Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Posle praznične trpeze, kada prostor u frižideru još zauzima ono što je preostalo posle gozbe, a kuća miriše na tamjan, pečenje i sveće koje su dogorele do kraja, uvek posebno prija nešto skromno, tiho i domaćinski. Takav je i ovaj kolač - lagan, sočan i nenametljivo sladak, kao stvoren da smiri nepce posle teških torti i bogatih poslastica. Izvučen iz stare bakine sveske, one požutele od vremena i mrlja od testa, ovaj recept za pitu od jabuka i pudinga nosi u sebi više od ukusa: nosi strpljenje, porodično pamćenje i onu posebnu toplinu kojom su se nekada, uz praznike, okupljali svi oko stola. To je kolač koji se ne pravi da zadivi, već da obraduje - baš onako kako i dolikuje danima u kojima se radost deli tiho i iskreno.
Sastojci
• tri jabuke
• kesica praška za pecivo
• 160 grama šećera
• dve kesice praška za puding od vanile
• tri jaja
• 160 mililitara mleka
• dva paketića vanilin-šećera
• 260 grama maslaca
• prstohvat soli
• 240 grama brašna
Freepik
Pita od jabuka i pudinga
Priprema
Zagrejte rernu na temperaturu od 180 do 190 stepeni Celzijusa, a pleh za pečenje blago premažite maslacem. Zatim umutite maslac zajedno sa vanilin-šećerom, običnim šećerom i prstohvatom soli dok smesa ne postane penasta. Postepeno umešajte jaja u smesu.
Nakon toga dodajte brašno, prašak za pecivo i prašak za puding od vanile, pa dobro promešajte pre nego što postepeno dodate mleko.
Operite jabuke, zatim ih oljuštite i isecite na komade po želji. Potom lopaticom umešajte komadiće jabuke u testo. Na kraju testo sa jabukama prebacite u pravougaonu posudu i pecite na srednjoj prečki rerne od 40 do 50 minuta.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve i američki izaslanik Paolo Zampoli otvorili su teme poverenja, identiteta i buduće saradnje, u razgovoru koji je spojio dve perspektive i dva pristupa savremenim odnosima.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Razgovor sa Dominikom Kros u Beogradu doneo je fokus na bezbednost, zaštitu svetinja i svakodnevni život ljudi, uz poruku da međunarodni akteri moraju imati aktivniju ulogu u očuvanju prava svih zajednica i stabilnosti regiona.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Posle molitve u Pridvornom hramu razmotreni su izveštaji o radu, potvrđeni rezultati i definisani planovi koji će usmeriti administrativne i finansijske aktivnosti u narednom period
