Sveštenik Miroslav Vasić objasnio je pravoslavnu praksu Božićnog posta. On ističe važnost njegove duhovne dimenzije, koja je jednako bitna kao i telesna.
Pravoslavni vernici danas su započeli Božićni post, a sveštenik Miroslav Vasić je objasnio kako se pravilno vrši ovaj post.
U našem pravoslavnom svetu postoje četiri višednevna posta, što znači da se više dana u kontinuitetu posti, a imamo i takozvane jednodnevne postove, to jest, sredu i petak u toku cele jedne godine.
- Suština posta jeste obnavljanje čovekovog bića, čovekove ličnosti u zajednici sa Hristom Bogom – rekao je Vasić.
Objasnio je u kakvoj su vezi telesna dimenzija posta, u vidu suzdržavanja od namirnica životinjskog porekla, i duhovna dimenzija.
- Kada govorimo o postu, čućemo najčešće kako neko posti strože ili manje strogo. Ali uglavnom se ti odgovori svode na telesni post. Na primer koju hranu upotrebljavamo, kako ćemo postiti sredom ili petkom, da li smo postili sedam dana ili više dana itd. Međutim, zaboravljamo da post ima i drugu svoju dimenziju.
- To je duhovna kategorija, duhovna strana posta, gde sam čovek pokušava na neki način da sve svoje greške, sve svoje loše navike ispravi. I tu, naravno, ako pogledamo u okviru prvog odgovora što smo upravo rekli, ako pogledamo da čovek obnavljajući sebe u zajednici sa Bogom, traži iskonsku istinu, iskonsku pravdu, iskonsku ljubav u sebi, videćemo da je neophodno da imamo ljubav prema bližnjemu. Da opraštamo, da činimo sva ona dobra dela koja zaista krase nas hrišćane i naš hrišćanski život – rekao je sveštenik.
Imao je i savet za one koji iz zdravstvenih razloga nisu u mogućnosti da se pridržavaju posta tokom svih dana.
- Post nije mehanizam, pa da mi odredimo da moramo baš na takav i takav način postiti kako fizički, tako i duhovno. Naše snage su različite. Svako od nas ima drugačiju snagu i u telesnom smislu posta i u duhovnom. Stoga crkva nikada nije odbacivala nikoga ko ne može da posti u ovom telesnom smislu. Stoga bolesni, trudnice i svi oni koji nisu u stanju da poste, naravno da se oslobađaju posta. Ali to ih ne udaljava od one druge strane posta, gde čineći dobra dela, u ljubavi prema bližnjemu i prema Hristu za dobijeno carstvo Božije - zaključuje sveštenik Miroslav Vasić.
Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga... Iz toga proizilazi i bludni život, kaže otac Gojko.
Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
Počeo je Božićni post koji traje 40 dana, a na pitanje mnogih vernika da li uzdržanje mogu da nastave ukoliko se omrse, odgovor je dao Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka.
Sveštenik StevanJovanović je rekao da je post, pre svega, vežbanje u uzdržanju navodeći da su danas ta vežba i askeza potrebnije više nego ikada.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Veliki uskršnji post počeo je u ponedeljak, 3. marta, i trajaće do 20. aprila
Na snimku se vidi grupa ljudi koja, kao da sedi za trpezom, obeduje hranu postavljenu na nadgrobnu ploču, koja je prekrivena stolnjakom.
U svom „Posnom kuvaru” monahinja manastira Rukumija je sakupila recepte za pripremu ukusnih jela na vodi i ulju, a priredila je i knjigu u kojoj su saveti kako da se preživi u prirodi, kao i mnoge duhovne pouke.
Uoči Božićnog posta, koji počinje 28. novembra, podsećamo se svetiteljevih reči o važnosti uzdržanja, koje nije samo odricanje od telesnih užitaka, već i pročišćavanje misli, dela i tela kroz ljubav i milostinju.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
