U skromnosti kukuruznog zrna i jednostavnosti pripreme krije se bogatstvo koje je vekovima grejalo trpeze naših predaka, a danas, u vreme posta, podseća da se najdublja uteha često nalazi u najskromnijem obroku.
U skromnim domovima naših predaka, palenta je zauzimala časno mesto na trpezi – jednostavna, a bogata, pripremana od onoga što zemlja daje u izobilju: kukuruza. Bila je to hrana siromašnih, ali i hrana bogatih duhom, jer je nosila toplinu ognjišta, miris peći i spokoj usnulog sela.
Uz mleko, sir ili kajmak, palenta se često služila kao okrepljujući obrok – jednostavna, a uvek bliska čoveku, naročito radniku na njivi ili putniku namerniku. No, vreme posta donosi drugačiji pogled na ovaj obrok – priliku da očistimo ne samo telo, već i dušu, odricanjem i smirenjem.
Na manastirskim trpezama Svete zemlje, gde svaka kap ulja ima miris molitve, palenta se priprema bez sastojaka životinjskog porekla, ali sa puninom ukusa koji dolazi iz srca. Donosimo upravo takav recept – posnu palentu sa pečurkama, koja ne samo da hrani, već i podseća na to da je i najskromniji zalogaj svetinja kada se prinosi sa zahvalnošću.
Sastojci (za 2–3 osobe):
Za palentu:
1 šolja instant palente (ili kukuruznog griza)
4 šolje vode
1 kašičica soli
1–2 kašike maslinovog ulja
Za pečurke:
300–400 g šampinjona ili miks pečuraka (šampinjoni, bukovače, vrganji...)
1 glavica crnog luka (sitno seckana)
2 čena belog luka (sitno seckana)
Maslinovo ulje za prženje
So, biber po ukusu
Svež peršun (po želji)
shutterstock/vm2002
Posna palenta sa pečurkama
Priprema:
Palenta:
U šerpi zagrejte vodu sa kašičicom soli. Kada počne da vri, polako dodajte palentu uz neprestano mešanje kako se ne bi stvorile grudvice. Kuvajte 3–5 minuta (ili duže ako koristite običnu palentu), stalno mešajući, dok ne postane kremasta. Sklonite sa vatre, dodajte maslinovo ulje i dobro promešajte da se sve sjedini.
Pečurke:
U tiganju zagrejte malo maslinovog ulja. Dodajte crni luk i dinstajte dok ne postane staklast.
Dodajte beli luk, zatim nasečene pečurke i pržite na srednjoj vatri dok ne puste vodu i lepo porumene (10–15 minuta). Posolite, pobiberite i dodajte sveže seckan peršun.
Na Svetoj gori, gde su molitva i tradicija način života, i hrana ima poseban značaj. Otkrijte recept za ovaj izvrstan obrok sa pečurkama – jednostavno, ali izuzetno bogato jelo koje oslikava suštinu monaške trpeze.
Spoj jednostavnih sastojaka i savršenih začina donosi jelo koje greje dušu i osvaja nepca – otkrijte recept koji će postati vaš novi omiljeni specijalitet!
Monaško jelo koje se lako priprema dokaz je da i posna kuhinja može biti sočna i ukusna. Savršen spoj prirodnih sastojaka bogatih aroma donosi puni ukus i duh tradicije na vašu trpezu.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Obraćajući se učesnicima samita AI for Good, poglavar Katoličke crkve upozorio je da, uprkos tehnološkom napretku koji menja sve sfere života, ljudske vrednosti, moralni sud i sposobnost savesti ostaju nezamenjivi.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Jednostavno, a bogato jelo od ribe i krompira u domaćem paradajz-sosu, po receptu koji monasi ne menjaju vekovima, a koji sada možete pripremiti i u svom domu.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
Tikvice punjene pečurkama i pirinčem donose miris leta i duha, mogu se spremati na ulju ili vodi, a otkrivamo zašto je ovaj recept vekovima ostao neizostavan u pravoslavnim domovima.
Otkrijte kako da pripremite najlepši tradicionalni desert od jabuka, oraha i agde, koji su muslimanske porodice s Balkana vekovima pravile za najdraže goste i praznične sofre.
Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
