KOLAČI NA VODI I POSNI DELIKATESI: Domaćice se otimaju za recept mati Atanasije, evo kako da napravite posnu paštetu

Kad probate babure punjene šargarepom, paštetu s orasima, oblande s alvom ili neke druge od stotinak jednostavnih jela pripremljenih na način kako je to radila monahinja Atanasija iz manastira Rukumije, uverićete se da i hrana za vreme posta može biti i ukusna, i raznovrsna, i hranljiva.

Osim što ta mnoga jela priprema, monahinja ih je sve sabrala u sveščicu formata crkvenog kalendara. Kuvari monahinje Atanasije, iako nisu nastali iz komercijalnih pobuda, stigli su u mnoge pravoslavne domove i tako postali jedno od najtraženijih izdanja na našim prostorima.

youtube/Nina Martinović Armbruster

 

Kako je i sama monahinja pričala priprema posnih jela nije koplikovana, kako to može nekom zvučati.

- Rečeno mi je da u vreme posta na vodi tamo gde ide ulje sipam vodu, i umesto mleka takođe vodu, a umesto jaja da dodam kvasac. Posle se samo nadograđuje. U početku smo recepte rukom prepisivali, onda smo ih kopirali. Zatim sam rešila da ih saberem u knjižicu i počela da poklanjam, ali se dešavalo da ih i ne pogledaju, pa sam krenula da ih pozajmljujem, i to se pokazalo uspešnije. Kuvare sam slala svim ženskim manastirima. Tako su, malo-pomalo, našli svoj put do vernika i svih koji su hteli da obogate svoj jelovnik.

Kuvala, beležila i „prelamala”

youtube/Nina Martinović Armbruster

 

Na pitanje zašto su kuvari malog formata, monahinje je rekla da je želela da budu pri ruci, u džepu kecelje, laki za rukovanje, što jeftiniji, kako bi ih svi mogli priuštiti.

Prvi „Kuvar posnih jela na vodi, žive nekuvane hrane, kolača na vodi i napitaka” štampan je 1997. godine na preko 60 strana.

U njemu su i saveti kako se naklijavaju semenke pšenice, pirinča i suncokreta, kako se prave kolači na vodi, boza i crno pivo... kao i niz uputstava u vezi s postom.

- Mnogi recepti su manastirski, ima dosta i onih koje sam zapisala od ovdašnjih žena koje su vredne domaćice. Stig je bogat kraj, pa otud i ukusne torte čak i na vodi, u koje se umesto brašna stavljaju mleveni orasi. Ima i recepata koje sam preuzela iz čuvenog „Patinog kuvara” i prilagodila današnjim mogućnostima - pričala je za života ova mudra monahinja.

youtube/Nina Martinović Armbruster

 

Interesovanje je raslo, pa su usledila i nova izdanja: „Čorbe, variva i ostala jela na ulju”, „Jela od ribe”, „Posni kolači”...

- Rukovodila sam se potrebama vernika u želji da im na svaki način pomognem i olakšam ne samo pripremanje jela u dane posta, već i da dam odgovor na mnoga pitanja, posebno kada je reč o slavama, jer su one jedno vreme bile zanemarene - navodi monahinja Atanasija, koja ne samo da je sakupila brojne recepte, već je naučila i sve o kompjuterskoj pripremi knjige za štampu.

- Bilo mi je nezgodno da svaki čas zanovetam, tražim da se doda, promeni... Sela sam i naučila da radim sama, tako da danas manastir Rukumija ima, pored kuvara, i druga izdanja verskog sadržaja. Među najtraženijim knjigama je i „Kako da slavimo krsnu slavu: Jelovnik posnih jela i predjela”.

Obeležja krsne slave su kolač, sveća, vino i žito, sve preko toga je u skladu s tim koliko ko može. Slava se slavi kod kuće, gosti dolaze da čestitaju, posede i popričaju. Čuje se nešto od starijih ljudi, nauči. To je jedna lepa i uzvišena svečanost, a ne veselje, zato ne treba da se zasedne.

"Oličenje naše površnosti je da sve pretvorimo u gozbu", objasnila je monahinja davnih dana.

Manastir Rukumija

Wikipedia

Veruje se da poreklo imena manastir nosi po lekovitom izvoru, koji se tu nalazio. Pošto bi došli na jedan od dva izvora, vernici bi prvo prali ruke, a zatim se umivali i molili Bogu za zdravlje.

Manastir Rukumij je podignut na istočnoj strani Sopotske grede, koja se spušta gotovo na samu obalu Mlave, a na mestu sa koga pogled seže mlavskom ravnicom sve do Dunava. Ktitor današnje crkve, podignute 1825. godine na istom mestu, bio je knez Miloš. Crkva je posvećena svetom Nikolaju. Tek 1953. godine je pri njoj osnovan i ženski manastir. 

Ovde su bile dve svetinje: svete mošti Martirija Sinaita (bio je jedan od 300 monaha sa Sinaja, koji su u srednjem veku ovamo stigli da ojačaju veru Hrista) i ruka svete mučenice Jelice (na kivotu). I mošti i ruka su nestale, ostao je samo kivot, iznad koga se i danas čitaju molitve za zdravlje i porod. Ovde se mnogo toga pozitivnog dogodilo, što je mati Atanasija zabeležila u knjizi „Čuda Božja naših dana”.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara