Jednostavan recept od nekoliko sastojaka donosi osećaj lakoće i vraća ravnotežu posle obilnih obroka, baš onako kako su to radile nekadašnje domaćice.
Posle prazničnih ili slavskih dana ispunjenih bogatom trpezom, kada su obroci obilovali jakim jelima i mirisima, u starinskim domovima uvek je postojala potreba za merom i smirenjem. Tada na red dolaze jednostavna, gotovo zaboravljena jela, koja ne traže mnogo, a pružaju ono najvažnije - lakoću i spokoj.
Pamuk čorba je upravo takva: nežna, blaga i nenametljiva, kao kratki predah između zalogaja koji su prethodili. Njen suptilan ukus vraćaju ravnotežu, podsećajući na vreme kada se kuvalo strpljivo i sa osećajem za ritam života, u kojem se znalo kada se uživa, a kada se telo umiruje.
U toj skromnoj kombinaciji mleka, jaja i putera krije se više od recepta - gotovo jedno malo pravilo življenja, u kojem se i posle najveće gozbe traži mera i lakoća. Zato je pamuk čorba često bila prvi tanjir posle praznika ili krsne slave: da zagreje, da umiri i da polako pripremi za nastavak obroka, bez težine i prenaglašenosti.
1 litar mleka
Mleko i puter stavite da provre, a jaja penasto umutite i u njih dodajte brašno. Jaja i brašno treba umutiti tako da smesa bude bez grudvica, pa posoliti. Lagano dodajte u mleko, uz neprestano mešanje, i ostavite da prokuva.
Pamuk čorba se služi topla, a za nešto bogatiji ukus možete je posuti seckanim peršunom ili začinskim biljem po sopstvenom ukusu.
Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir. Uz ovo jelo jednostavna trpeza postaje mala svečanost u danima kada crkveni tipik dozvoljava mrsnu hranu. Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana. Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
2 kašike brašna
2 kašike putera
2 jaja
kašičica soli
malo svežeg lista peršuna
Freepik
Priprema
Savet
Mrsni recepti
12:44 | 06.02.2026
EVO KAKO SU BAKE OD OSTATAKA KORA PRAVILE ZALOGAJ KOJI SE PRVI TRAŽIO: Pitice koje unose radost i toplinu u svaki dom
Mrsni recepti
13:12 | 10.02.2026
BAKINE ROLNICE OD PILETINE I KROMPIRA MORATE PROBATI: Detaljan recept, korak po korak, koji donosi radost u celu porodicu
Mrsni recepti
12:54 | 15.02.2026
SAVRŠENO SOČNE ĆUFTICE U STARINSKOM BELOM SOSU: Jednostavan ručak koji vraća miris doma i okuplja porodicu oko stola
Mrsni recepti
12:13 | 19.04.2026
STARINSKA TAGARICA KOJA SE KRČKA POLAKO, A NESTAJE SA STOLA ZA TREN: Porodični ručak čiji se ukus zauvek pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.
Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
Kada se pojave nemir, praznina i nezadovoljstvo, ljudi često traže uzrok u okolnostima i drugima, ali svetogorski starac ukazuje na dublji razlog i poziva na unutrašnje preispitivanje.
Odbijen zahtev za oslikavanje lika blaženopočivšeg poglavara SPC, uz obrazloženje da bi predstavljao verski simbol u javnom prostoru.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Drevna tradicija Svete Gore donosi recept za letnju poslasticu sa medom, vanilom, bademima i suvim voćem koju možete napraviti u svom domu.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
