U manastirima paradajz nije samo povrće, već dar Božiji - otkrivamo starinski način pripreme koji hrani i telo i dušu.
Paradajz, plod sunca i letnjih vrtova, u manastirima nikada nije samo povrće. Njegova crvena boja podseća na radost i blagodat, a sočnost na milost Božiju koja natapa svaku dušu koja Mu se predaje. U ovom jednostavnom, a neobičnom manastirskom receptu skriva se drevna tajna: da hrana nije tu da bi zadovoljila prohteve, već da bi nas naučila smirenju i zahvalnosti.
Pečeni paradajz, pripremljen bez žurbe i u tišini, pokazuje da i ono što je skromno, kada se sprema sa molitvom i ljubavlju, postaje carsko jelo. Jer svaki zalogaj iz manastirske kuhinje nije samo hrana za telo, već i tiha pouka duši – kako da u svemu vidimo dar Božiji i da nas i najobičnija trpeza podseti na mir, radost i večnu puninu života u Gospodu.
Sastojci:
• 6 srednje velikih, zrelih paradajza
Priprema:
Paradajz oljuštiti, preseći, izvaditi seme i sok.
Margarin rastopiti do gustine mleka. Svaki komad paradajza prvo uvaljati u brašno, zatim umočiti u rastopljeni margarin, pa u prezle. Sud koji može da se iznese na sto, podmazati margarinom i poređati paradajze.
Peći 12 minuta u prethodno zagrejanoj rerni. Gotovo jelo posoliti i pobiberiti po ukusu i služiti dok je toplo.
Savet:
Ovo jednostavno predjelo iz manastirske kuhinje možete poslužiti uz hleb pečen na crepulji, domaći sir ako nisu posni dani, ili kuvano žito, kao deo trpeze koja ne hrani samo telo, već i dušu.
U svetogorskim manastirima vekovima se pripremaju ove nežne sarmice u patlidžanu, a sada recept stiže i do vaše trpeze – spoj jednostavnosti, duhovnog mira i bogatstva ukusa koji prevazilazi sva očekivanja. Brz, jednostavan i bogat hranljivim sastojcima, ovaj kremasti namaz bez ulja, sa tahinijem i semenkama, idealan je za dane posta na vodi – pravo malo čudo iz duhovne svakodnevice. Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju. Hranjiva čorba jednostavno i brzo se priprema, idealna je u danima posta na vodi, kao toplo predjelo ili lagan, samostalan obrok. Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću. Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
• margarin
• prezle (mrvice)
• brašno
• so
• biber
Shutterstock/Brian A Jackson
Posni recepti
09:34 | 24.06.2025
OTKRIJTE TAJNU UKUSA MANASTIRSKIH SARMICA: Savršen, jednostavan letnji obrok – melem za dušu
Posni recepti
09:48 | 26.06.2025
ZDRAVLJE NA KAŠIČICI IZ MANASTIRSKE KUHINJE: Recept monahinja koji oduševljava – posni obrok na vodi gotov za 10 minuta
Posni recepti
10:31 | 29.06.2025
KAKO OBIČAN STARI HLEB POSTAJE UKUSAN POSNI OBROK KOJI DONOSI BLAGOSLOV: Ovaj zaboravljeni recept sa polica manastira Krušedol - oduševiće vas
Posni recepti
10:24 | 02.07.2025
SVETOGORSKA ČORBA SA TAHINIJEM OSVAJA RASKOŠNIM UKUSOM: Otkrijte tajnu pripreme jela kojem monasi ne mogu da odole
Posni recepti
09:41 | 05.07.2025
SKROMNA TAJNA SVETOGORSKIH TRPEZA: Zašto monasi biraju sardinu? Manastirski recept koji osnažuje telo, a smiruje dušu
Posni recepti
09:36 | 08.07.2025
BLAGO IZ KUHINJE HILANDARA – RECEPT KOJI SE VEKOVIMA SPREMA NA SVETOJ GORI: Posni rezanci sa tajnim sastojkom, spremni za nekoliko minuta
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Bez ulja i bez dodatih masnoća, sa aromatičnim začinima i semenkama, ovi posni krekeri na vodi idealni su za dane posta, a uz humus ili namaz od avokada postaju hranljiv i ukusan obrok.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Ajeti iz sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar, govore o granici između pravednosti i saučesništva, o odnosima koji se mere delima, a ne rečima.
Dok hrišćanski svet prati obeležavanje 1.700 godina Prvog vaseljenskog sabora, odsustvo dva patrijarhata tumači se kao snažna poruka Carigradskoj patrijaršiji i nagoveštaj tenzija unutar pravoslavlja.
