Srpska pravoslavna crkva/Youtube/ST/Vladimir LukićSveštenik Stevan Jovanović
Sveštenik StevanJovanović je rekao da je post, pre svega, vežbanje u uzdržanju navodeći da su danas ta vežba i askeza potrebnije više nego ikada.
Pravoslavni vernici danas su započeli Božićni post koji se završava 7. januara, a sveštenik Stevan Jovanović je istakao da post nije samo uzdržavanje od mrsne hrane već i prepoznavanje svojih slabosti, molitva i činjenjenje dobrih dela.
On je rekao da je Božićni post po dužini trajanja drugi po redu, a po strogosti blaži od Vaskršnjeg posta.
DA LI POSTITE BOŽIĆNI POST?
Anketa
Jovanović je rekao da je post, pre svega, vežbanje u uzdržanju navodeći da su danas ta vežba i askeza potrebnije više nego ikada.
- Danas živimo u berićetu, imamo svega i svačega, oprhvani smo svim i svačim. U mnogim stvarima pronalazimo zadovoljstvo i zbog toga često zaboravljamo neke jednostavnije, kao što su briga ili radost drugog čoveka - kazao je on.
Kako je naveo, ako tako sagledavamo stvari, onda ćemo biti svesni da nam je potreban post kao vežbanje u uzdržanju, podsećajući da post nije u hrani, nego u stvarima koje čine našu svakodnevnicu.
- To mogu da budu stvari koje se tiču gledanja interneta, boravka na društvenim mrežama, ako neko ima lošu naviku klađenja, kockanja, konzumiranja alkohola i duvana. Sve one stvari koje nam predstavljaju porok, a koje su nam jedno vreme predstavljale zadovoljstvo, sada su navika koje se teško odričemo - naveo je on.
shutterstock.com
Post nije samo odlaganje unosa mrsne hrane, već i čišćenje od poroka.
Napomenuo je da je grehe, koje nazivamo svakodnevnim i najmanje bitnim, najteže otkloniti, poput ogovaranja i savetuju da se ne svađamo sa drugima i da ne psujemo. Ukazao je da je post uspeo onda kada čovek kod sebe počne da prepoznaje slabosti koje nije prepoznavao ranije.
On ističe da postom postajemo svesni svoje nemoći dodajući da u čoveku rađa iskrenu potrebu da se moli Bogu.
- Zato što kada postanemo svesni da mnoge stvari koje su duboko ukorenjene u nama ne možemo da pobedimo nekom samodisciplinom, počinjemo da se obraćamo Bogu za pomoć i dobijamo drugu vrlinu koja ide zajedno sa postom, a to je molitva - kazao je on.
Istakao je da su Sveti oci govorili da su post i molitva "dva krila koja čoveka uzvode Bogu".
S obzirom na to da pojedinci ne poste svih 40 dana, nego izaberu nedelju, objašnjava da crkva ne ispituje savest drugih ljudi, a da je posao sveštenika da posvedoči i pozove ljude da sami ispitaju svoju savest.
- Ljudi treba da sagledaju svoje moći i nemoći i da onda razmisle da li je to što rade neka vrsta ugađanja sebi i neka vrsta snishođenja. Ako jeste, treba da se tome usprotive, jer je to takođe jedna strast u čoveku - rekao je Jovanović objašnjavajući da pojedinci poste prvu, treću ili poslednju nedelju zato što hoće samo da umire svoju savest.
Youtube/Tanjug TV
Sveštenik Stevan Jovanović
Poručio je da je bolje postiti ceo post nego ga skraćivati dodavši da ipak onaj ko ne može da izdrži ceo post, bolje je i da posti jednu nego nijednu nedelju.
Pravila za pričešće
SPC
Pričešće
Kada je reč o pričešću, pravilo važi da svi pravoslavni hrišćani koji poste, mogu da se pričeste svaki put kada se služe sveta liturgija.
- Bilo koji da je praznik, crveno slovo, ljudi mogu da se pričeste, ali to ne podrazumeva da se post prekine. Na primer, neko misli, ako ja postim dve nedelje, posle njih se pričestim i prekidam post. Ne, post se nastavlja svih sedam nedelja i u tom periodu, kada su liturgije, svaki hrišćanin koji posti ima pravo da se pričesti - poručio je on.
Kada je reč o ishrani i pravilima posta, Jovanović objašnjava da subotom i nedeljom može da se jede riba, a radnim danima kombinovano - ulje i voda u zavisnosti od nedelje do nedelje ili od praznika do praznika.
- Ponedeljkom i sredom, kao i sredom i petkom posti se na vodi, ostalim danima na ulju, a vikendom na ribi - kazao je on.
shutterstock.com
Posna hrana
Neposredno pre pričešća, na primer od ponoći 6. januara do ujutru na Božić, drži se takozvani evharistijski post odnosno post pred sveto pričešće kada se ništa ne jede i ne pije.
- Pre pričešća, ništa se ne jede i ne pije. Izuzimaju se bolesni, recimo, srčani bolesnici ili oni koji uzimaju terapiju jer to ne spada u post pred sveto pričešće jer se podrazumeva da ta osoba mora da popije lekove -objasnio je on.
Prema njegovim rečima, kada govorimo o pravilima posta, treba da imamo na umu da su napisana za monašku zajednicu.
- Mi koji primenjujemo ta pravila, a koja su važila pre svega za monašku zajednicu, treba da budemo svesni svojih slabosti, nemoći i da nađemo pravu meru kako nam post ne bi postao teret - rekao je on.
Priprema za Hristovo rođenje
Pravoslavni vernici se ovim postom pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika - Božića. Podrazumeva 40 dana uzdržavanja od mrsne hrane i alkohola, ali i grešnih dela, misli i želja.
Sveštenik objašnjava da umesto da manje mislimo o hrani, u vreme posta mi više mislimo o njoj. Savetuje da je za one koji se bave teškim fizičkim poslovima ili one koji nisu navikli na režim posta, prava stvar da izdrže post pa makar on bio i samo na ribi i ocenjuje to kao veliki uspeh. Za one koji su uvežbani u tome, koji su navikli na režim posta, savetuje da ispoštuju njegova pravila jer, kako je rekao, od njih će imati koristi.
- Pre svega, osetiće se radosno zato što su postigli nešto važno, a danas se nije lako odreći bilo čega, pogotovo ne hrane. Hrana je naša prva želja još od rođenja, ona je naše prvo zadovoljstvo koje je duboko usađeno u nas - naveo je Jovanović.
printskrin youtube/ Utopian Walks
Najteže je odreži se hrane, to je zadovoljstvo ukorenjeno u nas.
Dodao je da ukoliko smo u stanju da se smirimo i da iskontrolišemo svoje primarno zadovoljstvo, onda imamo mnogo veće šanse da ćemo uspeti da iskontrolišemo i neka druga zadovoljstva odnosno da ćemo uspeti da odolimo nekim drugim iskušenjima koje nas u stvari sputavaju i čine naš život manje kvalitetnim. Svrha posta jeste sjedinjenje sa Hristom.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama da bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Uoči Božićnog posta, koji počinje 28. novembra, podsećamo se svetiteljevih reči o važnosti uzdržanja, koje nije samo odricanje od telesnih užitaka, već i pročišćavanje misli, dela i tela kroz ljubav i milostinju.
Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
Počeo je Božićni post koji traje 40 dana, a na pitanje mnogih vernika da li uzdržanje mogu da nastave ukoliko se omrse, odgovor je dao Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
