U hramu manastira Mesić čuva se čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, koja je novija, naslikana prema uzoru na čuvenu drevnu ikonu „Dostojno jest“, koja se nalazi u Kareji na Svetoj Gori Atonskoj. Mesićka ikona „Dostojno jest“ potiče iz 1803. godine. Iako nije poznato ko je naslikao ovu ikonu niti kako i kada je preneta u manastir, poznato je da Presveta Bogorodica kroz ovu ikonu projavljuje svoju čudotvornu silu, pomažući svim vernicima koji joj sa verom prilaze.
Od jeseni 2008. godine započela je unutrašnja obnova manastirskog hrama. Prvi korak bio je uvođenje podnog grejanja, a u proleće 2009. godine postavljen je novi ikonostas u duborezu, delo majstora Dragana Petrovića iz Beograda. Ikone na Carskim dverima oslikala je monahinja Nina (Trajkovska), nekadašnja sestra ovog manastira, koja je sada pri Ohridskoj arhiepiskopiji. Ikone Gospoda i Presvete Bogorodice delo su monahinje Arsenije iz manastira Grgetek na Fruškoj Gori, dok su ikone Dvanaest Aapostola, kompozicija Raspeća Hristovog sa ikonama Bogorodice i Svetog Jovana Bogoslova, kao i ikone Svetih đakona Avakuma i Nikanora na severnim i južnim dverima, zajednički rad monahinje Anastasije iz manastira Mesić i Draginje Lazarević, ikonopisca iz Beograda.
Svedočanstva vernika
Brojni vernici koji dolaze u manastir Mesić traže duhovni spas, moleći se za ispunjenje svojih iskrenih i čistih želja. Jedna od dirljivih priča je ona koja se tiče sredovečnog bračnog para, Radoja i Branke Nikolić, koji su kroz molitve u ovom manastiru pronašli put do ispunjenja svoje najveće želje – potomstva.
Radoje i Branka su u brak ušli nakon svoje četrdesete godine, uspešno gradeći karijere, ali bez nade u potomstvo. Iako su se lečili uz pomoć medicine, željeni rezultat nije dolazio. Onda su se okrenuli alternativnim metodama. Branka je, na preporuku, konzumirala grožđe sa Hilandara, što je podrazumevalo i post od 40 dana. U post su ušli u septembru, pričestili se u oktobru, a već u decembru, Branka je saznala da je trudna.
Od tada, Nikolići često dolaze u manastir Mesić, ne samo da bi se zahvalili Bogu za svoje dvoje dece, već i da bi se molili za zdravlje i spasenje svoje porodice.
- Nekada smo ovde dolazili da se molimo za potomstvo, a sada, sa našom decom, dolazimo da se molimo za zdravlje i spasenje, kažu oni sa zahvalnošću.
Još jedan dirljiv slučaj dolazi od Antonija Arasa, koji je kao šesnaestogodišnji mladić oboleo od teške bolesti.
-1994. godine su mi dijagnostikovali Non-Hodžkinov limfom. Lekari su rekli da to nije rak, ali da lečenje traje dugo. Dok sam bio u bolnici, doktor mi je zabranio posete, osim mami, koja je mogla da dođe na kratko. U bolnici su mi čitali molitvu, dok sam bio u groznici i lošem stanju. Nakon molitve, počeli su da rastu moji leukociti, a ja sam izašao iz bolnice potpuno izlečen, priča Antonije, koji je nakon ozdravljenja postao veroučitelj i psihoterapeut.
- Dolazak u manastir mi daje hrabrost i poverenje u Boga, da će sve biti u redu. Da budem na ovoj zemlji, pod ovim lepim suncem, i da uživam u svim darovima koje mi je Bog dao, dodaje on sa zahvalnošću.
Monahinje manastira Mesić često govore o tome da se pred ikonom Presvete Bogorodice događa preobražaj u srcima vernika. To nisu samo telesna isceljenja, već i duhovna, koja donose promena u životima ljudi, često lečeći grehovne navike i duhovne slabosti.
- Nisu to samo telesna iscelenja, ima i onih težih, koji se tiču naše duše i grehovnih navika, kaže jedna od monahinja, podsećajući nas da manastir nije samo mesto gde se leče bolesti tela, već i duše.
Na zapadnom zidu zvonika urađen je mozaik sa likom Svetog Jovana Krstitelja, dok su na manastirskoj kapiji sa spoljne strane postavljeni mozaici ikone „Dostojno jest“, a sa unutrašnje strane, mozaik sa likom Svetog Arhiđakona Stefana. Ovi mozaici delo su različitih umetnika.
Tokom 2009. godine, uz blagoslov episkopa banatskog Nikanora i trud igumanije Paraskeve, u manastiru je uređena i zimska kapela, posvećena prazniku Sveta tri jeraha.