Poruka Svetog Teofana je jasna: svako od nas ima moć da utiče na svet oko sebe, a naš zadatak je da delujemo sa ljubavlju, razumevanjem i saosećanjem. Njegova poruka je poziv na aktivno delovanje u suzbijanju neljubavnosti i greha, kako bismo svi zajedno stvorili harmoničniji život.
"I što će se umnožiti bezakonje, ohladneće ljubav mnogih (Mt.24,12). Ljubav se poništava bezakonjima. Što je više grehova, manje je ljubavi. Gde su samo gresi, ljubav nemoj ni tražiti. Ko ište rasprostranjenje ljubavi i potiranje neljubavnosti, dužan je da se pobrine o umanjenju grehova i smanjenju oblasti greholjublja.
Eto pravog načela humanosti! Ko ga prihvati, treba da usvoji i sve načine kojima je moguće protiviti se grehu. Gresi izvan, plod su unutrašnje grehovnosti. Unutrašnja grehovnost se sva koreni na egoizmu i njegovom porodu. Odatle sledi da humanisti moraju prihvatiti za zakon poretke kojima se suzbija egoizam. On se, pak, najsnažnije suzbija nedavanjem sebi na volju. Ne ustupaj svojoj volji i brzo ćeš pobediti egoizam.
Ako, međutim, budeš sebi davao na volju, ništa sa njim nećeš učiniti, ma kakva sredstva protiv njega upotrebljavao. Odatle sledi: gde se traži svojevoljnost, tamo se traži raširenje egoizma i ohlađenje ljubavi – tj. veće zlo. Takav je baš duh sadašnjeg vremena. I – zlo raste".
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, nedelju četrnaestu po Pedesetnici, podseća na parabolu o kraljevskoj svadbi iz Jevanđelja, gde car poziva zvanice na svadbu svog sina. Ova priča nam jasno ukazuje na suštinsku poruku: svadba simbolizuje Carstvo nebesko, dok je poziv na nju propoved Jevanđelja. Mnogi, međutim, odbacuju ovaj poziv zbog svakodnevnih briga i obaveza.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima. Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
U misli za 15. četvrtak po Pedesetnici, Sveti Teofan nam poručuje da je u srcu svake osobe usađeno duboko osećanje za Božansko, koje nas neprekidno vuče ka Gospodu. U evanđelju po Marku (Mk. 6,33) opisuje se, podseća, trenutak kada se narod okuplja oko Isusa, vođen potrebom za duhovnim ispunjenjem. Ova scena, u kojoj Isus hrani pet hiljada ljudi, oslikava kako Božanska prisutnost deluje na ljude, probuđujući u njima skrivenu glad za nečim višim.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
