Za razliku od tela, koje je prolazno, duša je besmrtna, stvorena od Boga i upućena na večnost.
U pravoslavnoj hrišćanskoj misli, duša se smatra nevidljivim, ali najdubljim i najvažnijim delom čoveka. Ona je nosilac identiteta, mesto gde se susreću um, volja i osećanja – duhovno središte kroz koje čovek komunicira sa Bogom.
Za razliku od tela, koje je prolazno, duša je besmrtna, stvorena od Boga i upućena na večnost.
Duša nije samo apstraktan pojam ili poetski izraz – ona je realnost koja nadilazi materijalno i dotiče ono što nazivamo savest, moralni osećaj dobra i zla.
U pravoslavlju, savest se često vidi kao glas Božji u čoveku, kao unutrašnje svetlo koje ga vodi kroz tamu iskušenja. Zato se čovek poziva da živi u skladu sa njom – ne zbog straha od kazne, već zbog brige za ono najdragocenije u sebi.
Kada se čovek oglušuje o taj unutrašnji glas, narušava ne samo svoju etičku čistotu, već ranjava i samu dušu. Svaka odluka koja ide protiv tog tihog, ali upornog glasa, ostavlja trag u duhovnom biću čoveka. Iako naizgled nevidljivo, to narušavanje može postati izvor dubokog unutrašnjeg nemira.
Zato pravoslavna duhovnost snažno naglašava čuvanje unutrašnjeg mira, post, molitvu i ispovest kao načine da se duša očisti i obnovi. Duša nije samo deo čoveka – ona jeste čovek. I njen mir, čistoća i usmerenost ka dobru, odražavaju istinsko dostojanstvo ljudske ličnosti.
Sveti Tihon Zadonski je u jednoj svojoj misli otkrio kako povređujemo svoju dušu.
"Izbegavaj da radiš ono što ti savest brani, da ne bi, povređujući svoju savest, povredio svoju dušu".
To stanje nije samo slabost, već prostor kroz koji ulazi čitava vojska drugih grehova.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
Sve što pripada ovom svetu podležno je kvarenju i nestajanju, dok duhovna stvarnost ostaje trajna i istinska.
Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.
Na molitvenom pomenu za 3.267 nevino stradalih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča, patrijarh je poslao snažnu poruku o praštanju, jedinstvu i pobedi dobra nad zlom
Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike.
Izjava dolazi kao odgovor na javni apel ukrajinskog ambasadora u Bukureštu, Igora Prokopčuka, koji je zatražio da Rumunija zvanično prizna raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine.
Za razliku od tela, koje je prolazno, duša je besmrtna, stvorena od Boga i upućena na večnost.
Na godišnjem pomenu blaženopočivšem patrijarhu Vikentiju, vernici su se prisetili njegovog teškog života, mudrog vođstva u komunističkim vremenima i nerazjašnjene smrti, koja je ostala tiha tajna srpske crkvene istorije.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Uspeh nije rezervisan samo za one koji uvek pobeđuju, već za one koji se nikada ne predaju.
Duboki uzdasi ka Gospodu, koje je zapisao Sveti Tihon Zadonski, patrijarh moskovski, ostaju večno utočište za one koji traže milost, utehu i snagu da koračaju stazom vere.
Dimitrije Avdejev, kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina iskustva, smatra da mnogi psihički poremećaji potiču od grešnog načina života, odnosno od strasti i poroka koji duboko ukorenjuju dušu čoveka.
Sveti Teofan nas poziva na pokajanje i čišćenje savesti. Suze pokajanja su, prema njegovim rečima, lek koji briše tragove naših grehova, uklanjajući ih i omogućavajući nam novi početak. Ako ne činimo pokajanje, na kraju će se naša savest oglasiti na Sudu Božijem, kada će svako od nas biti suočen sa sopstvenom odgovornošću i ispravnošću svojih dela. Sud će biti neopoziv, jer će svako sam sebe osuditi. Poruka je jasna: dokle god imamo vremena, treba da se trudimo da očistimo svoje srce i savest.
Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike.
Izjava dolazi kao odgovor na javni apel ukrajinskog ambasadora u Bukureštu, Igora Prokopčuka, koji je zatražio da Rumunija zvanično prizna raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine.
Ova saznanja bacaju novo svetlo na to kako svest može da postoji u trenucima kada je srce prestalo da kuca.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Jedini stanar manastira je otac Serapion. Pre tri godine je došao iz Dečana sa namerom da obnovi manastir i oživi duhovni život ovog mesta.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Nakon što ga je stari sveštenik saslušao poručio mu je šta treba da radi.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Jedini stanar manastira je otac Serapion. Pre tri godine je došao iz Dečana sa namerom da obnovi manastir i oživi duhovni život ovog mesta.
Pravoslavni duhovnici nas podsećaju da molitva za oca i majku nije samo znak ljubavi, već i najlepši dar koji pred Bogom uzvraćamo onima koji su nam udahnuli život.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
