U Banatskoj ravnici nalazi se ova svetinja u kojoj je ikona za koju mnogi tvrde da donosi isceljenja i čudesa.
U jugoistočnom delu Banata, gde ogranci šumovitih Karpata prelaze u Panonsku niziju, u dolini, leži Svetopretečev manastir Gore Mesićke, nazvan manastir Mesić, po istoimenom potoku koji izvire pod Crnim vrhom i protiče pored manastira.
Hram manastira Mesića posvećen je rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Vekovima je bio muški, a 1952. godine postaje ženski manastir. O postanku ove svetinje postoje dva predanja.
Prvo, starije, predanje kaže da je manastir sagrađen u prvoj polovini 11. veka, tačnije 1033. godine od strane učenika Svetog Kirila i Metodija. Drugo predanje govori da je manastir po dozvoli srpskih careva osnovao sveštenomonah Arsenije (Bogdanović) koji je došao iz Svete gore, iz manastira Hilandara 1225. godine, kada ga je Sveti Sava i postavio za igumana ovog manastira.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ova svetinja nalazi se svega desetak minuta od centra Vršca i u njoj je i ikona za koji mnogi tvrde da je čudotvorna, a prikazuje Bogorodicu sa malim Isusom Hristom u naručju.
U hramu manastira Mesić čuva se čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, koja je novija, naslikana prema uzoru na čuvenu drevnu ikonu „Dostojno jest“, koja se nalazi u Kareji na Svetoj Gori Atonskoj. Mesićka ikona „Dostojno jest“ potiče iz 1803. godine. Iako nije poznato ko je naslikao ovu ikonu niti kako i kada je preneta u manastir, poznato je da Presveta Bogorodica kroz ovu ikonu projavljuje svoju čudotvornu silu, pomažući svim vernicima koji joj sa verom prilaze.
Od jeseni 2008. godine započela je unutrašnja obnova manastirskog hrama. Prvi korak bio je uvođenje podnog grejanja, a u proleće 2009. godine postavljen je novi ikonostas u duborezu, delo majstora Dragana Petrovića iz Beograda. Ikone na Carskim dverima oslikala je monahinja Nina (Trajkovska), nekadašnja sestra ovog manastira, koja je sada pri Ohridskoj arhiepiskopiji. Ikone Gospoda i Presvete Bogorodice delo su monahinje Arsenije iz manastira Grgetek na Fruškoj Gori, dok su ikone Dvanaest Aapostola, kompozicija Raspeća Hristovog sa ikonama Bogorodice i Svetog Jovana Bogoslova, kao i ikone Svetih đakona Avakuma i Nikanora na severnim i južnim dverima, zajednički rad monahinje Anastasije iz manastira Mesić i Draginje Lazarević, ikonopisca iz Beograda.
Brojni vernici koji dolaze u manastir Mesić traže duhovni spas, moleći se za ispunjenje svojih iskrenih i čistih želja. Jedna od dirljivih priča je ona koja se tiče sredovečnog bračnog para, Radoja i Branke Nikolić, koji su kroz molitve u ovom manastiru pronašli put do ispunjenja svoje najveće želje – potomstva.
Radoje i Branka su u brak ušli nakon svoje četrdesete godine, uspešno gradeći karijere, ali bez nade u potomstvo. Iako su se lečili uz pomoć medicine, željeni rezultat nije dolazio. Onda su se okrenuli alternativnim metodama. Branka je, na preporuku, konzumirala grožđe sa Hilandara, što je podrazumevalo i post od 40 dana. U post su ušli u septembru, pričestili se u oktobru, a već u decembru, Branka je saznala da je trudna.
Od tada, Nikolići često dolaze u manastir Mesić, ne samo da bi se zahvalili Bogu za svoje dvoje dece, već i da bi se molili za zdravlje i spasenje svoje porodice.
- Nekada smo ovde dolazili da se molimo za potomstvo, a sada, sa našom decom, dolazimo da se molimo za zdravlje i spasenje, kažu oni sa zahvalnošću.
Još jedan dirljiv slučaj dolazi od Antonija Arasa, koji je kao šesnaestogodišnji mladić oboleo od teške bolesti.
-1994. godine su mi dijagnostikovali Non-Hodžkinov limfom. Lekari su rekli da to nije rak, ali da lečenje traje dugo. Dok sam bio u bolnici, doktor mi je zabranio posete, osim mami, koja je mogla da dođe na kratko. U bolnici su mi čitali molitvu, dok sam bio u groznici i lošem stanju. Nakon molitve, počeli su da rastu moji leukociti, a ja sam izašao iz bolnice potpuno izlečen, priča Antonije, koji je nakon ozdravljenja postao veroučitelj i psihoterapeut.
- Dolazak u manastir mi daje hrabrost i poverenje u Boga, da će sve biti u redu. Da budem na ovoj zemlji, pod ovim lepim suncem, i da uživam u svim darovima koje mi je Bog dao, dodaje on sa zahvalnošću.
Monahinje manastira Mesić često govore o tome da se pred ikonom Presvete Bogorodice događa preobražaj u srcima vernika. To nisu samo telesna isceljenja, već i duhovna, koja donose promena u životima ljudi, često lečeći grehovne navike i duhovne slabosti.
- Nisu to samo telesna iscelenja, ima i onih težih, koji se tiču naše duše i grehovnih navika, kaže jedna od monahinja, podsećajući nas da manastir nije samo mesto gde se leče bolesti tela, već i duše.
Na zapadnom zidu zvonika urađen je mozaik sa likom Svetog Jovana Krstitelja, dok su na manastirskoj kapiji sa spoljne strane postavljeni mozaici ikone „Dostojno jest“, a sa unutrašnje strane, mozaik sa likom Svetog Arhiđakona Stefana. Ovi mozaici delo su različitih umetnika.
Tokom 2009. godine, uz blagoslov episkopa banatskog Nikanora i trud igumanije Paraskeve, u manastiru je uređena i zimska kapela, posvećena prazniku Sveta tri jeraha.
Obraćanje Bogu vršimo putem molitva, a usredsređujući se na reči i komunikaciju sa Svevišnjim u našim srcima stvaramo osećaj mira i neizmerne zahvalnosti.
Manastir u Brankovini je bogata riznica relikvija, ali i mesto gde su sahranjeni srpski velikani, među kojima je i Desanka Maksimović. U to mesto je došla kao beba, a želja joj je bila da je tu i sahrane.
Liturgiju je služio mitropolit dalmatinski Nikodim koji je u nadahnutoj besedi posle bogosluženja pozvao verne da slede primer apostola Luke, čitaju sveto Jevanđelje i primenjuju njegove zapovesti, uz nadu da će hram biti obnovljen u narednim godinama.
Ova molitva je poziv na smirenje i pokajanje, kroz koje se predajemo Bogu i tražimo oprost, milost i snagu da nastavimo svojim putem sa čistim srcem i dušom.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Llepa, mala crkva kompletno je izgrađena od drveta! Kažu da je korišćen norveški beli bor i čamovina, pa čitava bogomolja svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih svetinja.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Manastir Rukumija je prema legendi podignut na mestu gde su nesrećnu devojku Jelicu pogubila braća. Tu se danas dešavaju čuda, kojima svedoče brojni vernici.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
