Suština posta je uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.
Za dve nedelje počinje Božićni post, a vernici neretko postavljaju pitanje šta im je za tih 40 dana dozvoljno da konzumiraju, a šta ne.
I dok je po pitanju hrane sve manje-više jasno, uvek se povedu velike rasprave oko alkohola - da li je on mrstan ili postan.
Veroučitelj Aleksandar Đurđević kaže da nema sumnje da je alkohol, ako bi se gledali njegovi sastojci, postan, ali, kako je dalje naglasio, alkohol i te kako može biti mrsan ako se konzumira u velikim količinama.
- Ako pogledamo na sastojke nekog alkoholnog pića, na primer vina, videćemo da su svi sastojci posni. Posmatrajući vino samo iz te vizure, sa sigurnošću možemo da kažemo da je posno. Čemu onda tolika frka i pitanje da li je aklohol postan? - pita on i dodaje:
Republika
Teolog Aleksandar Đurđević
- Kada se konzumira u većim količinama, alkohol muti um čovečiji. E, u tome je greh. U tom slučaju je alkohol mrsan.
Dakle, sve dok se alkohol za vreme posta konzumira u umerenim količinama, može se smatrati posnim. Sa druge strane, treba imati u vidu i da je suština posta uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.
A šta su na ovu temu govorili sveti oci.
Apostol Pavle je svom učeniku Timoteju savetovao: "Više ne pij samo vodu, nego pij po malo vina, zbog svoga želuca i čestih bolesti svojih" (1 Tim, 5, 23). Isti apostol Pavle je zabranio svom stadu da se "opija vinom" (Rim 14, 21).
"Ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom". (Ef 5, 18).
Na umerenost je pozivao i Sv. Jovan Zlatousti:
"Vino se daje da bude veselo, a ne da bude podsmeh; daje se da promoviše zdravlje, a ne poremećaj; da isceljuje nemoći tela, a ne da raslabljuje duh".
Takođe, ne zaboravite da telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom. Ako ne uzimamo alkohol (misleći da postimo) a ne idemo u crkvu, ništa nam ne koristi.
Sv. Jovan Zlatousti: "Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina... nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag... Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje".
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Sveti Teofan upućuje na protivrečnosti u ljudskom ponašanju, koje se ogledaju u tome da ljudi, iako svesni postojanja zla i greha, odbacuju istinu i biraju put samouništenja. Zanimljivo je i to što ljudi koji ne veruju, kao i oni koji su "strastoljupci", često odbacuju postojanje Satane i nečistih duhova, što je samo još jedno iskušenje koje dolazi od tame – to su, kako Sveti Teofan kaže, "nečisti duhovi“ koji obmanjuju ljude i šire mračnu, zabludnu filozofiju o svetu. Sveti Teofan tako upozorava na opasnost odbacivanja vere i duhovnih istina, naglašavajući da, iako ljudski um može biti obmanut, istina je uvek prisutna.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
