U skromnosti kukuruznog zrna i jednostavnosti pripreme krije se bogatstvo koje je vekovima grejalo trpeze naših predaka, a danas, u vreme posta, podseća da se najdublja uteha često nalazi u najskromnijem obroku.
U skromnim domovima naših predaka, palenta je zauzimala časno mesto na trpezi – jednostavna, a bogata, pripremana od onoga što zemlja daje u izobilju: kukuruza. Bila je to hrana siromašnih, ali i hrana bogatih duhom, jer je nosila toplinu ognjišta, miris peći i spokoj usnulog sela.
Uz mleko, sir ili kajmak, palenta se često služila kao okrepljujući obrok – jednostavna, a uvek bliska čoveku, naročito radniku na njivi ili putniku namerniku. No, vreme posta donosi drugačiji pogled na ovaj obrok – priliku da očistimo ne samo telo, već i dušu, odricanjem i smirenjem.
Na manastirskim trpezama Svete zemlje, gde svaka kap ulja ima miris molitve, palenta se priprema bez sastojaka životinjskog porekla, ali sa puninom ukusa koji dolazi iz srca. Donosimo upravo takav recept – posnu palentu sa pečurkama, koja ne samo da hrani, već i podseća na to da je i najskromniji zalogaj svetinja kada se prinosi sa zahvalnošću.
Sastojci (za 2–3 osobe):
Za palentu:
1 šolja instant palente (ili kukuruznog griza)
4 šolje vode
1 kašičica soli
1–2 kašike maslinovog ulja
Za pečurke:
300–400 g šampinjona ili miks pečuraka (šampinjoni, bukovače, vrganji...)
1 glavica crnog luka (sitno seckana)
2 čena belog luka (sitno seckana)
Maslinovo ulje za prženje
So, biber po ukusu
Svež peršun (po želji)
shutterstock/vm2002
Posna palenta sa pečurkama
Priprema:
Palenta:
U šerpi zagrejte vodu sa kašičicom soli. Kada počne da vri, polako dodajte palentu uz neprestano mešanje kako se ne bi stvorile grudvice. Kuvajte 3–5 minuta (ili duže ako koristite običnu palentu), stalno mešajući, dok ne postane kremasta. Sklonite sa vatre, dodajte maslinovo ulje i dobro promešajte da se sve sjedini.
Pečurke:
U tiganju zagrejte malo maslinovog ulja. Dodajte crni luk i dinstajte dok ne postane staklast.
Dodajte beli luk, zatim nasečene pečurke i pržite na srednjoj vatri dok ne puste vodu i lepo porumene (10–15 minuta). Posolite, pobiberite i dodajte sveže seckan peršun.
Na Svetoj gori, gde su molitva i tradicija način života, i hrana ima poseban značaj. Otkrijte recept za ovaj izvrstan obrok sa pečurkama – jednostavno, ali izuzetno bogato jelo koje oslikava suštinu monaške trpeze.
Spoj jednostavnih sastojaka i savršenih začina donosi jelo koje greje dušu i osvaja nepca – otkrijte recept koji će postati vaš novi omiljeni specijalitet!
Monaško jelo koje se lako priprema dokaz je da i posna kuhinja može biti sočna i ukusna. Savršen spoj prirodnih sastojaka bogatih aroma donosi puni ukus i duh tradicije na vašu trpezu.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
Poslednji ispraćaj sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Lekoviti sremuš, paradajz i nekoliko jednostavnih sastojaka pretvaraju se u toplu, hranljivu čorbu koja se lako priprema i savršeno prija u danima posta.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
Kombinacija pirinča, povrća i pažljivo izbalansovanih začina stvara bogatstvo ukusa koje greje i dušu i stomak - recept koji će vas osvojiti već pri prvom zalogaju.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
