Mitropolit niški Arsenije zamonašio iskušenicu u manastiru Zavedinci starom više od šest vekova, nastavljajući vekovnu tradiciju pravoslavnog podvižništva u ovoj obnovljenoj svetinji.
U manastiru Svetog velikomučenika Georgija u Zavedincima, pod okriljem večernjeg bogosluženja, mitropolit niški Arsenije uveo je iskušenicu Selenu u anđeloobrazni monaški lik po činu male shime. Od sada će ova posvećena duša nositi ime Elikonida, u čast Svete mučenice Elikonide Solunske, koja je svojim podvigom za Hrista ostavila neizbrisiv trag u crkvenoj istoriji.
SPC
Vladika niški Arsenije zamonašio je monahinju Elikonidu
Manastir u selu Zavedinci, nedaleko od Babušnice, skriven među brdima jugoistočne Srbije, predstavlja duhovnu oazu i svedočanstvo vekovnog pravoslavnog predanja. Prema narodnom predanju, manastir je podignut 1364. godine i smatra se zadužbinom braće Mrnjavčevića. Iako istorijski podaci o manastiru nedostaju, hram i njegova okolina pričaju priče duboke vere i predanosti. Pored manastirskog hrama stoji dud star više od 700 godina, pod kojim se nalazi zapis, kao nemi svedok vekova.
SPC
Iskušenica Selena prima daje monaški zavet
Današnji manastirski hram je novijeg datuma, ali počiva na temeljima stare svetinje. Njegova potpuna obnova i živopisanje završeni su 2012. godine, čime je manastir ponovo postao dom molitve i duhovnog života. U toku je izgradnja manastirskog konaka, koji će omogućiti bolje uslove za monaški život i prijem vernika.
Čin monašenja u ovom svetom hramu predstavlja značajan događaj ne samo za manastir, već i za čitavu eparhiju. Monahinja Elikonida, krenuvši putem pokajanja i smirenja, postala je živi svedok sile Božije ljubavi i poziva na večno spasenje. Njeno novo ime, koje nosi duboku simboliku, podseća na podvig Svete Elikonide Solunske, koja je životom posvedočila nepokolebivu veru u Hrista.
SPC
Monahinja Elikonida drži ikonu svetiteljke čije ime nosi
Mitropolit Arsenije je u svojoj besedi istakao važnost monaškog poziva u savremenom svetu, gde je potreba za molitvom i duhovnim svetlom veća nego ikad. Monašenje je, kako je rekao, put slobode od zemaljskih briga i uznošenje duše ka nebeskim visinama.
Manastir Zavedinci, sa svojom bogatom istorijom i obnovljenim životom, nastavlja da bude utočište za sve koji traže mir, duhovnu utehu i nadahnuće za život u veri. Monašenje nove sestre Elikonide svedočanstvo je da se duhovni život u ovoj svetinji razvija i da manastir ostaje mesto susreta čoveka sa Bogom.
U duhovnom centru pravoslavlja na Kosovu i Metohiji, nestala je iskušenica, čiji tragovi vode u misterioznu tišinu sveta. Šta stoji iza ovog slučaja i kako je svetinja pogođena neobjašnjivim događajem koji podseća na zagonetke prošlih vremena?
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Uoči praznika Vratnjanske ikone Presvete Bogorodice Domostrojiteljnice, mitropolit Ilarion zamonašio je novu sestru ove svetinje, a prazničnu radost upotpunile su duhovne pesme, molitve i velika dobročinstva.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
Pravoslavci proslavljaju Začeće Svete Ane po starom kalendaru, Svetu velikomučenicu Anastasiju Rimljanku po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa. Jevreji obeležavaju osmi dan Hanuke, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
