Mitropolit niški Arsenije zamonašio iskušenicu u manastiru Zavedinci starom više od šest vekova, nastavljajući vekovnu tradiciju pravoslavnog podvižništva u ovoj obnovljenoj svetinji.
U manastiru Svetog velikomučenika Georgija u Zavedincima, pod okriljem večernjeg bogosluženja, mitropolit niški Arsenije uveo je iskušenicu Selenu u anđeloobrazni monaški lik po činu male shime. Od sada će ova posvećena duša nositi ime Elikonida, u čast Svete mučenice Elikonide Solunske, koja je svojim podvigom za Hrista ostavila neizbrisiv trag u crkvenoj istoriji.
SPC
Vladika niški Arsenije zamonašio je monahinju Elikonidu
Manastir u selu Zavedinci, nedaleko od Babušnice, skriven među brdima jugoistočne Srbije, predstavlja duhovnu oazu i svedočanstvo vekovnog pravoslavnog predanja. Prema narodnom predanju, manastir je podignut 1364. godine i smatra se zadužbinom braće Mrnjavčevića. Iako istorijski podaci o manastiru nedostaju, hram i njegova okolina pričaju priče duboke vere i predanosti. Pored manastirskog hrama stoji dud star više od 700 godina, pod kojim se nalazi zapis, kao nemi svedok vekova.
SPC
Iskušenica Selena prima daje monaški zavet
Današnji manastirski hram je novijeg datuma, ali počiva na temeljima stare svetinje. Njegova potpuna obnova i živopisanje završeni su 2012. godine, čime je manastir ponovo postao dom molitve i duhovnog života. U toku je izgradnja manastirskog konaka, koji će omogućiti bolje uslove za monaški život i prijem vernika.
Čin monašenja u ovom svetom hramu predstavlja značajan događaj ne samo za manastir, već i za čitavu eparhiju. Monahinja Elikonida, krenuvši putem pokajanja i smirenja, postala je živi svedok sile Božije ljubavi i poziva na večno spasenje. Njeno novo ime, koje nosi duboku simboliku, podseća na podvig Svete Elikonide Solunske, koja je životom posvedočila nepokolebivu veru u Hrista.
SPC
Monahinja Elikonida drži ikonu svetiteljke čije ime nosi
Mitropolit Arsenije je u svojoj besedi istakao važnost monaškog poziva u savremenom svetu, gde je potreba za molitvom i duhovnim svetlom veća nego ikad. Monašenje je, kako je rekao, put slobode od zemaljskih briga i uznošenje duše ka nebeskim visinama.
Manastir Zavedinci, sa svojom bogatom istorijom i obnovljenim životom, nastavlja da bude utočište za sve koji traže mir, duhovnu utehu i nadahnuće za život u veri. Monašenje nove sestre Elikonide svedočanstvo je da se duhovni život u ovoj svetinji razvija i da manastir ostaje mesto susreta čoveka sa Bogom.
U duhovnom centru pravoslavlja na Kosovu i Metohiji, nestala je iskušenica, čiji tragovi vode u misterioznu tišinu sveta. Šta stoji iza ovog slučaja i kako je svetinja pogođena neobjašnjivim događajem koji podseća na zagonetke prošlih vremena?
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Dok stotine vernika mole ispred suda i monasi hrabro odbijaju da predaju manastire, ukrajinska vlast pokušava da uguši kanonsko pravoslavlje i slobodu vernika, izazivajući alarm u pravoslavnom svetu.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Uoči praznika Vratnjanske ikone Presvete Bogorodice Domostrojiteljnice, mitropolit Ilarion zamonašio je novu sestru ove svetinje, a prazničnu radost upotpunile su duhovne pesme, molitve i velika dobročinstva.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
