Za saborno krštenje prijaviti se mogu svi zainteresovani pozivom ili porukom na broj telefona.
Svešteno bratstvo Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici organizuje tradicionalno saborno krštenje na Veliku Subotu prilikom kojeg svake godine Svetu Tajnu Krštenja primi više desetina ljudi.
Za saborno krštenje prijaviti se mogu svi zainteresovani pozivom ili porukom na broj telefona: +38267/230-930.
Tradicionalno saborno krštenje održaće se u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici na Veliku Subotu 19. aprila 2025. godine.
Reč o Svetoj Tajni Krštenja iz besede blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija izgovorene 10. jula 2011. godine u Manastiru Ostrogu:
- Kada krštavamo stvorenje Božije i kad ono postaje čedo Božije, onda pevamo i onu divnu pesmu: ,,Vi koji ste se u Hrista krstili, u Hrista ste se obukli“. Divna pesma koja nam otkriva smisao i dublje značenje same tajne Krštenja. Čovek, kao i svako stvorenje zemaljsko, kao i svaki cvet, kao svaka biljka, kao sve ono što nastaje i rađa na zemlji, ono se rađa i nastaje od nečega skoro nevidljivog., od malog semena, male semenke. Iz malog semena raste veliko drvo, iz malog sjemena u utrobi materinoj oblikuje se ljudsko telo, ljudski život. I nema ničega čudesnijeg od te tajne koja se događa u utrobi majke, oblikovane od maloga semena, oblikovanoga ljudskoga bića, sa svim onim darovima i sa svim onim krasotama kojima Bog ukrašava to dete.
Tanjug/AP Darko Vojinovic
Mitropolit Amfilohije
Rekao je da upravo zato Bog, koji nije čoveka stvorio na prolaznost, da nestane, ni ovaj svet nije stvorio da bude podložan smrti i ništavilu, on daruje upravo ovom životu prolaznom, ugrađuje u njega taj neprolazni i večni život. Naveo je da je Jovan Krstitelj, kada su ga pitali ko je on, kazao da dolazi posle njega onaj koji je veći od njega.
- "Ja vas krštavam vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem". Krštenje upravo i jeste krštenje Svetim Duhom i vodom. Voda, koja predstavlja ono što jesmo i čime živimo, a Duh Sveti je Onaj koji osveštava tu vodu, naše biće, daruje čoveku život večni, život neprolazni. Duh koji imamo, i dušu, sam po sebi nije besmrtan, ali kada se u njega useli Duh Božiji, kada se zapečati Duhom Božijim, onda i ovaj naš duh, i naše telo i naš prolazni život postaju večni i neprolazni. Otuda i oblačenje u Hrista i oblačenje u ono što je večno i ono što je neprolazno, što je neuništivo. Oblačenje u silu samoga Boga, Hrista Gospoda, na način na koji se on rodio i kako se on oblikovao Duhom Svetim, tako i svako ljudsko biće je prizvano kroz tajnu Krštenja da se oblikuje Duhom Svetim, da se obuče u Hrista Boga i Spasitelja i da primi na sebe pečat dara Duha Svetoga.
I kada sveštenik, episkop, uzme sveto miro, sastavljeno od brojnih mirisa koji su simbol darova Duha Svetoga, onda On zapečaćuje posle pogruženja i poslije krštenja, zapečaćuje novokrštenoga pečatom dara Duha Svetoga. Zapečaćuje i njegovo čelo, što znači njegov um, i njegove oči, i njegov nos, i njegova usta i njegove uši. I njegova leđa, i njegove grudi, i njegoge ruke i njegove noge. Svi organi, spoljašnji i unutarnji, primaju na sebe taj pečat dara Duha Svetoga, Duha životvornoga. I zaista se onda čovjek oblači u Hrista i čovek postaje besmrtno, večno i neprolazno biće, to je smisao svetoga Krštenja, kao novoga rođenja.
- Sve što se od tela rodi telo je i prolazno je, samo ono što se Duhom Božijim rodi, ono je duh, i ono je večno i ono je neprolazno. Tu svetinju, od Svetoga Duha, taj sveti pečat primili smo mi i primaju svi oni koji slede reč Hristovu i koji se krštavaju u ime Oca, i Sina i Duha Svetoga. I kroz to krštenje svi koji su kršteni postaju zajedničari božanskih tajni i božanskih istina večnoga života. Sjedinjuju se sa Bogom vezama nerazorivim, a onda se sjedinjuju i jedni sa drugima. Otuda je Crkva Božija nerazoriva i neuništiva. Mnogi su pokušavali i pokušavaju da je razore kroz vekove, a i danas pokušavaju da razore Crkvu Božiju. Međutim, Crkva Božija je sagrađena na krajeugaonom kamenu i njoj ni vrata paklena ne mogu odoleti, jer njena snaga nije u telu, nije u prolaznoj sili i vlasti, i mudrosti, ideologiji. Njena snaga i njena sila jeste upravo u Duhu Božijem, živom i živonosnom. Njena snaga je u Hristu Gospodu, u živome Bogu, na Bogu se ona gradi i Bogom ona živi, onim što je večno i što je neprolazno - rekao je tada mitropolit Amfilohije.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
U nedelju pete sedmice Velikog posta, svetac nas podseća da Gospoda ne nalazimo samo u tišini hrama, već i u licima ljudi kojima je potrebna naša pomoć. Njegove reči o grešnici koja je umela da voli – i ćuti – odzvanjaju i danas.
Dokumentarni film U ime raskola prvi put na jednom mestu osvetljava tragediju verskog razdora u Ukrajini, uz ekskluzivno svedočanstvo mitropolita Filareta. Premijeri u Ruskom domu prethodi razgovor sa istaknutim teolozima i intelektualcima, a veče će biti zaokruženo koncertom duhovne muzike.
Istraživački centar Pew objavio je da najveći pad beleže hrišćanstvo i budizam, dok raste broj onih koji se više ne prepoznaju ni u jednoj religiji. U nekim zemljama, odnos novih i bivših vernika postaje dramatično neuravnotežen.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Na podgoričkim Sastavcima održano je tradicionalno plivanje za Časni krst, a među najhrabrijima našli su se i veterani ovog svetog poduhvata. Okupljeni su poslali snažnu poruku zajedništva i vere.
U Hramu Hristovog Vakrsenja, vernici, arhijereji i sveštenstvo okupili su se da odaju počast duhovnom vođi, čija je posvećenost i ljubav prema narodu ostavila neizbrisiv trag.
U podgoričkom hramu Svetog Georgija i Svetih novomučenika momišićkih služena je liturgija u slavu mučenika koji su svedočili veru svojim životima, a nadahnuta beseda vladike Pajsija i izložba posvećena stradanju srpskog naroda obeležili su ovaj sveti trenutak.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
U hramu Svetog arhangela Mihaila u Dardi, liturgiju je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, čije su reči bile duhovni putokaz za svakoga ko traga za smirenjem i istinom.
U atmosferi molitve i jedinstva, episkop pariski i zapadnoevropski služio je liturgiju u parohiji Svetog Dimitrija, donoseći vernicima duhovnu utehu i snagu daleko od otadžbine.
Pre 33 godine sa grupom prijatelja osnovala je Hor i studio za duhovnu muziku „Melodi“ s kojim kontinuirano pronosi lepotu, smisao i bogatstvo vizantijske, srpske, ruske, bugarske, beloruske kulturne baštine.
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
U skromnosti kukuruznog zrna i jednostavnosti pripreme krije se bogatstvo koje je vekovima grejalo trpeze naših predaka, a danas, u vreme posta, podseća da se najdublja uteha često nalazi u najskromnijem obroku.
