U skromnosti kukuruznog zrna i jednostavnosti pripreme krije se bogatstvo koje je vekovima grejalo trpeze naših predaka, a danas, u vreme posta, podseća da se najdublja uteha često nalazi u najskromnijem obroku.
U skromnim domovima naših predaka, palenta je zauzimala časno mesto na trpezi – jednostavna, a bogata, pripremana od onoga što zemlja daje u izobilju: kukuruza. Bila je to hrana siromašnih, ali i hrana bogatih duhom, jer je nosila toplinu ognjišta, miris peći i spokoj usnulog sela.
Uz mleko, sir ili kajmak, palenta se često služila kao okrepljujući obrok – jednostavna, a uvek bliska čoveku, naročito radniku na njivi ili putniku namerniku. No, vreme posta donosi drugačiji pogled na ovaj obrok – priliku da očistimo ne samo telo, već i dušu, odricanjem i smirenjem.
Na manastirskim trpezama Svete zemlje, gde svaka kap ulja ima miris molitve, palenta se priprema bez sastojaka životinjskog porekla, ali sa puninom ukusa koji dolazi iz srca. Donosimo upravo takav recept – posnu palentu sa pečurkama, koja ne samo da hrani, već i podseća na to da je i najskromniji zalogaj svetinja kada se prinosi sa zahvalnošću.
Sastojci (za 2–3 osobe):
Za palentu:
1 šolja instant palente (ili kukuruznog griza)
4 šolje vode
1 kašičica soli
1–2 kašike maslinovog ulja
Za pečurke:
300–400 g šampinjona ili miks pečuraka (šampinjoni, bukovače, vrganji...)
1 glavica crnog luka (sitno seckana)
2 čena belog luka (sitno seckana)
Maslinovo ulje za prženje
So, biber po ukusu
Svež peršun (po želji)
shutterstock/vm2002
Posna palenta sa pečurkama
Priprema:
Palenta:
U šerpi zagrejte vodu sa kašičicom soli. Kada počne da vri, polako dodajte palentu uz neprestano mešanje kako se ne bi stvorile grudvice. Kuvajte 3–5 minuta (ili duže ako koristite običnu palentu), stalno mešajući, dok ne postane kremasta. Sklonite sa vatre, dodajte maslinovo ulje i dobro promešajte da se sve sjedini.
Pečurke:
U tiganju zagrejte malo maslinovog ulja. Dodajte crni luk i dinstajte dok ne postane staklast.
Dodajte beli luk, zatim nasečene pečurke i pržite na srednjoj vatri dok ne puste vodu i lepo porumene (10–15 minuta). Posolite, pobiberite i dodajte sveže seckan peršun.
Na Svetoj gori, gde su molitva i tradicija način života, i hrana ima poseban značaj. Otkrijte recept za ovaj izvrstan obrok sa pečurkama – jednostavno, ali izuzetno bogato jelo koje oslikava suštinu monaške trpeze.
Spoj jednostavnih sastojaka i savršenih začina donosi jelo koje greje dušu i osvaja nepca – otkrijte recept koji će postati vaš novi omiljeni specijalitet!
Monaško jelo koje se lako priprema dokaz je da i posna kuhinja može biti sočna i ukusna. Savršen spoj prirodnih sastojaka bogatih aroma donosi puni ukus i duh tradicije na vašu trpezu.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
