i dodao:
- Draga braćo i sestre, čitajmo sveto Jevanđelje koje je on napisao kao bismo se napajali jevanđeljskim rečima i u svom životu primenjivali jevanđeljske zapovesti, jer bez toga nećemo moći da postanemo deca i naslednici svetlosti. Nadamo se da ćemo u narednim godinama dočekati da ovaj drevni hram bude obnovljen i tako dostojno obeležiti ovaj veliki jubilej koji danas proslavljamo – poručio je mitropolit Nikodim.
Iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ovu ulogu upoređuje sa paljenjem malog plamena u srcu vernika, koji se postepeno razvija kroz molitvu i vodi ka duhovnom napretku.
U manastiru Novo Hopovo se nalaze mošti svetitelja iz četvrtog veka, a istoričarka za portal religija.rs otkriva nepoznate detalje o svetinji.
Monahinja Efimija otkrila je detalje i o svom ocu Vladanu, partizanu i bivšem logorašu, koji je preživeo strahovitu avanturu bežanja iz logora, uključujući i neverovatnu priču o tome kako je spasio jednog Jevrejina i postao pilot u NOB-u, što joj je delovalo kao fantastična priča dok nije pronašla dokaze.
Manastir u Brankovini je bogata riznica relikvija, ali i mesto gde su sahranjeni srpski velikani, među kojima je i Desanka Maksimović. U to mesto je došla kao beba, a želja joj je bila da je tu i sahrane.