Sveta Teofan u misli za 23. subotu po Pedesetnici želi da nas podseti na istinu da ništa, pa ni najdublje skrivene misli i dela, neće ostati neotkrivene. Njegova poruka je da je savest naš nevidljivi zapisnik, koji, bez obzira na naše pokušaje da je utišamo, neprestano beleži naše postupke. Čak i ako pokušavamo da sakrijemo svoja rđava dela, ona će se na kraju pojaviti u pravom svetlu.
Sveti Teofan nas poziva na pokajanje i čišćenje savesti. Suze pokajanja su, prema njegovim rečima, lek koji briše tragove naših grehova, uklanjajući ih i omogućavajući nam novi početak. Ako ne činimo pokajanje, na kraju će se naša savest oglasiti na Sudu Božijem, kada će svako od nas biti suočen sa sopstvenom odgovornošću i ispravnošću svojih dela. Sud će biti neopoziv, jer će svako sam sebe osuditi.
Poruka je jasna: dokle god imamo vremena, treba da se trudimo da očistimo svoje srce i savest. U protivnom, suočićemo se sa posledicama svojih dela pred Božijim sudom, u kojem ćemo, suočeni sa istinom, sami sebi doneti presudu.
"Nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići (Lk.8,17). Naša rđava dela će se, dakle, u svoje vreme pokazati, ma koliko se trudili da ih sakrijemo. O njima se, nezavisno od nas, vodi zapisnik. Kakva je to hartija na kojoj se vodi taj zapisnik? To je savest naša. Mi je ponekad prisiljavamo da ćuti – i ona zaista ćuti. Ipak, premda i ćuti, ona vrši svoje delo, i vodi najtačniji letopis naših dela. Šta da radimo ako je na njemu zapisano mnogo rđavog? Potrebno je izbrisati napisano. Čime? Suzama pokajanja. Te suze će oprati sve, tako da neće ostati ni traga od onoga što je rđavo i što je bilo zapisano. Ako, pak, ne operemo ono rđavo, bićemo prinuđeni da na Sudu sve napisano sami pročitamo. Pošto će tada našom svešću ovladati pravda, sami ćemo sebi doneti sud, dok će ga Gospod samo potvrditi. Ta odluka će biti neopoziva, budući da će svako sam sebe osuditi. Do drugih mu tada neće biti. I sve će se to završiti u treptaju oka: pogledaćeš i videćeš kakav si. Tog časa ćeš od Gospoda svudaprisutnog čuti potvrdu suda. Posle toga je svemu kraj…"
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Upotrebom primera kapetana iz Evanđelja, Sveti Teofan ističe kako je vera onih koji su uistinu smireni dublja i snažnija, čak i od onih koji su bili vaspitani u religioznim tradicijama, poput Izraelaca. Kapetan, iako rimski vođa, u svojoj skromnosti i poniznosti pokazuje kako vera nije vezana samo za spoljašnje okolnosti, već se razvija iznutra, kroz smirenje i otvaranje srca prema Božijoj volji. On takođe ističe da je vera skriveni put, koji nije lako objasniti, ali je jasno da je odgovor na nju u sklonosti duše da se pokori Božijem planu, kroz smirenost uma i srca. Oni koji ne veruju, smatra sveti Teofan, nisu bez odgovornosti za svoje neverovanje; njihovo srce nije spremno da primi ovaj dar jer je ispunjeno gordošću i otporom.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.