Otac Željko Marković jednom prilikom je govorio o tome kako naše misli mogu uticati na zdravlje, navodeći primer stvaranja čira na želucu zbog nakupljenih negativnih emocija.
Psihosomatske bolesti su telesne bolesti koje nastaju zbog psihičkih faktora, pri čemu stres igra ključnu ulogu. Dugotrajna izloženost stresu može poremetiti telesne funkcije, što na kraju dovodi do oštećenja tkiva. Emocionalni faktori, poput besa, straha i tuge, smatraju se presudnima za razvoj ovih bolesti.
Još u vreme Hipokrata i Sokrata postojala je svest da snažne emocije mogu izazvati telesne smetnje. Početak psihosomatske medicine označava rad psihijatra Francea Aleksandera u Americi početkom 20. veka.
U najčešće psihosomatske bolesti ubrajaju se kardiovaskularne i gastrointestinalne među koje spada i čir na želucu.
Printscreen/Youtube/СВЕТОСАВСКА БАШТА
Otac Željko Mitrović
Otac Željko Marković jednom prilikom je govorio o tome kako naše misli mogu uticati na zdravlje, navodeći primer stvaranja čira na želucu zbog nakupljenih negativnih emocija. On je isticao važnost smirenih, blagih misli, jer su zle misli te koje nas razaraju, ali i opraštanje.
Prema njegovim rečima, kroz pokajanje, molitvu i ispovest možemo očistiti dušu, što ima pozitivan uticaj na naše zdravlje, uključujući i prevenciju telesnih bolesti.
- Treba da se potrudimo da budemo ljudi. Starac Tadej stalno je ponavljao: "Kakve su ti misli takav ti je život". Nemoj svoje misli da daješ nikome, nemoj da dozvoliš da uđe zlo u tebe, pomisao takva, ona ćete razarati, misli moraju da budu tihe, blage, svima od srca da se oprosti. Onda će i Bog nama oprostiti. Onda će i nama biti lakše na duši. Biće lakše čoveku da oprosti, da pređe preko mnogih nepravdi i reči, misli i pomisli nego da ih zadržava u sebi. Onda se čovek jedi, grize u sebi, i pričao je profesor Jerotić, odatle problem sa čirašima. Stari narod je čir na želucu žvao grizlica, jer se kaže grize, sam u sebi. Čovek kroz pokajanje, post i molitvu, kroz ispovest, koju smo takođe zaboravili, sve to izbacuje napolje - pričao je otac Željko Marković.
U vremenu kada je stres postao nezaobilazan deo svakodnevnog života, mudrost počivšeg vitovničkog monaha pruža jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako da postignemo unutrašnju ravnotežu i izlečenje kroz veru, post i ispovest.
Sveti Teofan u svojoj misli za 23. sredu po Pedesetnici naglašava važnost molitve, ali i mudrost u načinu na koji Gospod odgovara na njih. On koristi lik zemaljskog oca kao primer, koji svojim detetu nikada ne bi dao kamen umesto hleba, niti zmiju umesto ribe. Na isti način, Gospod, kao Otac nebeski, ne bi dao nešto što nije za nas dobro, čak iako nam to u trenutku izgleda kao nešto što želimo ili što nam je potrebno. Često nam se može činiti da tražimo ono što je najbolje, ali Gospod, koji vidi širu sliku, zna da to što želimo može biti škodljivo za nas.
Ono što je zajedničko u oba slučaja jeste vera koja pokreće molitvu – vera koja dolazi iz dubine srca, a ne samo sa spoljašnjim gestovima ili rečima. Sveti Teofan podseća da prava molitva nije u spoljašnjoj formi, već u duhovnoj snazi koju nosi. Ponekad se može čuti da se neko moli, ali molitva "nije uslišana". Međutim, sveti Teofan poziva na upornost i trud, jer će prava molitva, koja je ispunjena verom, sigurno doći do Gospoda i biti uslišana. Kroz svoja molitvena pravila, Crkva nas vodi ka tome da postignemo tu duboku, istinsku molitvu, koja neće ostati bez odgovora. Na kraju, najvažnije je da duhovno napredujemo i da se trudimo da naše molitve postanu iskrene i potpune, jer jedino takve molitve dostižu svoj cilj i donose duhovnu isceljenja.
Povodom trideset četvrte godišnjice arhijerejske hirotonije poglavara kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, duhovni vođa SPC je uputio čestitke, ističući njegovu ulogu dobrog pastira i pozivajući na molitvu za mir.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
