Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Obnova Hrama Svetog velikomučenika Pantelejmona u selu Milatkoviće kod Raške privodi se kraju, obasjana svetlošću Božije blagodati i molitvama vernika. Ovaj hram, koji ponosno stoji na uzvišenju, postao je svetionik ne samo za Crkvenu opštinu Trnava već i za ceo grad Rašku, duhovno okupljajući verni narod. Milošću Božjom, uz blagoslov arhiepiskopa i mitropolita žičkog Justina, nastavljeno je živopisanje ovog svetog mesta, koje svakim novim potezom kista oživljava Carstvo Nebesko na njegovim zidovima.
Ove godine je u toku treća faza oslikavanja. Nakon što su majstori već obradili kupolu i oltarski prostor, sada živopišu gornje i donje zone južnog i severnog zida. Pod rukama živopisca Gorana Ilića i njegovih saradnika, dar Božiji se izliva u prelepim ikonama, prenoseći vernicima viziju Božanske prisutnosti u svetu. Svaka scena, svaki svetac, svaka božanska figura odiše svetlošću večnosti i neprolaznosti, usmeravajući poglede ka Carstvu nebeskom i podsećajući na blagodat koja je prisutna među nama.
printskrin facebook
Hram Svetog Pantelejmona u selu Milatkoviće kod Raške
Ovaj hram je postao nadaleko poznat 2020. godine, kada je snimak čudesnog događaja – kako zvonik zvoni bez ljudske ruke - obišao svet. To nebesko znamenje podsetilo je vernike da je ovaj hram više od građevine. On je mesto čuda, mesto gde se nevidljiva ruka Božija dotakla sveta i ostavila znak svoje prisutnosti, pozivajući sve da verom, nadom i ljubavlju prigrle milost koju Sveti Pantelejmon, zaštitnik ovog hrama, daruje.
Danas, dok se živopis privodi kraju, ovaj hram ostaje tiho svedočanstvo Božijeg čuda, duhovna luka za sve koji traže mir i utehu, dok njegov zvonik, bilo da zvoni rukom ili Božanskom silom, nastavlja da poziva na molitvu i na veru koja nadilazi sve zemaljsko.
Nekoliko dana pre povlačenja iz javnog života u manastir, Elena Mazlu je sa svojim pratiocima na društvenoj mreži TikTok podelila svoju zadivljenost i poštovanje prema ikoni koja je na čudesan način neoštećena izneta iz velikog požara.
Kroz istoriju se prepliću ljubav i tragedija, a u središtu jedne od najznačajnijih priča stoji manastir Ljubostinja. Njegove relikvije neprocenjive vrednosti postale su meta neviđenog razbijništva.
Libanski narod se suočava sa neprestanim bombardovanjem i gubitkom sigurnosti, dok otac Justin iz Crkve Svetog Đorđa u prestonici Libana, opisuje bezizlaznost situacije i apeluje na molitvu za mir.
Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i zalaganju stručnjaka, započeti su urgentni radovi na očuvanju zidnog slikarstva iz 19. veka u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Bogatiću.
U svetu prepunom nevidljivih opasnosti vernici traže zaštitu od različitih vrsta magije. Važno je pročitati celu molitvu, a ne neku njenu skraćenu verziju jer jedino tako može doneti mir i duhovnu zaštitu svakom domu.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
