U skromnosti kukuruznog zrna i jednostavnosti pripreme krije se bogatstvo koje je vekovima grejalo trpeze naših predaka, a danas, u vreme posta, podseća da se najdublja uteha često nalazi u najskromnijem obroku.
U skromnim domovima naših predaka, palenta je zauzimala časno mesto na trpezi – jednostavna, a bogata, pripremana od onoga što zemlja daje u izobilju: kukuruza. Bila je to hrana siromašnih, ali i hrana bogatih duhom, jer je nosila toplinu ognjišta, miris peći i spokoj usnulog sela.
Uz mleko, sir ili kajmak, palenta se često služila kao okrepljujući obrok – jednostavna, a uvek bliska čoveku, naročito radniku na njivi ili putniku namerniku. No, vreme posta donosi drugačiji pogled na ovaj obrok – priliku da očistimo ne samo telo, već i dušu, odricanjem i smirenjem.
Na manastirskim trpezama Svete zemlje, gde svaka kap ulja ima miris molitve, palenta se priprema bez sastojaka životinjskog porekla, ali sa puninom ukusa koji dolazi iz srca. Donosimo upravo takav recept – posnu palentu sa pečurkama, koja ne samo da hrani, već i podseća na to da je i najskromniji zalogaj svetinja kada se prinosi sa zahvalnošću.
Sastojci (za 2–3 osobe):
Za palentu:
1 šolja instant palente (ili kukuruznog griza)
4 šolje vode
1 kašičica soli
1–2 kašike maslinovog ulja
Za pečurke:
300–400 g šampinjona ili miks pečuraka (šampinjoni, bukovače, vrganji...)
1 glavica crnog luka (sitno seckana)
2 čena belog luka (sitno seckana)
Maslinovo ulje za prženje
So, biber po ukusu
Svež peršun (po želji)
shutterstock/vm2002
Posna palenta sa pečurkama
Priprema:
Palenta:
U šerpi zagrejte vodu sa kašičicom soli. Kada počne da vri, polako dodajte palentu uz neprestano mešanje kako se ne bi stvorile grudvice. Kuvajte 3–5 minuta (ili duže ako koristite običnu palentu), stalno mešajući, dok ne postane kremasta. Sklonite sa vatre, dodajte maslinovo ulje i dobro promešajte da se sve sjedini.
Pečurke:
U tiganju zagrejte malo maslinovog ulja. Dodajte crni luk i dinstajte dok ne postane staklast.
Dodajte beli luk, zatim nasečene pečurke i pržite na srednjoj vatri dok ne puste vodu i lepo porumene (10–15 minuta). Posolite, pobiberite i dodajte sveže seckan peršun.
Na Svetoj gori, gde su molitva i tradicija način života, i hrana ima poseban značaj. Otkrijte recept za ovaj izvrstan obrok sa pečurkama – jednostavno, ali izuzetno bogato jelo koje oslikava suštinu monaške trpeze.
Spoj jednostavnih sastojaka i savršenih začina donosi jelo koje greje dušu i osvaja nepca – otkrijte recept koji će postati vaš novi omiljeni specijalitet!
Monaško jelo koje se lako priprema dokaz je da i posna kuhinja može biti sočna i ukusna. Savršen spoj prirodnih sastojaka bogatih aroma donosi puni ukus i duh tradicije na vašu trpezu.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Lekoviti sremuš, paradajz i nekoliko jednostavnih sastojaka pretvaraju se u toplu, hranljivu čorbu koja se lako priprema i savršeno prija u danima posta.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
Kombinacija pirinča, povrća i pažljivo izbalansovanih začina stvara bogatstvo ukusa koje greje i dušu i stomak - recept koji će vas osvojiti već pri prvom zalogaju.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
