Mitropolit niški Arsenije zamonašio iskušenicu u manastiru Zavedinci starom više od šest vekova, nastavljajući vekovnu tradiciju pravoslavnog podvižništva u ovoj obnovljenoj svetinji.
U manastiru Svetog velikomučenika Georgija u Zavedincima, pod okriljem večernjeg bogosluženja, mitropolit niški Arsenije uveo je iskušenicu Selenu u anđeloobrazni monaški lik po činu male shime. Od sada će ova posvećena duša nositi ime Elikonida, u čast Svete mučenice Elikonide Solunske, koja je svojim podvigom za Hrista ostavila neizbrisiv trag u crkvenoj istoriji.
SPC
Vladika niški Arsenije zamonašio je monahinju Elikonidu
Manastir u selu Zavedinci, nedaleko od Babušnice, skriven među brdima jugoistočne Srbije, predstavlja duhovnu oazu i svedočanstvo vekovnog pravoslavnog predanja. Prema narodnom predanju, manastir je podignut 1364. godine i smatra se zadužbinom braće Mrnjavčevića. Iako istorijski podaci o manastiru nedostaju, hram i njegova okolina pričaju priče duboke vere i predanosti. Pored manastirskog hrama stoji dud star više od 700 godina, pod kojim se nalazi zapis, kao nemi svedok vekova.
SPC
Iskušenica Selena prima daje monaški zavet
Današnji manastirski hram je novijeg datuma, ali počiva na temeljima stare svetinje. Njegova potpuna obnova i živopisanje završeni su 2012. godine, čime je manastir ponovo postao dom molitve i duhovnog života. U toku je izgradnja manastirskog konaka, koji će omogućiti bolje uslove za monaški život i prijem vernika.
Čin monašenja u ovom svetom hramu predstavlja značajan događaj ne samo za manastir, već i za čitavu eparhiju. Monahinja Elikonida, krenuvši putem pokajanja i smirenja, postala je živi svedok sile Božije ljubavi i poziva na večno spasenje. Njeno novo ime, koje nosi duboku simboliku, podseća na podvig Svete Elikonide Solunske, koja je životom posvedočila nepokolebivu veru u Hrista.
SPC
Monahinja Elikonida drži ikonu svetiteljke čije ime nosi
Mitropolit Arsenije je u svojoj besedi istakao važnost monaškog poziva u savremenom svetu, gde je potreba za molitvom i duhovnim svetlom veća nego ikad. Monašenje je, kako je rekao, put slobode od zemaljskih briga i uznošenje duše ka nebeskim visinama.
Manastir Zavedinci, sa svojom bogatom istorijom i obnovljenim životom, nastavlja da bude utočište za sve koji traže mir, duhovnu utehu i nadahnuće za život u veri. Monašenje nove sestre Elikonide svedočanstvo je da se duhovni život u ovoj svetinji razvija i da manastir ostaje mesto susreta čoveka sa Bogom.
U duhovnom centru pravoslavlja na Kosovu i Metohiji, nestala je iskušenica, čiji tragovi vode u misterioznu tišinu sveta. Šta stoji iza ovog slučaja i kako je svetinja pogođena neobjašnjivim događajem koji podseća na zagonetke prošlih vremena?
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetac ostavio je zlatnim slovima zabeležen doživljaj Vaskrsa, koji anđeli pevaju na nebesima, a duša oseća na zemlji. Njegove reči o Vaskrsenju bude nadu, svetlost i istinsku radost večnog života.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U Drenskom Rebru, na mestu od istorijskog značaja, obavljen je sveti čin monašenja sestara Stefanide i Lidije. Njihov postrig ne označava samo početak monaškog puta, već i postavljanje temelja prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji, donoseći novu nadu pravoslavnim vernicima u ovoj zemlji.
Na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, manastir Petkovica postao je mesto uzvišene duhovne radosti. Iskušenica Vinka primila je monaški postrig, a mitropolit Vasilije pozvao je sabrane na podvig i molitvenu revnost.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
